Ekser se bira prema materijalu u koji se zabija, nameni spoja i uslovima u kojima će se koristiti. Za drvo se najčešće upotrebljavaju obični građevinski, završni, prstenasti i spiralni ekseri, dok su za beton, punu opeku i čvrst malter potrebni namenski kaljeni ekseri.

Za police, viseće ormariće, televizore, bojlere, sanitarije i druge opterećene predmete ekser uglavnom nije odgovarajuće rešenje. U tim slučajevima treba koristiti tiplu, anker ili drugo pričvrsno sredstvo prilagođeno materijalu zida i očekivanom opterećenju.

Nije svaki ekser namenjen za isti posao

Ekser, koji se u pojedinim krajevima naziva i čavao, jedan je od najstarijih i najjednostavnijih elemenata za spajanje. Koristi se u tesarskim, stolarskim, krovnim, tapetarskim, građevinskim i brojnim kućnim radovima.

Iako na prvi pogled svi ekseri deluju slično, razlike u materijalu, obliku glave, telu, vrhu i zaštitnom premazu određuju gde se mogu bezbedno i uspešno koristiti. Običan građevinski ekser dobro radi u drvetu, ali će se u tvrdom betonu najčešće iskriviti ili odbiti. Završni ekser ostavlja mali trag na lajsni, ali nije zamena za konstrukcijski ekser ili šraf.

U prodavnicama se često koriste i narodni nazivi. Zbog toga je korisnije prodavcu objasniti:

• šta pričvršćujete;
• u koji materijal zabijate ekser;
• da li će spoj biti unutra ili napolju;
• kolika je debljina elementa koji se pričvršćuje;
• da li glava eksera ostaje vidljiva;
• da li će spoj biti izložen vlazi, vibracijama ili sili izvlačenja.

Od kojih delova se sastoji ekser

Većina eksera ima četiri osnovna dela: glavu, telo ili stablo, vrh i zaštitni ili dekorativni premaz, ako postoji.

Glava eksera

Glava prima udarac čekića i sprečava da ekser potpuno prođe kroz materijal. Široka glava raspoređuje pritisak na veću površinu i koristi se za tegolu, krovnu lepenku i izolacione materijale. Mala glava ostavlja manje vidljiv trag, zbog čega se koristi za lajsne, ramove i nameštaj.

Telo eksera

Telo može biti glatko, prstenasto, spiralno, delimično profilisano ili ožlebljeno. Glatki ekser lakše se zabija i vadi. Prstenasti i spiralni ekseri bolje se opiru izvlačenju, ali ih je teže ukloniti bez oštećenja materijala.

Vrh eksera

Najčešće se koristi šiljasti, takozvani dijamantski vrh. Postoje i blago otupljeni vrhovi, koji mogu manje da razmiču drvena vlakna i tako smanje mogućnost cepanja pojedinih vrsta drveta.

Zaštitni i dekorativni premaz

Premaz može služiti za zaštitu od korozije, lakše zabijanje, poboljšano prijanjanje ili uklapanje sa bojom površine. Obojena glava ne znači automatski da je ekser pogodan za spoljašnju upotrebu.

Kako se čitaju dimenzije eksera

Dimenzije eksera u domaćim prodavnicama najčešće se navode u milimetrima. Oznaka 2,5 × 50 mm obično znači 2,5 mm prečnika tela i 50 mm dužine eksera.

U svakodnevnom govoru često se koriste nazivi izvedeni iz dužine poput „stotka“ (100 mm) ili „šezdesetica“ (60 mm). Ovi nazivi jesu praktični, ali ne govore ništa o prečniku, obliku glave, materijalu i nameni.

Kako izabrati dužinu eksera

Za jednostavne drvene spojeve može se koristiti orijentaciono pravilo da ekser bude približno dva i po do tri puta duži od debljine gornjeg elementa. Približno dve trećine ukupne dužine eksera trebalo bi da uđu u donji, noseći element.

To je samo praktična orijentacija za jednostavne drvene radove, a ne proračun nosivosti. Kod krovnih konstrukcija, nosećih ramova i metalnih spojnica treba koristiti dimenzije i broj spojnih elemenata koje je predvideo projekat ili proizvođač sistema.

Podela eksera prema nameni

Vrste eksera se kreću od običnih građevinskih za opšte radove, preko završnih stolarskih za lajsne, do kaljenih eksera za beton i ciglu. Tu su i specijalizovani ekseri poput onih za tegolu, krampi (U-ekseri) za žicu ili eksera za zabijače koji dolaze u trakama za serijsku montažu.

Ekseri prema materijalu izrade

Iako se često kaže „gvozdeni ekser“, većina se proizvodi od čelika. Pored čeličnih, postoje pocinkovani, aluminijumski, inox, bakarni i mesingani ekseri. Materijal direktno utiče na čvrstoću, otpornost na koroziju i oblast upotrebe.

