Lazure i sandolini za drvo: vrste, izbor i pravilno nanošenje

Kratak odgovor: Lazure za drvo, koje kod nas često zovemo „sandolini”, boje i štite drvo tako da njegovi godovi ostanu vidljivi. Tankoslojne lazure ostavljaju manje izražen površinski film, dok debeloslojne, često označene kao „lazure sa lakom”, daju puniji završni sloj. Vosak je dodatak koji poboljšava vodoodbojnost i može se nalaziti u različitim vrstama lazura. Premaz uvek birajte prema mestu upotrebe, stanju drveta i postojećem sloju, uz obavezno poštovanje pravila pripreme i sušenja koje propisuje proizvođač.

Lazure i sandolini za drvo: vrste, proizvođači i pravilno nanošenje

Drvena ograda, prozori, lamperija i baštenska klupa ne traže nužno isti premaz. Ograda je izložena kiši i suncu sa više strana, prozori imaju spojeve i naležuće površine, a klupa mora da bude spremna za sedenje bez lepljenja i ostavljanja tragova na odeći.

Zato pri kupovini u gvožđari nije dovoljno tražiti samo „sandolin u boji oraha”. Recite prodavcu šta tačno premazujete, da li se drvo nalazi napolju ili unutra i čime je ranije zaštićeno. Ako imate staru ambalažu ili fotografiju prethodnog premaza, ponesite je, jer to štedi vreme i sprečava pogrešan izbor.

Šta je sandolin i zašto se lazure tako zovu?

„Sandolin” je odomaćen naziv za lazurne premaze za drvo na našim prostorima. Potiče od naziva poznate robne marke Sadolin, čije se ime u svakodnevnom govoru ustalilo kao opšti pojam za celu kategoriju proizvoda.

Zbog toga se u prodavnici pod „sandolinom” često podrazumeva i lazura bilo kog drugog proizvođača. Izrazi „sa lakom”, „bez laka” i „sa voskom” pomažu u razgovoru na stovarištu, ali ne opisuju uvek precizno kompletan hemijski sastav i namenu premaza.

Lazura je polutransparentan premaz koji menja ton drveta, a ostavlja vidljivim godove, čvorove i prirodne razlike u podlozi. Za razliku od pokrivne boje, ona neće ujednačeno sakriti fleke, zakrpe i mesta popravljena kitom.

Šta znači da drvo „diše”?

Kada majstor kaže da drvo „diše”, misli na prirodnu razmenu vlage između drvnog materijala i okoline. Drvo stalno prima i otpušta vlagu iz vazduha, zbog čega dolazi do njegovog blagog širenja i skupljanja.

Odgovarajući lazurni premaz usporava kvašenje i prilagođava se tim mikropomeranjima podloge. Ipak, ni najkvalitetnija lazura ne može da reši konstrukcijski problem gde voda stalno leži u spoju ili drveni stub koji direktno stoji u vlažnoj zemlji.

Nije tačno da svaki lak obavezno puca, a da se lazura nikada ne ljušti. Konačna trajnost zavisi prvenstveno od vlažnosti drveta pre farbanja, pravilne pripreme površine i redovnog održavanja.

Lazura, impregnacija, bajc, lak i ulje: osnovne razlike

Ovi proizvodi u farbarama često stoje na istoj polici, ali imaju potpuno različite uloge u sistemu zaštite:

• Lazura: Daje ton i zaštitu za deklarisanu namenu, uz jasno vidljivu strukturu godova.
• Impregnacija: Služi kao pripremni tretman koji prodire duboko u drvo radi zaštite od bioloških štetočina ili stabilizacije podloge.
• Bajc: Prvenstveno boji drvena vlakna i u standardnim sistemima obavezno zahteva naknadni završni premaz.
• Lak: Formira tvrd završni film čija otpornost na habanje, vodu i UV zrake zavisi od same vrste smole.
• Ulje za drvo: Zasebna grupa proizvoda za nameštaj ili terase koja se upija u pore i ne formira klasičan površinski film.
• Pokrivna boja (emajl): Potpuno prekriva prirodnu boju i šaru drveta neprozirnim slojem.

Važno je znati da tankoslojna lazura nije automatski zaštita od drvotočine. To što neki premaz služi kao prvi sloj ne znači da u sebi sadrži aktivne fungicide i insekticide za biocidnu zaštitu drveta.

Vrste lazura za drvo

Tankoslojne lazure („sandolini bez laka”)

Tankoslojna lazura ostavlja tanji, manje izražen površinski film i pruža prirodniji, mat izgled površine. Zavisno od proizvođača, koristi se samostalno ili kao osnovni sloj u kombinaciji sa završnim premazima.

