Uzemljenje objekta: Kako se radi, dozvole i saveti

Kratak odgovor: Uzemljenje objekta, zajedno sa zaštitnim provodnicima i zaštitnim uređajima, smanjuje rizik od strujnog udara i određenih električnih požara. Uzemljivač se postavlja u temelj ili zemlju, ali zaštita zavisi i od ispravnih spojeva i pravovremenog isključenja struje pri kvaru. Sami možete obaviti pripremne radove koje dogovorite sa izvođačem, dok izbor rešenja, električno povezivanje i ispitivanje treba prepustiti stručnim licima. Potrebna dokumentacija zavisi od objekta, obima radova i uslova priključenja na mrežu.

Uzemljenje objekta: zašto je važno i kako se pravilno izvodi

Bojler, veš-mašina ili šporet mogu godinama da rade bez vidljivih problema, čak i kada njihov zaštitni provodnik nije ispravan. Opasnost nastaje kada otkaže izolacija i metalno kućište uređaja dospe pod napon.

Tada zaštitni sistem treba da obezbedi put struji kvara i omogući zaštitnom uređaju da na vreme isključi napajanje. Ako neka veza nedostaje ili je loše izvedena, osoba koja dodirne kućište može biti izložena strujnom udaru.

Zato rečenica „sve radi kako treba” nije potvrda bezbednosti. Isto važi za šuko utičnicu: metalni zaštitni kontakti ne znače mnogo ako nisu pravilno povezani.

Šta čini sistem uzemljenja

Kada se pomene uzemljenje, većina ljudi pomisli na traku ili sondu zakopanu pored kuće. Ona jeste važna, ali sama nije dovoljna. Sistem obuhvata nekoliko povezanih delova:

• Uzemljivač je provodni element u zemlji ili odgovarajućem betonskom temelju koji ostvaruje električnu vezu sa tlom.
• Provodnik za uzemljenje povezuje uzemljivač sa glavnom sabirnicom za uzemljenje.
• Glavna sabirnica za uzemljenje mesto je na kojem se okupljaju odgovarajuće zaštitne veze.
• Zaštitni provodnik, sa oznakom PE, povezuje dostupne metalne delove električne opreme sa zaštitnim sistemom.
• Provodnici za zaštitno izjednačenje potencijala povezuju određene provodne delove da bi se smanjile opasne razlike napona između njih.
• Zaštitni uređaji, poput osigurača, automatskih prekidača i RCD uređaja, odnosno FID sklopki, biraju se prema instalaciji.

Izjednačenje potencijala ne znači da treba povezati sve metalne predmete koje zateknete u kući. Koji delovi se povezuju i kako, utvrđuje se pregledom i projektom.

Kako uzemljenje pomaže pri strujnom udaru

Kada dođe do kvara izolacije, struja treba da poteče predviđenim zaštitnim putem. Zaštitni uređaj zatim mora da isključi napajanje u propisanom vremenu. Put struje nije isti u svakoj instalaciji:

• U TT sistemu zaštita objekta oslanja se na lokalni uzemljivač, a za automatsko isključenje pri kvaru uobičajeno je presudan RCD.
• U TN sistemu struja kvara pretežno se vraća metalnim zaštitnim putem do izvora. Zato se proverava i impedansa petlje kvara — ukupno protivljenje tog puta proticanju struje.

Ove oznake vlasnik kuće ne mora da zna napamet. Električar, međutim, mora da utvrdi koji sistem postoji pre nego što predloži radove. Objašnjenje da uzemljenje „odvede struju u zemlju i izbaci osigurač” zato nije dovoljno za svaku kuću. Da bi zaštita delovala, svi njeni delovi moraju biti usklađeni.

Kako uzemljenje doprinosi zaštiti od požara

Oštećena izolacija može omogućiti proticanje struje prema metalnim delovima i zemlji. Ispravno uzemljenje, zaštitne veze i odgovarajući uređaji za isključenje smanjuju rizik povezan sa takvim kvarovima.

FID sklopka može doprineti zaštiti od požara izazvanih određenim strujama curenja. Ipak, ona ne zamenjuje zaštitu od preopterećenja i kratkog spoja.

Ni dobro uzemljenje ne sprečava svaki električni požar. Labav spoj u utičnici, oštećen kabl ili preopterećen produžni vod mogu da se pregrevaju i kada je uzemljenje ispravno. Zato se pri pregledu proverava instalacija, a ne samo traka koja izlazi iz zemlje.

