Kako oprati fasadu?

Kratak odgovor: Fasadu pregledajte najmanje jednom godišnje, naročito posle zime, obilnih kiša i nevremena. Prašina i lakše naslage obično se skidaju vodom, odgovarajućim sredstvom i mekom četkom, dok alge, mahovina i gljivice traže namenski tretman. Perač pod pritiskom može pomoći, ali samo na čvrstoj i neoštećenoj fasadi, uz niži početni pritisak, lepezasti mlaz i probu na neupadljivom mestu.

Održavanje fasade: kako je očistiti, pregledati i zaštititi

Fasada ne služi samo da kuća lepo izgleda. Ona štiti zidove i termoizolaciju od kiše, snega, sunca, vetra, mraza i naglih promena temperature. Kada završni sloj popuca ili počne da se odvaja, voda dobija put ka dubljim slojevima. Tada mala fleka može da preraste u ozbiljnu i skupu popravku.

Kod nas su kuće najčešće zidane ciglom, giter blokom ili betonskim blokom, a veliki broj je naknadno obložen stiroporom ili kamenom vunom. Takve fasade trpe vrela leta, zimski mraz, čađ iz ložišta i prašinu sa puteva. Zato na istom zidu često nalazimo i običnu prljavštinu i alge, ali i pukotine, tragove curenja ili isprane soli.

Najproblematičnija mesta obično su severna strana kuće, sokla, površine ispod oluka, zidovi uz drveće i delovi oko prozora, terasa i klima-uređaja.

Koliko često treba održavati fasadu

Fasadu je dobro pažljivo pregledati jednom godišnje, najbolje u proleće, kada prođu mrazevi i duži periodi kiše. Dodatni pregled uradite posle grada, olujnog vetra, jakih padavina ili radova na krovu i stolariji.

Za pranje ne postoji rok koji važi za svaku kuću. U praksi se ono često radi na nekoliko godina, ali mnogo zavisi od uslova na terenu:

• kuće pored prometnog puta brže skupljaju čađ i prašinu;
• severna i zaklonjena strana sporije se suše;
• drveće i gusto rastinje zadržavaju vlagu uz zid;
• neispravni oluci stalno kvase isti deo fasade;
• hrapavi završni malter zadržava više nečistoće od glatke obloge;
• fasade u vlažnim predelima češće dobijaju alge i mahovinu.

Zato je bolje pratiti stanje zida nego prati fasadu samo zato što je prošao određeni broj godina.

Zašto se isplati reagovati na vreme

Malo oštećenje završnog maltera najčešće može da se popravi bez velikog zahvata. Ako se zanemari, voda ulazi iza površinskog sloja, a smrzavanje tokom zime može dodatno proširiti pukotinu.

Posledice se onda ne svode samo na ružnu fleku. Mogu se pojaviti:

• vlaga u zidu;
• buđ i neprijatan miris u prostoriji;
• alge, gljivice, mahovina i lišajevi;
• ljuštenje boje i završnog maltera;
• odvajanje maltera od podloge;
• oštećenje armirne mrežice;
• vlaženje termoizolacionog sistema;
• znatno obimnija sanacija.

Kako prepoznati šta je zaprljalo fasadu

Pre nego što uzmete četku ili uključite perač, pogledajte kakva je mrlja. Nije svaka nečistoća ista i neće svaka nestati samo pod jačim mlazom vode.

Prašina, polen i blato

Ove naslage uglavnom mogu da se uklone blagim pranjem. Problem nastaje kada dugo ostanu na hrapavoj površini, jer zadržavaju vlagu i stvaraju uslove za razvoj algi i gljivica.

Čađ, smog i masne naslage

Česte su na kućama uz prometne puteve, kotlarnice i dimnjake. Pošto sadrže masne čestice koje ulaze u pore maltera, voda ih često ne skida potpuno. Potrebno je odgovarajuće sredstvo za fasadu, uz obaveznu probu na manjoj površini.

Alge, gljivice, mahovina i lišajevi

Zelene, sive i tamne naslage najčešće se pojavljuju na hladnim i vlažnim delovima kuće. Običan mlaz može da skine ono što se vidi, ali problem može brzo da se vrati ako mikroorganizmi ostanu u porama.

Takve površine tretiraju se sredstvom namenjenim spoljnim zidovima. Ostavlja se da deluje tačno koliko piše u uputstvu, a zatim se fasada pažljivo ispira.

Bele ili žućkaste naslage

Bele kristalne mrlje mogu biti iscvetavanje, odnosno eflorescencija. To je pojava pri kojoj voda kroz mineralni materijal prenosi rastvorene soli do površine.

Takva mrlja nije samo spoljašnja prljavština. Možete je oprati, ali će se verovatno vratiti ako ne pronađete odakle dolazi vlaga.