Često se bira za ograde i spoljne drvene obloge zbog znatno jednostavnijeg kasnijeg obnavljanja. Naziv „bez laka” ne znači da premaz nema vezivo, jer upravo vezivo drži pigmente i štiti drvo od propadanja.

Debeloslojne lazure („lazure sa lakom”)

Debeloslojne lazure stvaraju puniji zaštitni film na površini drveta. Završni sloj može biti svilenkast, polumat ili visokog sjaja, a najčešće se koristi za dimenzijski stabilnu stolariju poput prozora i vrata.

Naziv „debeloslojna” nikako ne znači da četkom treba naneti jedan debeo sloj. Previše nanetog materijala u jednom prolazu dovodi do slivanja boje, izuzetno sporog sušenja i stvaranja mekog filma koji se lako oštećuje.

Lazure sa voskom

Vosak u lazuri znatno povećava hidrofobnost, pa se voda na površini skuplja u kapljice koje brzo skliznu, što majstori često zovu „biser efekat”. Ipak, vosak ne može da spreči prodiranje vode ako su spojevi dasaka loše rešeni ili su krajevi ostali nezaštićeni.

Jedan proizvod može istovremeno biti i „sa lakom” i „sa voskom”. Zato ove dve osobine ne treba posmatrati kao suprotnost, već kao dopunska svojstva u okviru iste formule.

Vodene i rastvaračke lazure

Vodene lazure koriste vodu kao rastvarač, imaju slabiji miris, brzo se suše i alat se odmah pere običnom vodom. Zbog brzog sušenja zahtevaju precizan rad bez ponavljanog vraćanja četkom preko mesta koja su već počela da zatežu.

Lazure na bazi organskih rastvarača (često zvane uljane) suše se sporije i ostavljaju više vremena za fino razmazivanje duž godova. Baza sama po sebi ne garantuje kvalitet — najvažnije je odabrati premaz prilagođen uslovima rada i nameni drvenog elementa.

Kako izabrati lazuru prema površini?

Za ograde, kapije i pergole uvek birajte formulacije namenjene spoljašnjem drvetu. Kod konstrukcija sa mnogo letvica razmišljajte i o budućem održavanju, jer je skidanje ispucalog laka sa uskih ivica izuzetno zahtevan posao.

Za prozore i vrata koristite sisteme za građevinsku stolariju. Obratite posebnu pažnju na naležuće površine: krila se ne smeju čvrsto zatvarati pre nego što premaz potpuno očvrsne, kako ne bi došlo do trajnog slepljivanja za štok.

Za unutrašnju lamperiju i grede koristite premaze deklarisane za enterijer. Biocidne impregnacije protiv insekata i gljivica ne treba nanositi u spavaćim i dnevnim sobama bez preke potrebe.

Za spoljne podove, stepeništa i terase (decking) nikada nemojte koristiti običnu lazuru za ograde. Gazne površine zahtevaju namenska podna ulja ili premaze otporne na habanje i gaženje obućom.

Specijalne lazure i posebne namene

Obična bezbojna lazura bez posebnih UV filtera ne pruža dovoljnu zaštitu drvetu na direktnom suncu. Za spoljašnju bezbojnu završnicu uvek tražite premaz sa pojačanom UV zaštitom i striktno nanesite propisani broj slojeva.

Gel lazure poseduju gušću konzistenciju koja sprečava kapanje pri radu na plafonima i gredama iznad glave. Ovu lazuru nemojte razređivati, jer je njena viskoznost fabrički podešena za takav rad.

Za posvetljivanje drveta koje je ranije premazano tamnim tonovima koriste se posebni međupremazi (poput Belinka Illumina sistema). Oni neutrališu staru tamnu podlogu i pripremaju je za novu svetliju lazuru, jer običan svetli premaz preko tamnog nema efekta.

Za farbanje košnica, dečijih igračaka ili površina u kontaktu sa hranom koristite isključivo lazure koje poseduju zvanične sertifikate proizvođača o zdravstvenoj bezbednosti.