Ko radi uzemljenje i šta možete sami

Za pregled i izvođenje angažujte stručnog elektroizvođača. Kada su za radove potrebni projekat, odgovorno izvođenje ili drugi formalni uslovi, uključuju se i lica sa odgovarajućim licencama. Pre nego što prihvatite ponudu, pitajte:

• Da li je uključen pregled postojeće instalacije?
• Ko određuje tip, materijal i dimenzije uzemljivača?
• Da li se proveravaju i zaštitne veze unutar kuće?
• Ko obavlja završna ispitivanja?
• Kakav izveštaj dobijate?
• Da li dokumentacija odgovara svrsi za koju vam je potrebna?

Ako želite da smanjite trošak, sa izvođačem dogovorite koje pripremne poslove možete preuzeti. To mogu biti raščišćavanje terena, obezbeđivanje pristupa i određeni zemljani radovi.

Iskop počinje tek kada se odredi trasa i provere podzemne instalacije. Ni pobijanje sondi nije samo posao sa macolom: sonda može pogoditi kabl ili cev, a nepravilnim udaranjem može se oštetiti njena zaštitna prevlaka. Taj deo posla treba da vodi izvođač. Povezivanje provodnika, rad u razvodnoj tabli i merenje nisu poslovi za početnika.

Građevinska i upotrebna dozvola: šta treba proveriti

Uzemljenje kod novogradnje

Kod nove kuće uzemljenje se planira zajedno sa elektroinstalacijama i odgovarajućom tehničkom dokumentacijom. Radove treba uskladiti sa izradom temelja, postavljanjem izolacije i betoniranjem.

Najbolje je da se ti detalji reše dok su temelji dostupni. Kada se betoniranje završi, naknadne izmene mogu biti znatno zahtevnije.

Naknadna ugradnja ili popravka

Za svaki zahvat na uzemljenju nije potrebna građevinska dozvola. To, međutim, ne znači da se svi radovi mogu izvesti bez ikakve dokumentacije.

Pravilnik razlikuje tekuće održavanje, za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, od investicionog održavanja i drugih radova za koje je predviđeno rešenje o odobrenju izvođenja radova. Naknadnu izradu ili veću izmenu instalacije ne treba unapred proglasiti običnim održavanjem.

Pre početka proverite sa projektantom i nadležnim opštinskim ili gradskim odeljenjem kako se vaš zahvat razvrstava. Ako radovi potpadaju pod član 145 Zakona o planiranju i izgradnji, potrebno je rešiti odgovarajuću dokumentaciju i prijavu radova.

Upotrebna dozvola

Upotrebna dozvola odnosi se na objekat ili odgovarajuću celinu. Izveštaj o ispitivanju uzemljenja ne zamenjuje tu dozvolu.

Zakon predviđa upotrebnu dozvolu pre korišćenja objekata za koje je propisana građevinska dozvola. Za objekte i radove obuhvaćene članom 145 postoji mogućnost njenog izdavanja na zahtev investitora. Koji postupak važi za vaš slučaj, proverava se prema vrsti radova.

Šta je „atest uzemljenja”

Majstori i vlasnici pod „atestom uzemljenja” najčešće podrazumevaju izveštaj o pregledu i merenju. Važnije od samog naziva jeste šta je tim dokumentom zaista obuhvaćeno. Da li je izmeren samo uzemljivač ili su provereni i zaštitni provodnici i delovanje zaštite? To treba jasno da piše.

Za priključenje kroz objedinjenu proceduru Elektrodistribucija Srbije navodi upotrebnu dozvolu ili odgovarajuću potvrdu odgovornog izvođača, uz izveštaj o ispravnosti instalacije, prema uslovima postupka. Jedan podatak o otporu uzemljivača nije zamena za svu potrebnu dokumentaciju.

Kod zamene starog mernog ormara ili promene priključka unapred proverite zahteve nadležne distribucije. Tako ćete izbeći da platite dokument koji ne obuhvata ono što vam se traži.

Izveštaj potvrđuje stanje utvrđeno tokom pregleda, u granicama obavljenog ispitivanja. Ne znači da instalacija više nikada ne mora da se proverava.

Propisi za kućne instalacije

Za kućne elektroinstalacije primenjuju se odgovarajući propisi za niski napon i standardi, uključujući seriju SRPS HD 60364. Deo 5-54 obrađuje uzemljenje i zaštitne provodnike, a deo 6 verifikaciju, odnosno proveru instalacije pregledom i ispitivanjem. Projektant proverava koja izdanja i izmene treba primeniti.

