Točkovi za klizne kapije: vrste, izbor i montaža

Kratak odgovor:

Točak za kliznu kapiju bira se prema obliku šine, masi i dužini kapije, načinu ugradnje i uslovima u kojima će raditi. V-točkovi koriste se na šinama sa ugaonim profilom, dok se točkovi sa zaobljenim žlebom postavljaju na odgovarajuću okruglu ili poluokruglu šinu. Za teške kapije prednost imaju robusni čelični točkovi sa zatvorenim ležajevima i jasno navedenom nosivošću, dok modeli na šrafljenje olakšavaju kasniju zamenu i podešavanje.

Točkovi za klizne kapije: vrste, izbor, montaža i održavanje

Klizna kapija može da bude kvalitetno izrađena i lepo završena, ali ako točkovi nisu pravilno izabrani i postavljeni, teško će se otvarati, zapinjaće ili će praviti buku. Kod automatskih kapija pogrešan izbor dodatno opterećuje motor, zupčastu letvu i pogonski zupčanik.

Na kapijama koje se najčešće izrađuju u Srbiji i regionu koriste se čelični ramovi od kutijastih profila, ispune od lima, cevi, panela ili kovanih elemenata. Masa takvih konstrukcija može znatno da se razlikuje, pa se točak ne bira samo prema prečniku ili izgledu.

Pre kupovine treba proveriti:

• oblik i dimenzije šine;
• približnu masu kapije;
• dužinu i visinu krila;
• broj točkova;
• način ugradnje;
• prostor unutar donjeg profila;
• da li će kapija imati motor;
• deklarisanu nosivost kompleta;
• mogućnost kasnije zamene i podešavanja.

Nosivost ne treba procenjivati „od oka“. Podatak proizvođača ili dobavljača mora da se odnosi na konkretan model točka i na uslove pravilne montaže.

Potreban alat i materijal

Za izbor, montažu ili zamenu točkova najčešće su potrebni:

• odgovarajući točkovi za kliznu kapiju;
• podna šina odgovarajućeg profila;
• čelični profili ili montažne ploče;
• metar i marker za metal;
• duga libela ili laserski nivelir;
• ugaonik;
• tačkalo i čekić;
• bušilica i kvalitetne burgije za metal;
• mašinski vijci, podloške i sigurnosne matice;
• ugaona brusilica sa pločama za sečenje i obradu metala;
• aparat za zavarivanje i odgovarajući potrošni materijal;
• stege za privremeno pozicioniranje;
• antikorozivni osnovni premaz;
• završna boja za metal;
• četka i sredstvo za čišćenje;
• mast samo za mesta koja su predviđena za podmazivanje.

Važno: zaštita na radu

Kapija je teška konstrukcija koja može da se prevrne, sklizne sa oslonca ili priklješti šaku i stopalo. Pre rada je treba stabilno podbočiti i obezbediti od nekontrolisanog pomeranja.

Pri sečenju i brušenju koristite zaštitne naočare ili vizir, štitnike za sluh, rukavice i čvrstu obuću. Kod zavarivanja su obavezni maska za varenje, kožne rukavice, odeća koja pokriva ruke i noge i uklanjanje zapaljivih materijala iz radnog prostora.

Ne pridržavajte kapiju rukama dok druga osoba seče, buši ili vari. Za podizanje i pozicioniranje teških krila koristite odgovarajuće podupirače, dizalicu ili pomoć više osoba.

Kako rade točkovi klizne kapije

Kod klasične klizne kapije točkovi se nalaze na donjoj strani krila i kreću se po šini postavljenoj na betonsku podlogu. Da bi sistem radio pravilno, žleb na točku mora da odgovara obliku šine.

Točak i šina zajedno određuju:

• stabilnost kapije;
• lakoću pokretanja;
• nivo buke;
• bočno vođenje;
• otpornost na prljavštinu;
• trajnost ležajeva;
• opterećenje motora.

Čak i kvalitetan točak neće dobro raditi ako je šina kriva, loše učvršćena ili delimično utonula u beton.

Vrste točkova prema obliku šine

V-točkovi za ugaonu šinu

V-točak ima žleb u obliku latiničnog slova V. Namenjen je šini sa odgovarajućim vrhom, koja se često izrađuje od ugaonog čeličnog profila, kod nas poznatog kao vinkl.

Ovaj sistem je čest kod kapija izrađenih po meri zato što su čelični ugaoni profili lako dostupni. Kada su točak i šina pravilno usklađeni, V-oblik dobro centrira kapiju i smanjuje bočno pomeranje.