Proizvođači i robne marke

Na domaćem tržištu dostupan je širok izbor pouzdanih brendova čije specifikacije uvek treba proveriti na pakovanju:

• Sadolin: Poznat po serijama Classic i Extra, brend od koga potiče sam odomaćeni naziv za lazure.
• Belinka: Kompletan sistem zaštite kroz proizvode Belles, Belton, Beltop UV Plus i namensku Illuminu za posvetljivanje.
• Helios BORI: Raznovrsna paleta koja nudi standardne lazure, verzije sa lakom i voskom, kao i varijante pogodne za prskanje.
• Zvezda (Dekorin): Domaći program sa premazima Dekorin Top koji uspešno kombinuju zaštitne smole i vosak.
• Irkom: Nudi prepoznatljivi Irkolin Gold sa voskom i UV zaštitom, kao i vodenu liniju Aqualin.
• Tikkurila: Poznata linija Valtti specijalizovana za dugotrajnu spoljašnju zaštitu drveta u zahtevnim klimatskim uslovima.
• Chromos-Svjetlost i JUB: Popularne serije poput Aqualux i JUBIN Lasur programa na bazi vode.

Kako izabrati nijansu bez neprijatnog iznenađenja?

Oznake poput „hrast”, „orah”, „bor” ili „mahagoni” označavaju boju premaza, a ne vrstu drveta na koju se nanosi. Lazura u nijansi hrasta može se bez problema naneti na čamovu građu ako premaz odgovara toj podlozi.

Imajte na umu da ista kantica ne ostavlja identičan ton na svakoj dasci. Završni izgled zavisi od prirodne boje podloge, finoće brušenja, broja slojeva i stepena upijanja samog drveta.

Uvek napravite probni premaz na manjem otpatku iste građe. Mnogo je jednostavnije svetliju površinu naknadno potamniti još jednim premazom nego popravljati previše taman rezultat.

Potreban alat i materijal

• Odgovarajuća lazura i kompatibilna osnovna impregnacija
• Kvalitetna četka prilagođena bazi premaza (prirodna ili sintetička dlaka)
• Mali velur ili mikrofiber valjak sa kratkim vlaknom (4 do 6 mm)
• Brusni papir granulacija P80/P120 (za pripremu) i P180/P240 (za međuslojno brušenje)
• Čelični strugač ili špahtla za uklanjanje starog ispucalog sloja
• Ručni nosač šmirgle ili vibraciona brusilica
• Čista posuda za boju i letvica za temeljno mešanje
• Krep traka i zaštitna folija za pokrivanje okoline
• Propisani razređivač ili čista voda za pranje alata
• Zaštitne rukavice, naočare i respiratorna maska
• Po potrebi digitalni merač vlage u drvetu
• Oprema za kompresorsko prskanje (pištolj, regulator pritiska, odvlaživač vazduha)

Važno: zaštita na radu

Pri brušenju starog i novog drveta obavezno koristite zaštitne naočare, odsisavanje prašine i masku za čestice. Drvna prašina, a naročito čestice starih nepoznatih premaza, mogu biti izuzetno štetne za disajne puteve.

Za rad sa lazurama na bazi rastvarača obezbedite stalno provetravanje radnog prostora i koristite polumasku sa namenskim filterima za organske pare. Obična papirna maska za prašinu ne pruža nikakvu zaštitu od hemijskih isparenja rastvarača.

Uvek nosite nitrilne rukavice otporne na hemikalije, a kožu nikada nemojte prati nitro razređivačem jer agresivni rastvarači direktno oštećuju kožnu barijeru. Premaze na bazi rastvarača držite podalje od otvorenog plamena, grejalica i varnica.

Pamučne krpe i sunđere natopljene sušivim uljima nikada ne ostavljajte zgužvane na gomili ili u kanti sa piljevinom zbog visokog rizika od samozapaljenja. Pre odlaganja natopite ih vodom i raširite na nezapaljivoj površini dok se potpuno ne osuše.

Koje četke i valjke koristiti?

Za vodene lazure koristite sintetičke četke od poliestera ili najlona, jer prirodna dlaka u dodiru sa vodom bubri i gubi elastičnost. Za lazure na bazi rastvarača odlične su četke od prirodne svinjske ili mešane dlake koje lepo drže retku boju.

Za ravne površine možete koristiti mali velur valjak kratkog vlakna. Valjkom brzo rasporedite materijal, a odmah zatim laganim potezom četke ujednačite sloj duž godova kako bi lazura dublje ušla u pore.

Izbegavajte debele fasadne valjke jer nanose previše materijala, kao i jeftine sunđeraste valjke koji mogu da pene i ostavljaju mehuriće na premazanoj površini.

Da li lazuru treba razređivati?

Većina savremenih lazura stiže fabrički pripremljena za rad i ne zahteva dodavanje razređivača. Pre bilo kakve odluke, boju temeljno promešajte od dna posude.