Pravilnik za uzemljenja elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1.000 V nije neposredno uputstvo za kućnu instalaciju 230/400 V. Mere iz tog pravilnika ne treba prepisivati bez provere na šta se odnose.

Vrste uzemljenja prema nameni

Pre izbora uzemljivača treba razlikovati njegovu namenu:

• Zaštitno uzemljenje deo je mera zaštite od strujnog udara pri kvaru.
• Funkcionalno ili radno uzemljenje potrebno je za predviđeni rad određene opreme ili sistema.
• Gromobransko uzemljenje deo je zaštite od atmosferskog pražnjenja i učestvuje u odvođenju struje munje u tlo.

Ove namene moraju biti međusobno usklađene. Zasebni, nepovezani uzemljivači za bojler, radionicu i gromobran nisu nešto što treba praviti na svoju ruku.

Vrste uzemljivača prema načinu izvođenja

Temeljni uzemljivač

Postavlja se tokom gradnje, u odgovarajući deo betonskog temelja. Kada je pravilno projektovan i izveden, predstavlja trajno i praktično rešenje.

Ipak, sama traka u betonu nije garancija dobrog uzemljenja. Hidroizolacija, termoizolacija i vodonepropusni beton mogu ograničiti električni kontakt temelja sa tlom. U takvim uslovima može biti potrebno spoljašnje prstenasto uzemljenje, uz odgovarajuće povezivanje u temelju. Zato se uzemljenje usklađuje sa načinom izrade temelja, umesto da se naknadno dodaje prema navici.

Prstenasti i drugi horizontalni uzemljivači

Provodnik se polaže u zemlju oko objekta ili u drugom rasporedu određenom projektom. Prstenasti uzemljivač može se koristiti i kod nove i kod postojeće kuće.

Dubina polaganja, udaljenost od temelja i trasa zavise od zemljišta, projekta i položaja drugih instalacija. Rov dubok pola metra nije sam po sebi potvrda da je uzemljivač ispod zone smrzavanja ili da će ispuniti potrebne uslove.

Vertikalni uzemljivači — sonde

Sonde su namenski štapni elementi koji se postavljaju u tlo i po potrebi međusobno povezuju. Mogu biti pogodne kada je prostor ograničen ili kada treba poboljšati postojeće uzemljenje.

Njihov broj, dužina i razmak ne određuju se napamet. „Tri sonde na dva metra razmaka” mogu opisivati jedan konkretan posao, ali nisu uputstvo za svaku kuću.

Kombinovani uzemljivač

Horizontalni provodnici i vertikalne sonde mogu se koristiti zajedno. Rešenje zavisi od zemljišta, raspoloživog prostora i potrebnih karakteristika sistema.

Vlažnost, smrzavanje, sastav tla i starenje materijala utiču na uzemljenje. Pri planiranju zato treba uzeti u obzir i sušne periode, a ne samo stanje zemlje na dan radova.

Potreban alat i materijal

Spisak materijala pravi se nakon pregleda. Površina kuće sama po sebi nije dovoljna da se odredi koliko trake ili sondi treba kupiti. Prema izabranom rešenju mogu biti potrebni:

• Namenske uzemljivačke trake, provodnici ili sonde.
• Spojnice koje odgovaraju dimenzijama, materijalima i mestu ugradnje.
• Provodnik za uzemljenje odgovarajućeg preseka.
• Glavna sabirnica za uzemljenje.
• Zaštitni provodnici i provodnici za izjednačenje potencijala.
• Merni spojevi i kontrolna okna, gde su predviđeni.
• Mehanička zaštita izvoda.
• Odgovarajuća zaštita spojeva od korozije.
• Oznake i pričvrsni pribor.

Od alata i opreme, zavisno od posla, koriste se:

• Oprema za pronalaženje podzemnih instalacija.
• Ašov, lopata i drugi alat za iskop.
• Namenski alat i pribor za pobijanje sondi.
• Alat za pripremu i spajanje provodnika.
• Moment-ključ ili odgovarajući alat za zatezanje propisanom silom.
• Odgovarajući ispitivač napona.
• Instrumenti za ispitivanje uzemljenja i električnih instalacija.

Zeleno-žuta izolacija koristi se za odgovarajuće zaštitne provodnike. Sam uzemljivač, međutim, može biti neizolovana metalna traka ili sonda.

Važno: zaštita na radu

Pre kopanja i pobijanja sondi mora se proveriti položaj podzemnih kablova, gasovoda, vodovoda i drugih instalacija. Položaj brojila ili šahta nije dovoljan da se njihova trasa pouzdano odredi.