Toplo pocinkovani ekseri imaju deblji zaštitni sloj i koriste se za ograde i krovove. Inox (nerđajući) ekseri su otporni na koroziju kroz ceo presek i koriste se za zahtevne spoljne uslove. Aluminijumski ekseri su lagani i koriste se za fasadne obloge, ali su mekši i lakše se savijaju.

Ekseri za beton, ciglu i zid

Naziv „ekser za beton“ koristi se za ručne kaljene eksere, eksere u kablovskim obujmicama ili eksere za barutne alate. Kaljeni ekseri prolaze kroz termičku obradu kojom se povećava tvrdoća čelika.

U zdravoj i odgovarajućoj podlozi kaljeni ekseri se mogu koristiti samo za lakša pričvršćivanja, poput slika ili manjih letvica. Ne treba ih koristiti za viseće elemente, bojlere ili police čiji bi pad mogao povrediti osobu.

Potreban alat i materijal

• Odgovarajuća vrsta i dimenzija eksera
• Bravarski čekić srednje mase
• Tesarski čekić sa kandžom za vađenje eksera
• Kombinovana ili špicasta klešta
• Izbijač za završne eksere
• Metar i olovka
• Bušilica i tanka burgija za probnu rupu
• Zaštitne naočare
• Radne rukavice

Važno: Zaštita na radu

Zakucavanje eksera deluje jednostavno, ali može izazvati povrede oka, šake ili prstiju.

Naočare su posebno važne pri radu sa kaljenim ekserima, betonom, ciglom, tvrdim drvetom ili pneumatskim zabijačima, jer ekser može da se iskrivi, odbije ili pukne, pri čemu komadići metala ili betona mogu odleteti prema licu.

Tanje radne rukavice štite od oštrih ivica i iverja, ali ne mogu zaštititi prst od punog udarca čekićem, pa sitne eksere uvek treba pridržavati kleštima ili komadom kartona.

Kako pravilno zabiti ekser u drvo

1. Proverite da li je drvo zdravo i da li je izabrana odgovarajuća vrsta i dužina eksera.
2. Obeležite mesto zabijanja, vodeći računa da ne budete suviše blizu ivice daske.
3. Napravite probnu rupu kod tvrdog ili osetljivog drveta kako biste sprečili pucanje.
4. Postavite ekser pravo i prva dva ili tri udarca izvedite lagano, držeći ga kleštima ako je sitan.
5. Kada ekser samostalno stoji, nastavite kontrolisanim udarcima čekića po sredini glave.
6. Poravnajte glavu eksera sa površinom ili je blago utisnite izbijačem kod završnih radova.
7. Pregledajte spoj i proverite da li je drvo napuklo ili se ekser iskrivio.

Najčešće greške pri radu sa ekserima

• Zakucavanje običnog građevinskog eksera u beton, gde će se sigurno saviti.
• Biranje eksera samo prema dužini, zanemarujući prečnik i materijal.
• Zabijanje više eksera u istoj liniji duž goda, što dovodi do pucanja drveta.
• Korišćenje nezaštićenih čeličnih eksera za radove na otvorenom, što dovodi do korozije i fleka.
• Kačenje teških predmeta na zid ekserom umesto korišćenja odgovarajuće tiple i šrafa.

Pitanja i odgovori

Koji ekser je najbolji za drvo?

Zavisi od posla. Za opšte radove koristi se običan građevinski ekser, za lajsne i nameštaj završni, a za veći otpor prema izvlačenju prstenasti ili spiralni ekser.

Može li običan ekser da se zabije u beton?

Ne. Običan ekser za drvo najčešće će se iskriviti ili odbiti. Za beton se koriste namenski kaljeni ekseri ili tipla i šraf.

Zašto ekser za beton ispada zajedno sa malterom?

Malter je verovatno slab ili debeo, pa ekser nije stigao do čvrste podloge. U tom slučaju treba izbušiti rupu do zdrave opeke ili betona i postaviti odgovarajuću tiplu.

Da li ekserom može da se okači polica?

Ne bi trebalo. Zidnu policu ne treba oslanjati na obične eksere, već treba izabrati odgovarajuću tiplu, anker i šraf prema vrsti zida.

Zašto drvo puca tokom zabijanja eksera?

Najčešći uzroci su predebeo ekser, zabijanje blizu ivice ili više eksera postavljenih duž istog goda. Pomažu probna rupa i tanji ekser.

Šta treba zapamtiti pre početka rada

Ekser se ne bira samo prema dužini. Potrebno je uskladiti podlogu, namenu, prečnik, oblik glave i zaštitu od korozije. Obični čelični ekseri namenjeni su pre svega suvom drvetu.

Za spoljne radove koristite odgovarajuće pocinkovane ili inox eksere. Kaljeni ekser može poslužiti za pojedina laka pričvršćivanja u čvrstoj mineralnoj podlozi, ali nije zamena za tiplu i šraf kod predmeta koji nose veće opterećenje ili čiji bi pad mogao izazvati štetu.