Rđave mrlje

Rđave linije često potiču od oluka, metalnih ograda, vijaka, nosača klima-uređaja i drugih metalnih delova. Prvo rešite curenje ili koroziju, pa tek onda čistite fasadu. U suprotnom će se mrlja ponovo pojaviti.

Ptičji izmet i biljni tragovi

Ove mrlje ne treba dugo ostavljati na zidu. Najpre ih natopite, omekšajte blagim odgovarajućim sredstvom i uklonite bez grubog struganja.

Vrsta fasade određuje način čišćenja

DEMIT ili ETICS termoizolaciona fasada

Kod nas se za kontaktni termoizolacioni sistem najčešće kaže „demit fasada“. Ona se obično sastoji od stiropora ili kamene vune, lepka, armirne mrežice, osnovnog sloja i završnog dekorativnog maltera.

Završni sloj je tanak i štiti ceo sistem ispod njega. Zato ga ne treba prati jakim mlazom niti ribati tvrdom četkom. Ako voda kroz pukotinu ili loš spoj dospe do armirnog sloja i izolacije, popravka može biti mnogo veća od prvobitnog pranja.

Kod ovih fasada posebno pregledajte:

• spojeve oko vrata i prozora;
• uglove kuće;
• prelaz između sokle i fasade;
• okapnice i parapete;
• mesta oko klima-uređaja, kablova i drugih naknadnih prodora;
• delove na kojima se nazire mrežica;
• ispupčenja i udubljenja.

Klasična malterisana fasada

Na starijim kućama često se nalaze grubi i fini malter naneti direktno na zid od cigle, bloka, kamena ili betona. Takva fasada može biti vrlo čvrsta, ali se s vremenom javljaju krunjenje, mrežaste pukotine, ljuštenje boje i odvajanje maltera.

Pre pranja pređite rukom preko zida. Ako se površina obilno osipa, nije spremna za perač. Blagim kuckanjem može se pronaći i deo koji „zvoni“, odnosno zvuči šuplje. To obično znači da malter više nije dobro vezan za podlogu.

Fasada od klinkera ili obične cigle

Klinker je tvrđi i otporniji od obične fasadne cigle, pa dobro očuvana površina može podneti kontrolisano pranje. Ipak, prvo proverite fuge.

Starija ili mekša cigla može biti porozna i krta. Jak mlaz može da ošteti njenu površinu i ispere materijal iz fuga. Zato običnu ciglu i klinker ne treba prati na isti način.

Ventilisana fasada

Kod ventilisane fasade spoljna obloga se nalazi na potkonstrukciji, a iza nje ostaje vazdušni prostor i termoizolacija. Oblogu mogu da čine kamene ili keramičke ploče, kompozitni paneli i drugi materijali.

Pored čišćenja, ovde se proveravaju fuge, pričvršćenja, nosači i sama potkonstrukcija. Ako se ploča ili panel pomera, krivi ili odvaja, nemojte ga popravljati sa merdevina. Potreban je stručan pregled.

Drvena fasada

Pre pranja drvene obloge proverite da li su spojevi zatvoreni i da li je zaštitni premaz očuvan. Ako voda može da uđe iza dasaka, perač će napraviti više štete nego koristi.

Turbo-mlaznicu ne treba koristiti na drvetu. Ako je mašinsko pranje dozvoljeno, počinje se blagim podešavanjem, sa većeg odstojanja i na neupadljivom mestu. Posle sušenja drvo može postati hrapavo, pa mu može biti potrebno blago brušenje i obnavljanje premaza.

Potreban alat i materijal

• baštensko crevo sa podesivom mlaznicom;
• odgovarajući priključci za vodu;
• meka ili polutvrda sintetička četka;
• četka sa teleskopskom drškom;
• kanta i sunđer;
• ručna ili baštenska prskalica;
• nastavak za nanošenje sredstva pri niskom pritisku;
• namensko sredstvo za čišćenje fasade;
• sredstvo protiv algi, gljivica i mahovine;
• perač sa regulacijom pritiska i protoka;
• lepezasta, odnosno ravna mlaznica;
• zaštitna folija, građevinski filc i spoljna krep traka;
• zidarska špahtla, mistrija i gleterica;
• reparaturna masa za spoljašnje radove;
• fasaderska mrežica i odgovarajući lepak, ako ih sanacija zahteva;
• prajmer usklađen sa podlogom;
• odgovarajuća fasadna boja;
• valjak prilagođen strukturi zida;
• četka za uglove i mesta oko stolarije;
• bezbedna radna platforma ili pravilno postavljena skela.

Nemojte birati sredstvo samo zato što na ambalaži piše „jako“ ili „univerzalno“. Proverite za koju podlogu je namenjeno, kako se razređuje, koliko dugo deluje i da li mora potpuno da se ispere.