Problem nastaje kada je vrh šine oštećen, zarđao ili deformisan. Tada točak udara, preskače ili se ubrzano troši.

Točkovi sa zaobljenim žlebom

Točkovi sa poluokruglim ili U-žlebom koriste se na odgovarajućim cevnim ili namenski oblikovanim šinama. Radna površina točka mora pravilno da nalegne na šinu, bez oslanjanja samo na ivice.

Ovakvi sistemi mogu da rade mirno i tiho, ali samo ako su prečnik šine i oblik žleba međusobno usklađeni. Nije dovoljno da oba dela „otprilike odgovaraju“.

Ravni točkovi

Ravni točkovi koriste se samo u sistemima koji su za njih projektovani i koji imaju dodatno bočno vođenje. Bez odgovarajućih vođica kapija može da sklizne sa ravne staze.

Za standardnu dvorišnu kliznu kapiju obično su praktičniji profilisani točkovi koji sami prate šinu.

Kako se bira prečnik točka

Veći točak se uglavnom lakše kotrlja preko sitnih neravnina i ima manji ugao nailaska na oštećenje ili spoj šine. Ipak, sam prečnik ne govori pouzdano koliko je točak jak.

Na nosivost utiču:

• materijal i širina točka;
• prečnik osovine;
• vrsta i broj ležajeva;
• konstrukcija kućišta;
• kvalitet čelika;
• razmak između točkova;
• pravilna raspodela mase;
• kvalitet šine i podloge.

Manji točkovi

Točkovi manjeg prečnika obično se koriste na lakšim i kraćim kapijama, pomoćnim prolazima ili konstrukcijama sa laganom ispunom. Njihova prednost je manja potrebna visina donjeg profila.

Ne treba ih ugrađivati na tešku kapiju samo zato što mogu da stanu u postojeću cev.

Srednji točkovi

Srednje dimenzije često se koriste na porodičnim dvorišnim kapijama. Pravi izbor zavisi od deklarisane nosivosti, a ne samo od činjenice da je neki prečnik „standardan“.

Veliki točkovi

Veći i masivniji točkovi koriste se kod teških čeličnih, kovanih i industrijskih kapija. Za takve konstrukcije potrebno je proveriti ceo sistem: točkove, šinu, osovine, donji profil, temelje, vođice i graničnike.

Kod veoma teških ili dugih kapija izbor treba prepustiti iskusnom bravaru ili projektantu sistema.

Koliko točkova treba postaviti

Većina klasičnih dvorišnih kliznih kapija oslanja se na dva glavna točka, ali broj sam po sebi ne određuje nosivost. Važan je položaj točkova i razmak između njih.

Ako su postavljeni previše blizu jedan drugom, krajevi kapije imaju veći prepust, pa ram više radi i uvija se. Ako su nepravilno postavljeni, jedan točak može da preuzme veći deo mase.

Kod dugih i teških kapija ne treba samoinicijativno dodavati treći točak. Ako šina nije potpuno prava, tri kruta oslonca mogu dovesti do toga da jedan od njih povremeno ostane rasterećen ili da kapija počne da se ljulja. Takvo rešenje mora biti konstruktivno predviđeno.

Točkovi sa lagerom i bez lagera

Točkovi sa kugličnim ležajevima

Za kapije koje se svakodnevno koriste praktičniji su točkovi sa kvalitetnim kugličnim ležajevima. Oni smanjuju otpor pri pokretanju i olakšavaju ručno i motorno otvaranje.

Zatvoreni ležajevi bolje su zaštićeni od prašine i vlage. Oznaka 2RS obično označava ležaj sa gumenim zaptivkama sa obe strane, dok ležajevi sa metalnim zaštitama mogu imati drugu oznaku. Sama oznaka nije dovoljna za procenu ukupnog kvaliteta točka.

Točkovi sa dva ležaja uglavnom bolje podnose bočna opterećenja od uskih modela sa jednim ležajem, ali treba proveriti konkretnu konstrukciju i deklaraciju proizvođača.

Točkovi bez kugličnog ležaja

Izraz „bez lagera“ najčešće se odnosi na točkove koji se okreću preko klizne čaure, odnosno biksne. Takva izvedba može biti jednostavna i otporna u pojedinim sporohodnim mehanizmima, ali obično stvara veći otpor i zahteva više održavanja.