Ukoliko proizvođač izričito dopušta razređivanje, postupajte strogo prema uputstvu:

• Vodu dodajte isključivo vodenim premazima (najčešće do 5% za prvi nanos).
• Lazure na bazi rastvarača razređujte samo navedenim uljanim razređivačem.
• Premaz sa jasnom oznakom „ne razređivati” koristite isključivo u stanju iz ambalaže.
• Nikada nemojte sipati nitro razređivač u klasične uljane ili akrilne lazure jer ćete trajno uništiti vezivo.

Nanošenje lazure korak po korak

1. Pregledajte drvo: Utvrdite da li ima truleži, vlage ili insekata. Lazura ne vraća čvrstoću propalom drvetu, pa sve oštećene delove morate mehanički sanirati pre rada.
2. Proverite vlažnost: Drvo mora biti suvo. Nemojte farbati građu koja je stajala na kiši ili je sveže rezana, jer zatvaranje vlage garantuje kasnije pucanje i ljuštenje premaza.
3. Skinite nestabilan stari premaz: Uklonite sve ispucale delove starog laka strugačem ili šmirglom. Ako je površina bila tretirana neprovidnim emajlom, morate je potpuno ogoliti do drveta da bi se videli godovi.
4. Obrusite površinu: Šmirglajte uvek duž drvnih vlakana, nikada popreko. Za prvo brušenje koristite papir P120, a posiveli sloj drveta uklonite sve dok ne dođete do zdrave svetle podloge.
5. Uklonite prašinu i smolu: Detaljno usisajte površinu i spojeve. Smolu sa čamovih dasaka očistite odgovarajućim sredstvom koje preporučuje proizvođač sistema.
6. Napravite probni uzorak: Na parčetu iste daske nanesite kompletan sistem sa svim slojevima kako biste proverili konačnu boju i vreme sušenja.
7. Nanesite osnovnu impregnaciju: Ako radite sa novim drvetom na otvorenom, nanesite namensku impregnaciju. Posebno natopite presečene krajeve (čela) dasaka koji upijaju najviše vode.
8. Nanesite prvi sloj lazure: Promešajte boju sa dna kantice i nanosite je ravnomerno duž godova dasku po dasku. Radite postupkom „mokro na mokro” spajajući poteze pre nego što rub počne da se suši.
9. Sačekajte sušenje i uradite međuslojno brušenje: Kada se prvi sloj potpuno osuši, lagano pređite površinu finom šmirglom P220–P240 radi skidanja podignutih dlačica drveta, pa ponovo otprašite.
10. Nanesite završni sloj: Nanesite naredni sloj lazure i ostavite površinu da potpuno očvrsne na suvom mestu zaštićenom od direktnog sunca, rose i prašine.

Farbanje lazure kompresorom

Prskanje lazure kompresorom dozvoljeno je samo ako je ta mogućnost izričito navedena u tehničkom listu proizvoda. Sama činjenica da je premaz redak ne znači automatski da je predviđen za pištolj.

Pre rada podesite diznu i pritisak prema uputstvu za konkretan premaz i obezbedite kompresor sa filterom koji uklanja ulje i vlagu iz vazduha. Pri radu sa kompresorom nošenje zaštitnih naočara i kombinovanog respiratora za aerosole je stroga obaveza.

Kod grubljeg drveta majstori često odmah nakon prolaza pištoljem pređu površinu četkom, kako bi premaz ravnomerno utisnuli u pore i žlebove.

Preporuke za amatere (DIY)

Ako prvi put radite sa lazurom, uvek počnite četkom na manjoj površini kako biste stekli osećaj za upijanje podloge. Koristite osnovni i završni premaz istog proizvođača kako biste izbegli nekompatibilnost slojeva.

Radite u hladovini na umerenoj temperaturi. U našim krajevima leti spoljna ograda može biti izuzetno zagrejana i kada vazduh deluje prijatno, što dovodi do prebrzog sušenja i pucanja filma.

Sačuvajte tačan naziv i šifru nijanse sa ambalaže. Ne pokušavajte da previše taman premaz ispravite nanošenjem svetlije lazure preko njega, jer to stvara neugledan, zamućen ton.

Saveti za majstore

Blago oborite sve oštre ivice dasaka šmirglom pre farbanja. Na oštroj ivici od 90 stepeni završni premaz ostaje znatno tanji i tu uvek prvo propada pod uticajem kiše i leda.