Zaštita na radu nije formalnost

Kod pranja fasade ima vode, klizave podloge, hemijskih sredstava, električnih priključaka i rada na visini. To je dovoljno razloga da pripremu shvatite ozbiljno.

Obavezno koristite osnovnu HTZ opremu: zaštitne naočare, rukavice otporne na vodu i hemikalije, namensku radnu odeću, obuću sa protivkliznim đonom, zaštitu disajnih organa i zaštitu sluha pri radu sa bučnim uređajima.

Maska FFP2 može da zadrži određene čestice i aerosole, ali ne štiti od svih gasova i hemijskih isparenja. Pogledajte deklaraciju i bezbednosni list sredstva. Ako nije jasno koja zaštita je potrebna, proverite kod proizvođača ili stručnog prodavca.

Pre početka pranja obavezno isključite napajanje električnih instalacija u zoni rada, hermetički zaštitite sve spoljne utičnice, razvodne kutije i prekidače, a prozore i vrata čvrsto zatvorite.

Mlaz vode nikada nemojte usmeravati prema električnim priključcima, ventilacionim otvorima, spoljnim jedinicama klima-uređaja, otvorenim spojevima stolarije, ljudima niti životinjama.

Sklonite nameštaj, vozilo i ukrasne predmete. Zaštitite biljke i proverite kako se ostaci sredstva zbrinjavaju. Biocidni preparat, odnosno sredstvo za suzbijanje algi i gljivica, ne treba nekontrolisano ispirati u baštu ili odvod.

Poseban oprez na merdevinama

Perač pod pritiskom pri uključivanju stvara jak povratni trzaj koji vas na mokrim i nestabilnim merdevinama lako može izbaciti iz ravnoteže i dovesti do teških padova.

Merdevine koristite samo za kratke i lake poslove. Moraju stajati na čvrstoj, ravnoj podlozi, a vi ne smete da se naginjete bočno da biste dohvatili udaljen deo zida.

Za sve radove na visini koristite isključivo atestiranu skelu, namensku radnu platformu ili hidrauličnu korpu – upotreba stolica, buradi i improvizovanih dasaka je strogo zabranjena.

Kako pregledati fasadu pre pranja

1. Obiđite celu kuću: Pregled radite po suvom vremenu i pri dobrom dnevnom svetlu. Posmatrajte zid iz više uglova. Bočno svetlo lakše otkriva ispupčenja i odvojene delove.
2. Proverite kritična mesta: Najviše pažnje posvetite sokli, severnoj strani, uglovima, površinama ispod oluka, spojevima oko stolarije, terasama, okapnicama i mestima oko klima-uređaja.
3. Pređite dlanom preko zida: Ako na ruci ostaje mnogo sitnog materijala ili boje, površina je verovatno oslabljena ili kredasta. Takav zid nije za agresivno pranje.
4. Blago pokucajte sumnjiva mesta: Deo koji zvuči šuplje možda se odvojio od podloge. Nemojte ga prati jakim mlazom jer možete odvaliti još veći komad.
5. Fotografišite pukotine: Postavite metar ili lenjir uz pukotinu i zabeležite datum. Ponovite fotografiju posle nekoliko nedelja ili meseci. Tako ćete lakše videti da li pukotina miruje ili se širi.
6. Pregledajte oluke i limariju: Tamna pruga ispod oluka obično ne nastaje slučajno. Proverite da li oluk preliva, curi na spoju ili vraća vodu prema zidu.
7. Pogledajte isti zid iznutra: Ako spolja postoji pukotina ili vlažna mrlja, proverite odgovarajuće mesto u prostoriji. Buđ, hladna površina, promenjena boja ili miris vlage mogu ukazivati na dublji problem.

Kako izabrati način pranja fasade

Pravilo je jednostavno: počnite najblažim postupkom koji može da završi posao. Ako se prašina skida četkom i vodom, nema razloga da odmah uključujete najjače podešavanje perača.

Blago ručno pranje

Za redovno održavanje i lakšu prljavštinu ovo je najsigurniji postupak.

1. Navlažite zid čistom vodom ako to preporučuje proizvođač sredstva.
2. Nanesite razblaženo sredstvo prema uputstvu.
3. Ostavite ga da deluje propisano vreme.
4. Nemojte dozvoliti da se osuši na zidu, osim ako uputstvo kaže drugačije.
5. Površinu blago pređite mekom četkom.
6. Isperite čistom vodom bez agresivnog mlaza.
7. Rezultat proverite kada se zid osuši.

Za malu i blago uprljanu površinu ponekad su dovoljni topla voda i blago sredstvo. Deterdžent za sudove ipak nije univerzalno rešenje za celu kuću. Ako se stavi previše ili loše ispere, može ostaviti tragove i uticati na postojeći premaz.