Za dvorišnu kapiju koja se često otvara, naročito kada ima automatski pogon, kvalitetan točak sa ležajevima je uglavnom praktičnije rešenje.

Šta su udarni točkovi

Naziv „udarni točak“ u prodaji se najčešće koristi za sklop sa oprugom ili drugim elementom koji dozvoljava manje vertikalno pomeranje. Njegova namena je da ublaži udare izazvane manjim neravninama, vibracijama ili promenama visine šine.

Takav točak ne može da popravi loše izveden temelj niti ozbiljno krivu šinu. Ako je podloga ispucala ili se slegla, prvo treba otkloniti uzrok.

Opružni sistemi mogu biti korisni kod određenih konstrukcija, ali moraju biti pravilno dimenzionisani. Previše mekana opruga može izazvati ljuljanje kapije, dok pretvrda gubi svoju svrhu.

Točkovi koji se vare

Točkovi za varenje imaju kućište ili nosač koji se zavaruje za donji čelični profil kapije. Ovakvo rešenje daje čvrst i kompaktan spoj i često se koristi kod novih čeličnih kapija.

Prednosti:

• čvrsta veza sa ramom;
• mala mogućnost popuštanja spoja;
• pogodno za ugradne modele;
• uredan izgled kada je kućište skriveno u profilu.

Nedostaci:

• zamena je složenija;
• varenje oštećuje postojeću boju i cink;
• toplota može oštetiti ležaj;
• grešku u položaju teže je ispraviti.

Kad god konstrukcija dozvoljava, točak ili ležaj treba ukloniti iz zone zavarivanja. Ako to nije moguće, spoj se radi kratkim, naizmeničnim varovima uz pauze za hlađenje. Ne treba hladiti zagrejan sklop naglim polivanjem vodom jer to može izazvati deformacije i koroziju.

Točkovi koji se šrafe

Modeli za šrafljenje imaju montažnu ploču ili kućište sa pripremljenim otvorima. Pričvršćuju se mašinskim vijcima odgovarajuće čvrstoće.

Prednosti:

• jednostavnija zamena;
• moguće fino podešavanje;
• nema zagrevanja ležaja;
• pogodniji za aluminijumske ili već ofarbane kapije;
• lakše servisiranje.

Nedostaci:

• donji profil mora biti dovoljno jak;
• potrebni su pravilno raspoređeni otvori;
• spojevi se moraju osigurati od odvrtanja;
• tankozidni profil može da se deformiše pri stezanju.

Kod šupljih profila često je potrebno ojačanje sa unutrašnje strane, distancer ili dodatna ploča. Običan vijak provučen kroz tanak lim bez ojačanja nije pouzdano rešenje za tešku kapiju.

Ugradni i spoljašnji točkovi

Ugradni točak postavlja se unutar donjeg kutijastog profila kapije. Na profilu se pravi precizan otvor, kućište se uvlači i pričvršćuje varenjem ili vijcima, u zavisnosti od modela.

Prednosti su uredniji izgled, manji razmak između kapije i tla i bolja zaštita dela mehanizma. Nedostatak je teži pristup prilikom servisa.

Spoljašnji modeli postavljaju se ispod ili sa strane donjeg profila. Lakši su za kontrolu, podešavanje i zamenu, ali su vidljiviji i izloženiji vodi, blatu i udarcima.

Razmak između kapije i tla ne treba svoditi na minimum bez razmišljanja. U dvorištima u Srbiji često se javljaju sneg, led, opalo lišće, šljunak i neravan beton. Premali zazor može dovesti do struganja donjeg profila o podlogu.

Da li boja točka pokazuje njegov kvalitet

Boja sama po sebi nije pouzdan pokazatelj kvaliteta, nosivosti ili zaštite od korozije.

Srebrna površina često ukazuje na pocinkovanje, dok žućkasta nijansa može biti posledica određene vrste pasivizacije. Crna površina može biti zaštitni premaz, oksidacija, boja ili samo neobrađeni čelik.

Prilikom kupovine proverite:

• da li je površina pocinkovana ili drugačije zaštićena;
• da li postoje nepokrivena mesta i tragovi korozije;
• kako su zaštićeni osovina i kućište;
• da li se zaštitni sloj uklanja tokom zavarivanja;
• da li je točak namenjen spoljašnjoj upotrebi.

Posle zavarivanja pocinkovanog ili obojenog dela potrebno je očistiti spoj i obnoviti antikorozivnu zaštitu. Pri brušenju i zavarivanju pocinkovanog čelika obavezna je dobra ventilacija i odgovarajuća zaštita disajnih organa zbog štetnih isparenja.