Obradite teško dostupne strane, spojeve i čela dasaka pre same montaže ograde ili nadstrešnice. Kada se drvo jednom zašrafi, skrivene kontaktne tačke ostaju nezaštićene i podložne truljenju.

Nemojte praviti sopstvene mešavine dodavanjem neodobrenih ulja ili lakova u gotove lazure. Takve improvizacije često trajno poremete vreme polimerizacije i vezivanje za drvo.

Koliko lazure treba kupiti?

Na ambalaži uvek proverite da li navedena izdašnost važi za jedan premaz ili za ceo sistem. Ako litar boje pokriva 10 m² u jednom nanosu, za površinu od 20 m² u dva sloja biće vam potrebno oko četiri litra lazure.

Kod drvenih ograda nikada nemojte meriti samo dužinu i visinu plota. Računajte obe strane letvica, bočne ivice, stubove i poprečne grede, jer je stvarna kvadratura za farbanje često dva do tri puta veća od vizuelne površine.

Kada treba obnoviti lazuru?

Drvene površine na otvorenom pregledajte bar jednom godišnje, pre svega donje zone, krajeve dasaka i strane najviše izložene južnom suncu i kiši. Obratite pažnju na mikro-pukotine, gubitak sjaja, odvajanje filma i posivelu površinu.

Ne čekajte da premaz potpuno propadne i otpadne. Najmanje posla ima kada se osvežavajući sloj nanese dok je stari premaz još uvek čvrst i dobro vezan za podlogu.

Najčešće greške pri radu

• Kupovina lazure samo na osnovu nijanse sa reklamnog uzorka.
• Nanošenje lazure na vlažno, trulo ili posivelo drvo.
• Farbanje preko starog ispucalog laka koji se ljušti.
• Samovoljno dodavanje nitro razređivača u premaz.
• Nanošenje jednog debelog sloja umesto dva do tri tanka.
• Rad po jakom podnevnom suncu na usijanoj podlozi.
• Nedovoljno mešanje taloga sa dna posude tokom rada.
• Očekivanje da polutransparentna lazura sakrije fleke i beli stolarski kit.
• Upotreba lazure za vertikalne ograde na prometnim drvenim podovima.
• Zatvaranje ofarbanih prozora pre nego što je lak u falcovima potpuno očvrsnuo.

Pitanja i odgovori

Da li je bolja lazura sa lakom ili sa voskom?

Zavisi od potreba, jer ove dve komponente nisu međusobno isključive. Premaz sa lakom stvara čvršći film otporan na habanje i kišu, dok vosak pruža visoku vodoodbojnost i elastičnost, a kvalitetni proizvodi često uspešno kombinuju obe osobine.

Da li sandolin mora da se razredi pre upotrebe?

Ne, većina savremenih lazura stiže fabrički podešena u radnoj viskoznosti. Razređivač ili vodu dodajte isključivo ako to proizvođač na ambalaži izričito dopušta i strogo u navedenom procentu.

Mogu li vodenu lazuru naneti preko stare uljane?

Zavisi od stanja i pripreme podloge. Stari uljani premaz mora biti potpuno suv, čist, stabilan i detaljno prebrušen finim papirom kako bi se stvorila mehanička veza, pri čemu je uvek preporučljivo uraditi probni nanos.

Može li lazura preko starog emajla ili laka?

Zavisi od željenog rezultata i stanja površine. Ako želite da se vide prirodni godovi drveta, stari neprovidni emajl se mora potpuno ukloniti do golog drveta, dok preko stabilnog transparentnog laka može doći nova debeloslojna lazura ako su kompatibilne.

Koliko slojeva lazure treba za drvo napolju?

Za drvo izloženo spoljašnjim uslovima standardno se nanosi jedan sloj osnovne impregnacije i dva do tri sloja završne lazure. Kod bezbojnih spoljnih premaza sa UV zaštitom striktno se držite broja slojeva koji nalaže tehnički list.

Koliko lazura mora da se suši pre kiše?

Vreme zavisi od baze premaza, temperature i vlažnosti vazduha. Vodenim lazurama na temperaturi od 20 stepeni najčešće treba 4 do 6 sati, dok uljanim lazurama treba najmanje 24 sata suvog i stabilnog vremena pre prvih padavina.

Šta je najvažnije proveriti pre početka radova?

Uspešan posao uvek počinje proverom podloge: drvo mora biti zdravo, čisto i dobro osušeno, a premaz biran striktno prema nameni elementa koji štitite. Pravilna priprema površine i nanošenje tankih slojeva garantuju dugotrajnu zaštitu bez ljuštenja.