Pranje niskim pritiskom uz odgovarajuće sredstvo (soft washing)

Za ovaj postupak često se koristi engleski izraz „soft washing“. U prevodu, reč je o blagom pranju kod kojeg sredstvo razgrađuje naslage, dok voda služi uglavnom za ispiranje.

1. Proverite vrstu i stanje fasade.
2. Zaštitite stolariju, metalne delove, biljke i električne priključke.
3. Nanesite sredstvo ručnom prskalicom ili niskopritisnim nastavkom.
4. Ostavite ga da deluje prema uputstvu.
5. Po potrebi blago pređite mekom četkom.
6. Isperite baštenskim crevom ili veoma blagim podešavanjem perača.
7. Ne držite mlaz u jednoj tački.
8. Sačekajte da se fasada osuši pre konačne procene.

Neka sredstva deluju nekoliko minuta, druga mnogo duže. Zato nemojte napamet računati vreme. Pročitajte deklaraciju proizvoda.

Nikada nemojte praviti jači rastvor od preporučenog niti mešati različita hemijska sredstva; mešanje preparata na bazi hlora sa kiselinama ili amonijakom stvara po život opasna, otrovna isparenja.

Pranje peračem pod pritiskom

Perač dobro skida prašinu, čađ i tvrdokorne naslage sa stabilne podloge. Problem je što isti uređaj koji brzo očisti beton može lako oštetiti tanak dekorativni malter.

Na dejstvo mlaza utiču: pritisak, protok vode, oblik mlaza, udaljenost od zida, ugao pranja, vreme zadržavanja na jednom mestu, stanje završnog sloja, kao i postojeće pukotine, fuge i spojevi.

1. Proverite da se fasada ne kruni, ne ljušti i ne zvuči šuplje.
2. Počnite probom iza kuće ili na drugom manje upadljivom mestu.
3. Podesite niži pritisak.
4. Koristite lepezastu, odnosno ravnu mlaznicu.
5. Počnite sa većeg odstojanja.
6. Mlaznicu približavajte samo postepeno.
7. Mlaz stalno pomerajte.
8. Ne udarajte direktno u pukotine, fuge, uglove i spojeve oko stolarije.
9. Radite u manjim poljima.
10. Konačno ispiranje obavite odozgo nadole.
11. Posle sušenja proverite da li su ostale pruge ili oštećenja.

Kao početno odstojanje često se koristi približno 30 do 50 centimetara, ali to nije čvrsto pravilo. Udaljenost zavisi od snage uređaja, mlaznice i podloge.

Lepezaste mlaznice obično raspršuju vodu šire i blaže od uskog tačkastog mlaza. Ipak, ni široka mlaznica nije bezbedna ako je pritisak previsok ili je držite suviše blizu zida.

Zašto ne postoji univerzalnih 100 bara

Vrednost od 80 ili 100 bara može biti prihvatljiva na pojedinim čvrstim površinama, ali ne i na svakoj fasadi. Stari krečni malter, klinker, obična cigla, drvo, beton i termoizolaciona fasada ne podnose isti postupak.

Ni broj bara ne govori celu priču. Uzak mlaz sa male udaljenosti može napraviti štetu i pri nižem pritisku, dok širi mlaz sa većeg odstojanja deluje blaže.

Zato krenite od najnižeg korisnog podešavanja i pratite površinu. Ako se boja ispira, malter osipa ili tekstura menja, odmah prekinite. Kada postoji uputstvo proizvođača fasadnog sistema, ono ima prednost.

Turbo-mlaznica nije za DEMIT fasadu

Turbo ili rotaciona mlaznica pravi koncentrisan mlaz koji se brzo okreće. Odlična je za određene tvrde betonske površine, ali na dekorativnom malteru može da ostavi brazde, skine boju i probije zaštitni sloj.

Ne koristite je na termoizolacionim, malterisanim i drvenim fasadama. Oprez je potreban i na betonu ili kamenu ako postoje oštećenja, fuge ili površinski premaz.

Kojim redom se pere fasada

Sredstvo nanosite po manjim poljima, da biste stigli da ga obradite i isperete pre nego što se osuši.

Kod pojedinih postupaka početno nanošenje ili pranje radi se odozdo nagore kako ne bi nastale pruge od sredstva. Konačno ispiranje čistom vodom uglavnom ide odozgo nadole. Tako prljava voda ne prelazi preko već završenog dela.

Najvažnije je da radite sistematično i da sredstvo ne ostavite da se osuši na površini ako to proizvođač nije predvideo.