Kako izabrati točak korak po korak

1. Utvrdite tip kapije Proverite da li je u pitanju klasična kapija sa točkovima na podnoj šini ili samonoseća kapija. Samonoseće kapije koriste potpuno drugačija kolica i noseći profil, pa obični V ili U točkovi nisu odgovarajuća zamena.
2. Pregledajte postojeću šinu Izmerite širinu, visinu i oblik radne površine. Proverite da li je šina prava, čvrsta i bez dubokih oštećenja. Ako menjate samo točak, novi žleb mora precizno da odgovara postojećoj šini.
3. Procijenite masu kapije Uzmite u obzir ram, ispunu, brave, zupčastu letvu, ukrase i ostale dodatke. Kada tačnu masu nije moguće izračunati, birajte uz pomoć proizvođačke tabele i ostavite razumnu rezervu nosivosti. Nemojte proizvoljno pretpostavljati da svaki točak većeg prečnika može da podnese tešku kapiju.
4. Proverite dimenzije donjeg profila Kod ugradnog točka proverite unutrašnju visinu i širinu cevi, debljinu zida i prostor potreban za kućište. Ostavite pristup osovini, vijcima ili delu koji će se jednog dana menjati.
5. Izaberite način pričvršćivanja Za novu čeličnu kapiju često se bira vareni nosač. Za konstrukcije kod kojih se traži lak servis ili nema uslova za varenje praktičniji je model na šrafljenje.
6. Proverite ležajeve i zaštitu Za spoljašnju kapiju birajte točak sa ležajevima zaštićenim od prašine i vode. Točak treba da se okreće glatko, bez zapinjanja, krčanja i primetnog bočnog lufta.
7. Planirajte servis Pre konačne ugradnje razmislite kako će se točak izvaditi kada se istroši. Konstrukcija koja izgleda uredno, ali zahteva sečenje celog rama pri svakoj zameni, nije dobro servisno rešenje.

Montaža točkova korak po korak

1. Obezbedite kapiju Kapiju postavite na stabilne nosače i sprečite njeno prevrtanje. Radite na ravnoj i čvrstoj podlozi.
2. Obeležite položaj točkova Položaji treba da budu simetrično i konstruktivno pravilno raspoređeni, sa dovoljnim razmakom da se masa kapije stabilno prenosi na šinu.
3. Privremeno postavite sklop Pre konačnog bušenja ili varenja pričvrstite točkove stegom ili ih samo punktujte. Postavite kapiju na šinu i proverite hod.
4. Proverite pravac i visinu Kapija treba da stoji uspravno i da se bez većeg napora kreće celom dužinom. Proverite bočne vođice, zazore i položaj prema stubovima.
5. Pričvrstite točkove Kod vijčanog spoja koristite odgovarajuće vijke, podloške i sigurnosne matice. Zatežite ravnomerno kako ne biste deformisali profil. Kod varenja prvo napravite nekoliko tačkastih spojeva, ponovo proverite položaj, pa tek onda završite varenje u kratkim potezima.
6. Obradite spojeve Uklonite šljaku i prskotine, očistite metal i nanesite antikorozivni osnovni premaz. Nakon sušenja nanesite završnu boju.
7. Proverite kretanje bez motora Automatsku kapiju prvo više puta otvorite i zatvorite ručno. Ako se rukom teško pomera, motor nije rešenje. Potrebno je pronaći uzrok otpora.
8. Podesite motor i zupčastu letvu Zupčasta letva ne sme da nosi težinu kapije. Između zubaca mora postojati zazor koji preporučuje proizvođač pogona, a letva treba da prati kretanje kapije bez podizanja i spuštanja motora.

Održavanje i podmazivanje

Najvažnije održavanje nije obilno mazanje, već redovno čišćenje.

Sa šine uklanjajte:

• pesak;
• blato;
• kamenčiće;
• lišće;
• led;
• ostatke maltera i betona;
• metalne opiljke.

Ne nanosite gustu mast na gaznu površinu točka i šine. Mast skuplja prašinu i pesak, pa vremenom stvara abrazivnu smesu koja ubrzava habanje. Masna šina može biti i klizava pri radu oko kapije.

Zatvoreni kuglični ležajevi uglavnom su fabrički podmazani i ne treba ih otvarati niti puniti mašću. Podmazuju se samo mazalice, čaure, osovine ili druga mesta za koja je proizvođač predvideo održavanje.