Kada ne treba koristiti perač

Odustanite od pranja pod pritiskom ili pozovite stručnjaka ako:

• postoje vidljive pukotine;
• boja ili malter se ljušte;
• površina se osipa pod rukom;
• deo zida zvuči šuplje;
• postoje mehuri i ispupčenja;
• vidi se armirna mrežica;
• oštećeni su uglovi i spojevi;
• voda može da uđe iza izolacije;
• cigla ili fuge počinju da se raspadaju;
• ne znate od čega je završni sloj;
• posao zahteva rad na velikoj visini.

Pranje toplom vodom i parom

Profesionalni uređaji sa toplom vodom lakše uklanjaju masne i uljane naslage i ponekad omogućavaju rad pri nižem pritisku. Para se koristi za određene tvrdokorne organske naslage.

To nije standardni posao za kućni perač. Visoka temperatura može da utiče na boju, malter, termoizolacioni sistem i zaptivne mase. Takvo čišćenje treba prepustiti izvođaču koji zna šta konkretna podloga može da podnese.

Uslovi rada i priprema za obnovu

Kada je najbolje prati i popravljati fasadu

Birajte suv, blag dan bez jakog vetra. Proleće i rana jesen često su najpogodniji, ali presudni su stvarni vremenski uslovi.

Izbegavajte rad po jakom podnevnom suncu, kiši, najavljenom nevremenu, temperaturama blizu smrzavanja ili vrlo jakom vetru. Nemojte nanositi sredstva na pregrejan zid, raditi pri visokoj vlažnosti vazduha niti kada noćna temperatura može pasti ispod granice koju je propisao proizvođač materijala.

Mnogi fasadni materijali nanose se na temperaturama iznad 5 °C, ali dozvoljeni opseg nije isti za svaki proizvod. Pročitajte tehnički list i obratite pažnju i na temperaturu samog zida, a ne samo vazduha.

Koliko fasada treba da se suši

Ne može se unapred reći da će svaka oprana fasada biti spremna za bojenje posle 24 ili 48 sati. Sušenje zavisi od količine vode, upijanja podloge, temperature, vetra, senke i vlažnosti vazduha.

Debeo mineralni malter, pukotina u koju je ušla voda i tanak završni premaz ne suše se istom brzinom. Ako proizvođač narednog materijala traži određenu vlažnost podloge, oslonite se na merenje i tehničko uputstvo, a ne samo na dodir.

Kada pranje nije dovoljno

Pranje neće rešiti problem ako uzrok dolazi iz zida, krova ili temelja. To važi za kapilarnu vlagu iz temelja, curenje iz oluka ili krova, prodor vode oko prozora, lošu hidroizolaciju terase, pukotine kroz više slojeva, toplotne mostove, rđu sa nezaštićenog metala, iscvetavanje soli i odvajanje maltera od podloge.

Najpre uklonite uzrok, zatim ostavite zid da se osuši i tek onda pređite na popravku, pranje ili bojenje.

Kako proceniti i sanirati pukotine

Širina jeste važna, ali nije jedino merilo. Gledaju se pravac, dubina, mesto i promena tokom vremena.

Tanke površinske pukotine

Ako pukotina zahvata samo završni sloj i ne širi se, možda može da se sanira odgovarajućom fasadnom masom ili sistemskim premazom. Pre toga proverite da li je podloga čvrsta i suva.

Nemojte svaku pukotinu automatski proširivati i puniti poliuretanskim kitom. Takav kit jeste dobar za određene spojeve, ali ne mora odgovarati boji, strukturi i paropropusnosti okolnog maltera.

Pukotine oko prozora i vrata

Dijagonalne pukotine koje kreću iz uglova otvora mogu ukazivati na naprezanje, loše armiranje ili pomeranje konstrukcije. Sam premaz boje neće rešiti uzrok.

Dublje i šire pukotine

Kod ozbiljnijeg oštećenja možda će biti potrebno ukloniti slab materijal, obnoviti armirni sloj, utisnuti odgovarajuću mrežicu i ponovo izvesti završni sloj. Mrežica se ne lepi samo preko pukotine kao flaster, već mora biti pravilno utisnuta u odgovarajući lepak i povezana sa zdravim delom sistema.

Ako se pukotina ponovo pojavi posle popravke, vidi se i u prostoriji ili prolazi kroz više slojeva, potreban je stručan pregled. Ako postoji sumnja na konstrukciju, obratite se građevinskom inženjeru, a ne samo moleru ili fasaderu. Pravilo da se svaka pukotina do dva milimetra jednostavno popunjava nije pouzdano.

Kako popraviti manje površinsko oštećenje

1. Uklonite uzrok: Popravite oluk, okapnicu, opšivku ili spoj kroz koji dolazi voda.
2. Skinite ono što se već odvaja: Špahtlom pažljivo uklonite slabe delove. Nemojte širiti oštećenje više nego što je potrebno.
3. Očistite podlogu: Uklonite prašinu, mrvice i biološke naslage. Podloga mora biti stabilna i pripremljena prema zahtevu reparaturnog materijala.
4. Nanesite odgovarajući prajmer: Prajmer ujednačava upijanje i poboljšava vezu, ali mora odgovarati postojećoj podlozi i novom materijalu.
5. Popunite oštećenje: Koristite masu za spoljašnje radove i konkretan fasadni sistem. Unutrašnji glet, naročito gipsani, nije za fasadu.
6. Obnovite armirni sloj ako je oštećen: Ako se vidi ili je presečena mrežica, samo završni malter nije dovoljan. Potrebno je obnoviti lepak i armiranje prema pravilima sistema.
7. Pogodite strukturu: Kod zaribanog ili hrapavog maltera često je teže pogoditi teksturu nego boju. Čak i dobro izvedena mala zakrpa može ostati vidljiva.
8. Obojite povezanu celinu: Kada lokalna popravka upada u oči, najbolji rezultat se obično dobija bojenjem celog zida od ugla do ugla.

Bojenje i završna zaštita fasade

Prajmer pre bojenja

Prajmer, odnosno osnovni premaz, može da veže sitne čestice, ujednači upijanje i poboljša prijanjanje boje. Posebno je koristan na zakrpljenim, kredastim i različito upijajućim površinama.

Ipak, nije svaki prajmer dobar za svaku fasadu. Akrilni, silikatni i drugi sistemi traže odgovarajuće podloge i završne premaze. Nemojte nasumično kombinovati proizvode samo zato što su svi namenjeni spoljašnjim zidovima.

Kako obojiti fasadu bez vidljivih spojeva

1. Sačekajte da podloga bude čista i dovoljno suva.
2. Zaštitite prozore, vrata, okapnice i okolne površine.
3. Boju dobro promešajte.
4. Razredite je samo ako proizvođač to dozvoljava.
5. Četkom obradite uglove i mesta uz stolariju.
6. Odmah nastavite valjkom dok je prethodni nanos još mokar.
7. Završite ceo zid ili jasno ograničenu celinu bez duge pauze.
8. Između slojeva sačekajte vreme navedeno na ambalaži.
9. Svežu površinu zaštitite od kiše, jakog sunca, prašine i naglog zahlađenja.

Ovaj način spajanja nanosa naziva se „mokro na mokro“. Ako napravite dugu pauzu na sredini ravnog zida, spoj često ostaje vidljiv kada sunce padne ukoso. Ne uzimajte zdravo za gotovo savet da se prvi sloj uvek razređuje 5 ili 10 odsto, a drugi nanosi nerazređen, jer različiti proizvodi imaju specifična uputstva.

Koju fasadnu boju izabrati

Akrilne boje: Dobro prijanjaju na brojne podloge i dostupne su u velikom broju nijansi. Njihova paropropusnost zavisi od konkretnog proizvoda, pa nisu automatski najbolji izbor za svaki mineralni sistem.

Silikatne boje: Namenjene su odgovarajućim mineralnim podlogama i odlikuju se dobrom paropropusnošću. Zahtevaju pravilnu pripremu i ne mogu se proizvoljno nanositi preko svakog starog premaza.

Silikonske boje: Često kombinuju dobru vodoodbojnost sa paropropusnošću. Mogu biti dobar izbor za zidove izložene kiši i prljanju, ali svojstva uvek treba proveriti u tehničkom listu.

Nemojte birati boju samo prema nijansi i ceni. Važno je da odgovara podlozi i ranijim premazima, naročito kod fasada sa kamenom vunom i mineralnim malterima.

Da li je potrebna impregnacija posle pranja

Impregnacija može smanjiti upijanje vode kod određenih mineralnih površina, ali nije obavezna niti pogodna za svaku fasadu.

Pre kupovine proverite da li je podloga dovoljno suva, da li je sredstvo namenjeno tom malteru, kamenu ili cigli, menja li boju ili sjaj, kako utiče na prolazak vodene pare, da li otežava kasnije bojenje i da li ga proizvođač fasadnog sistema dozvoljava. Impregnacija neće zatvoriti aktivnu pukotinu niti rešiti vlagu iz temelja, krova ili instalacija.

Kako sprečiti da se fasada brzo ponovo isprlja

• Redovno čistite oluke.
• Popravite spojeve kroz koje voda curi niz zid.
• Orezujte grane i žbunje uz kuću.
• Podesite prskalice da ne kvase fasadu.
• Odvedite kišnicu dalje od temelja.
• Popravite loše okapnice.
• Proveravajte zaptivanje oko prozora.
• Ne naslanjajte drva, zemlju i vlažne predmete uz soklu.
• Ptičji izmet i male mrlje uklanjajte na vreme.
• Reagujte čim primetite prve zelene naslage.