Najmanje jednom ili dva puta godišnje proverite:

• da li se točkovi okreću bez buke;
• da li postoji bočni luft;
• da li su vijci popustili;
• da li ima pukotina oko varova;
• da li je šina olabavljena;
• da li se pojavila rđa;
• da li su graničnici čvrsti;
• da li gornje vođice pravilno drže kapiju.

Kontrolu je korisno uraditi pre zime i posle perioda mraza, jer voda i led mogu da podignu, pomere ili oštete loše učvršćenu šinu.

Preporuke za amatere – DIY

Ne kupujte točak samo prema prečniku

Ponesite mere šine, fotografiju postojećeg sistema i dimenzije donjeg profila. Još bolje je poneti stari točak ako je već demontiran.

Obavezno koristite tačkalo

Pre bušenja metala napravite udubljenje tačkalom. Burgija će lakše ostati u centru i otvor će biti precizniji.

Počnite manjom burgijom

Kod većih otvora prvo izbušite manju vodeću rupu, pa zatim proširite otvor do potrebnog prečnika. Koristite odgovarajuće obrtaje i sredstvo za hlađenje ili podmazivanje burgije kada je predviđeno.

Ne varite dok je kapija na motoru

Isključite napajanje i odvojite osetljivu elektroniku. Struja zavarivanja može oštetiti upravljačku jedinicu, senzore ili druge električne delove ako se masa nepravilno postavi.

Prvo proverite ručni hod

Dobro podešena kapija treba da se kreće ravnomerno bez pomoći motora. Ako zapinje, proverite šinu, točkove, vođice i poravnanje.

Ne popravljajte savijenu šinu jačim motorom

Jači pogon neće ispraviti mehaničku grešku. Samo će povećati opterećenje na zupčanike, letvu i konstrukciju.

Saveti za iskusne majstore

Predvidite zamenljivi uložak

Kod ugradnih sistema korisno je napraviti rešenje u kojem se sklop točka može izvaditi odvrtanjem vijaka ili uklanjanjem pristupne pločice. To kasnije znatno smanjuje vreme servisa.

Ojačajte donji profil

Zona oko točka trpi koncentrisano opterećenje. Kod tankozidnih profila treba predvideti unutrašnja ojačanja, naročito kod montaže na šrafljenje.

Zaštitite ležaj od toplote

Najsigurnije je ukloniti ležaj ili kompletan točak pre zavarivanja nosača. Kada to konstrukcija ne dozvoljava, koristiti kratke naizmenične varove i kontrolisati zagrevanje.

Kontrolišite geometriju pre završnog vara

Posle punktovanja postavite kapiju na šinu, proverite dijagonale, uspravnost, hod i kontakt oba točka. Završno varenje radite tek kada je položaj potvrđen.

Uskladite kapiju sa automatizacijom

Kod motorizovane kapije ostavite mogućnost podešavanja zupčaste letve, motora i krajnjih položaja. Letva treba da prenosi pogonsku silu, ali ne sme da služi kao vertikalni oslonac.

Obratite pažnju na odvodnjavanje

Šina postavljena u udubljenje u kojem stoji voda brže korodira i zimi se ledi. Podlogu treba izvesti tako da voda može da otiče, bez formiranja bare duž putanje kapije.

Najčešće greške pri izboru i montaži

Pogrešan oblik točka

V-točak se ne postavlja na okruglu šinu, niti točak sa poluokruglim žlebom na oštru ugaonu šinu. Nepodudaranje stvara mali kontakt, buku i ubrzano trošenje.

Kupovina bez podatka o nosivosti

Dva točka istog prečnika mogu imati potpuno različitu nosivost. Ne oslanjajte se samo na vizuelnu procenu.

Neusklađena nosivost para

Nosivost jednog točka ne treba automatski množiti sa dva i prihvatiti kao bezbednu masu kapije. Neravna šina, loš raspored i uvijanje rama mogu dovesti do toga da jedan točak privremeno preuzme veći deo opterećenja.

Varenje uz sam ležaj

Dug var može pregrejati mast, zaptivke i prstenove ležaja. Posledica je ubrzano propadanje i buka već nakon kratkog perioda rada.

Slabo ojačanje kod vijčanog spoja

Vijci kroz tanak zid kutijastog profila mogu da ga ulube i olabave spoj. Potrebne su podloške odgovarajuće površine, distanceri ili dodatna ploča.