Saveti za izvođenje radova

Preporuke za amatere (DIY)

Ako prvi put radite ovaj posao, počnite od malog i dostupnog dela zida. Baštensko crevo, meka četka i odgovarajuće sredstvo često su sasvim dovoljni.

Probno mesto uvek ostavite da se osuši. Mokar zid izgleda tamnije i može da prikrije ispranu boju ili oštećenu teksturu. Kada mrlja neće da se skine, nemojte odmah približavati mlaznicu, već proverite da li koristite pravo sredstvo i jeste li mu dali dovoljno vremena da deluje.

Ako morate da se naginjete sa merdevina ili ne možete obema nogama sigurno da stojite, odmah prekinite rad – rizik od pada i teških povreda nikada nije vredan krečenja fasade.

Saveti za iskusne majstore

Pre izbora metode proverite čvrstoću, upijanje i vlažnost podloge, kao i vrstu završnog maltera. Obratite pažnju na dilatacije, odnosno namerno izvedene spojeve koji omogućavaju pomeranje delova objekta bez pucanja. Pregledajte i ugaone profile, armiranje oko otvora, spojeve uz stolariju, okapnice i završetak fasadnog sistema kod sokle.

Pritisak, protok, temperaturu i sredstvo posmatrajte zajedno. Efikasnije sredstvo ili profesionalni perač sa toplom vodom ponekad omogućavaju niži pritisak, ali samo ako podloga podnosi izabranu temperaturu i hemijski sastav. Kod termoizolacionih sistema popravka mora da obnovi sve oštećene slojeve; nije dovoljno vizuelno prekriti rupu ako su oštećeni mrežica, lepak ili izolaciona ploča.

Posle pranja rezultat procenite tek kada se zid osuši. Na mokroj fasadi teško se vide isprane pruge, različita tekstura i mesta koja je mlaz načeo.

Kada treba pozvati profesionalce

Stručnu pomoć potražite kada objekat ima više etaža, posao zahteva rad sa skele, platforme ili korpe, ili kada se pukotine šire i vraćaju. Pomoć je neophodna i ako se malter odvaja i zvuči šuplje, ako je voda prodrla iza termoizolacije, kada je velika površina zahvaćena algama i gljivicama, ili kada se uklanjaju tvrdokorna čađ, rđa, masnoća i grafiti.

Profesionalno pranje nije samo držanje jakog mlaza. Izvođač treba da pregleda zid, prepozna podlogu i nečistoću, izabere sredstvo i podešavanje, zaštiti okolinu i proveri rezultat posle sušenja.

Najčešće greške pri održavanju fasade

• Pranje bez pregleda: Voda ulazi kroz pukotine i loše spojeve. Prvo pregledajte fasadu, pa tek onda birajte način pranja.
• Korišćenje maksimalnog pritiska: Perač ne mora da radi punom snagom da bi dobro očistio zid. Prejak mlaz skida boju, oštećuje malter i gura vodu u pore.
• Držanje mlaznice preblizu: Što je mlaznica bliža, dejstvo na maloj površini je jače. Počnite izdaleka i približavajte se postepeno.
• Upotreba turbo-mlaznice: Rotacioni mlaz može da ošteti dekorativni malter, drvo, fuge, uglove i ivice termoizolacionog sistema.
• Spiranje algi samo vodom: Voda može da skine zelenu boju, ali ne mora ukloniti mikroorganizme iz pora. Bez odgovarajućeg tretmana naslage se vraćaju.
• Bojenje preko algi i prašine: Boja neće dobro prionuti na zaprljan zid. Površina mora biti čista, stabilna i dovoljno suva.
• Ostavljanje sredstva da se osuši: Osušeno sredstvo može ostaviti fleke ili oštetiti završni sloj. Radite po manjim površinama.
• Mešanje kućne hemije: Neproverene kombinacije mogu oštetiti zid i stvoriti opasna isparenja. Koristite jedno odgovarajuće sredstvo prema deklaraciji.
• Zatvaranje pukotine bez traženja uzroka: Ako se zid pomera ili voda i dalje ulazi, zakrpa neće dugo trajati.
• Krečenje mokre fasade: Zarobljena vlaga dovodi do mehurića, ljuštenja i novih fleka.
• Upotreba unutrašnjeg gleta: Gipsane mase za unutrašnje zidove nisu napravljene za kišu, mraz i spoljašnje temperaturne promene.
• Pauza na sredini zida: Kod bojenja će ostati vidljiv prelaz. Organizujte posao tako da završite površinu od ugla do ugla.
• Ignorisanje oluka i sokle: Dok god voda teče niz zid ili dolazi iz tla, pranje i nova boja samo privremeno prikrivaju problem.

Pitanja i odgovori

Koliko često treba prati fasadu?

Zavisi od položaja i stanja kuće. Fasada uz prometan put, dimnjak ili drveće može zahtevati češće čišćenje, dok se druga pere tek kada se pojave vidljive naslage. Pregled jednom godišnje važniji je od pranja po strogom rasporedu.

Da li fasada sme da se pere peračem pod pritiskom?

Zavisi od materijala i očuvanosti. Čvrst klinker, kamen i stabilan malter mogu podneti pravilno podešen mlaz, dok ispucala ili termoizolaciona fasada zahteva mnogo više opreza. Uvek počnite probom i nižim pritiskom.

Koji pritisak treba koristiti?

Ne postoji jedna vrednost za sve fasade. Rezultat zavisi i od protoka, mlaznice, udaljenosti i vremena zadržavanja. Počnite najnižim korisnim podešavanjem i odmah stanite ako se površina menja ili osipa.

Da li se fasada ispira odozgo ili odozdo?

Konačno ispiranje uglavnom ide odozgo nadole, da prljava voda ne bi tekla preko završenog dela. Sredstvo nanosite po manjim poljima i ne dozvolite mu da se osuši.

Kako ukloniti zelene naslage?

Nanesite sredstvo namenjeno algama i gljivicama na spoljnim zidovima. Ostavite ga da deluje prema deklaraciji, po potrebi upotrebite meku četku i zatim isperite blagim mlazom. Proverite zašto zid dugo ostaje vlažan.

Mogu li da koristim varikinu?

Ne koristite nerazblaženu varikinu niti proizvoljne mešavine. Može promeniti boju fasade, oštetiti metal, biljke i kožu, a kombinovanje sa drugim sredstvima može biti opasno. Birajte proizvod namenjen konkretnoj fasadi.

Da li se obična cigla i klinker peru isto?

Ne. Klinker je uglavnom tvrđi, dok obična i stara cigla mogu biti porozne i krte. Pre pranja proverite i fuge, jer jak mlaz može da ih ispere.

Može li se pukotina do dva milimetra samo popuniti kitom?

Zavisi od dubine, mesta i uzroka. Mirujuća površinska pukotina možda može da se sanira odgovarajućim fasadnim materijalom, ali i vrlo tanka pukotina može biti ozbiljna ako se širi. Poliuretanski kit nije univerzalno rešenje.

Da li je prajmer obavezan?

Često jeste potreban na upijajućim, kredastim i popravljanim površinama, ali mora da odgovara boji i podlozi. Proverite tehničko uputstvo izabranog sistema.

Koliko slojeva fasadne boje treba naneti?

Najčešće se nanose dva sloja, ali broj slojeva, razređivanje i vreme sušenja zavise od konkretnog proizvoda. Uputstvo proizvođača ima prednost nad opštim pravilom.

Da li fasadu treba impregnirati posle pranja?

Zavisi od podloge. Odgovarajuća impregnacija može smanjiti upijanje vode kod određenih mineralnih površina, ali pogrešan proizvod može promeniti izgled i otežati kasnije bojenje.

Može li da se pere fasada koja se ljušti?

Ne. Voda pod pritiskom proširiće oštećenje i može ući ispod završnog sloja. Najpre treba ukloniti slabe delove i sanirati podlogu.

Kada fasada može da se boji posle pranja?

Tek kada je dovoljno suva i očišćena od algi, masnoće i slabo vezanih delova. Vreme sušenja zavisi od podloge i vremenskih uslova, pa se ne određuje samo brojem sati.

Mogu li sam da popravljam fasadu na drugom spratu?

Ne ako posao zahteva naginjanje sa običnih merdevina ili rad obema rukama bez sigurnog oslonca. Za takvu visinu potrebna je odgovarajuća skela, platforma ili stručno opremljen izvođač.

Šta je najvažnije zapamtiti

Nemojte krenuti najjačim peračem čim ugledate prljavu fasadu. Prvo proverite podlogu, pronađite pukotine i utvrdite kakvu naslagu skidate. Počnite blagim postupkom i pojačavajte ga samo ako je potrebno i ako fasada to može da podnese.

Ako se malter odvaja, pukotine se šire, vlaga se vraća ili posao zahteva rad na visini, stanite i pozovite stručnjaka. Kod fasade je jeftinije na vreme utvrditi uzrok nego kasnije popravljati ceo sistem.

Izvori i dodatna literatura:

• Sika Srbija – Kako oprati fasadu na kući
• STIHL Srbija – Čišćenje fasade
• Kärcher Srbija – Profesionalne metode za pranje fasada
• Daibau – Zašto je važno čišćenje i pranje fasade