Loše nivelisana šina

Ako šina ima padove, prelome ili bočna odstupanja, kapija će menjati otpor tokom kretanja. Kod automatskog sistema to može izazvati lažno prepoznavanje prepreke ili preopterećenje pogona.

Mazanje cele šine

Debeli sloj masti skuplja pesak i blato. Šinu treba održavati čistom, a podmazivati samo tačke koje je proizvođač za to predvideo.

Zanemarivanje gornjih vođica

Donji točkovi nose masu, ali gornje vođice drže kapiju uspravno. Ako su previše stegnute, stvaraju otpor; ako su labave, kapija se ljulja.

Izostavljanje graničnika

Kapija mora imati pouzdane krajnje graničnike i prihvatnike. Bez njih može sići sa šine ili udariti u stub i oštetiti točkove.

Farbanje preko prljavog vara

Boja naneta preko šljake, rđe i masnoće brzo se odvaja. Mesto varenja treba mehanički očistiti, odmastiti i zaštititi odgovarajućim premazom.

Pitanja i odgovori

Koji točak je bolji za kliznu kapiju – V ili U profil?

Zavisi od šine. V-točak je pravilan izbor za odgovarajuću ugaonu šinu, dok se točak sa zaobljenim žlebom koristi na okrugloj ili namenskoj zaobljenoj šini. Ne treba birati oblik prema tome koji deluje jače, već prema preciznom naleganju na šinu.

Da li su dva točka dovoljna za kliznu kapiju?

Zavisi od konstrukcije, mase, dužine i nosivosti točkova. Dva pravilno dimenzionisana i dobro raspoređena točka dovoljna su za veliki broj klasičnih dvorišnih kapija. Kod teških i nestandardnih sistema potreban je proračun celog sklopa.

Da li je bolji točak koji se vari ili onaj koji se šrafi?

Zavisi od materijala kapije i načina servisiranja. Vareni nosač daje čvrst i kompaktan spoj na čeličnoj kapiji, dok se točak na šrafljenje lakše podešava i menja. Kod oba rešenja donji profil mora biti dovoljno jak.

Da li zatvorene lagere treba podmazivati?

Ne, zatvoreni kuglični ležaji se uglavnom ne otvaraju niti dodatno pune mašću. Oni su fabrički podmazani. Potrebno je održavati šinu čistom i podmazivati samo mesta koja imaju mazalicu ili za koja proizvođač izričito navodi podmazivanje.

Kako se prepoznaje istrošen točak klizne kapije?

Najčešći znaci su krčanje, struganje, zapinjanje, težak ručni hod i primetan bočni luft. Kapija može početi da se spušta, ljulja ili menja visinu tokom kretanja. Pre zamene proverite i šinu, jer oštećena šina može izazvati slične simptome.

Može li se zameniti samo ležaj?

Zavisi od konstrukcije točka. Kod servisnih modela ležaj i osovina mogu da se rastave, dok su neki jeftiniji sklopovi pertlovani, zakovani ili zavareni. Ako je istrošena i gazna površina, osovina ili kućište, sigurnije je zameniti ceo sklop.

Da li veći točak uvek nosi težu kapiju?

Ne. Veći prečnik može poboljšati kotrljanje preko manjih neravnina, ali nosivost zavisi i od osovine, ležajeva, širine, materijala i kućišta. Merodavan je podatak proizvođača za konkretan model.

Da li boja točka pokazuje da je pocinkovan?

Ne uvek. Srebrna ili žućkasta površina često jeste rezultat cinkovanja i pasivizacije, ali boja sama po sebi nije dokaz kvaliteta zaštite. Proverite deklaraciju proizvoda i stanje celog sklopa.

Šta je najvažnije zapamtiti pre ugradnje

Točak, šina i masa kapije moraju se posmatrati kao jedan sistem. Prvo utvrdite oblik šine i približnu težinu krila, zatim proverite nosivost, dimenzije, vrstu ležaja i način montaže. Kapija mora lako da se kreće rukom pre nego što se priključi motor.

Ne štedite na pravilnoj nivelaciji, ojačanju donjeg profila i antikorozivnoj zaštiti. Kvalitetan točak na krivoj šini radiće loše, dok će pravilno postavljen i redovno čišćen sistem trajati znatno duže.

Odgovarajuće točkove, šine, pričvrsni materijal, premaze za zaštitu metala i alat potreban za montažu možete pronaći u ponudi ispod teksta.