Za zemljane i mehaničke radove koristite:

• Rukavice koje štite od posekotina i oštrih ivica.
• Zaštitnu obuću prilagođenu radu sa teškim alatom i materijalom.
• Zaštitne naočare, a prema poslu i štitnik za lice.
• Zaštitu sluha pri radu bučnim alatima.
• Odgovarajuću zaštitu disajnih organa i kontrolu prašine pri obradi betona.

Obične radne rukavice ne pružaju zaštitu od električnog udara.

Na električnim vezama radi se u beznaponskom stanju koje uspostavlja i proverava stručna osoba, uz sprečavanje slučajnog uključenja. Treba proveriti i druga moguća napajanja, poput agregata, solarnog sistema ili UPS uređaja.

Pri iskopu ne potkopavajte temelje i ne ugrožavajte stabilnost tla. Postojeći zaštitni provodnik ne odvajajte radi „probe”.

Kako se radi uzemljenje postojećeg objekta: korak po korak

Ovaj redosled pomaže vlasniku da prati posao. Dimenzije, raspored elemenata i električne veze određuju se za konkretan objekat.

1. Korak 1: pregled postojeće instalacije. Električar proverava napajanje, razvodnu tablu, zaštitne uređaje, provodnike i postojeće uzemljenje. Najpre treba utvrditi gde je problem. Možda je oštećen uzemljivač, ali mogu nedostajati i zaštitne veze u samoj kući.
2. Korak 2: izbor rešenja i provera dokumentacije. Određuju se tip uzemljivača, materijali, trasa i način povezivanja. Istovremeno se proverava koji projekti, odobrenja i drugi uslovi su potrebni. Tek tada ima smisla praviti konačan spisak za nabavku.
3. Korak 3: obeležavanje i priprema terena. Posle provere podzemnih instalacija obeležava se trasa i priprema iskop. Ako je dvorište popločano ili betonirano, unapred dogovorite ko uklanja podlogu i ko je vraća u prvobitno stanje.
4. Korak 4: postavljanje uzemljivača. Elementi se postavljaju prema projektu i uputstvu proizvođača. Za pobijanje sondi koristi se odgovarajući pribor, kako se ne bi oštetili navoji, spojni delovi i zaštitna prevlaka.
5. Korak 5: izrada i zaštita spojeva. Spojnice i način spajanja moraju odgovarati materijalima i uslovima u kojima će ostati. Zaštita od korozije bira se prema predviđenom sistemu i uputstvu proizvođača. Bitumen nije univerzalno rešenje za svaki spoj.
6. Korak 6: pregled pre zatrpavanja. Dok je sve dostupno, proveravaju se trasa, spojevi i izvodi. Tada treba napraviti fotografije i skicu položaja. Rov se ne zatrpava pre dogovorenog pregleda.
7. Korak 7: zatrpavanje. Koristi se materijal predviđen rešenjem, uz dobar kontakt uzemljivača sa okolnim tlom. Građevinski šut, krupni komadi betona i otpad nisu odgovarajuća zamena. Ne dodaje se so i ne natapa se teren samo da bi instrument pokazao povoljniji rezultat.
8. Korak 8: povezivanje sa instalacijom. Stručna osoba povezuje uzemljivač sa glavnom sabirnicom i potrebnim zaštitnim vezama. Proverava se kako se novo rešenje uklapa u postojeću instalaciju.
9. Korak 9: ispitivanje i predaja dokumentacije. Na kraju se obavljaju potrebni pregledi i merenja. Provera je predviđena i nakon izmena ili dopuna postojeće instalacije. Vlasnik treba da dobije dokumentovane rezultate, uz jasno navedene eventualne nedostatke.

Kako se proverava ispravnost uzemljenja

Dobra provera ne završava se očitavanjem jednog broja na instrumentu. Prema vrsti instalacije i obimu pregleda proveravaju se:

• Stanje dostupnih spojeva, korozija i mehanička oštećenja.
• Kontinuitet zaštitnih provodnika, odnosno da li su zaštitne veze neprekinute i odgovarajuće.
• Veze za izjednačenje potencijala.
• Otpornost uzemljivača.
• Impedansa petlje kvara, gde je relevantna.
• Delovanje RCD zaštite.
• Izolacija i druge karakteristike potrebne za ocenu instalacije.

Postoji više metoda merenja uzemljivača. Na primer, merenje kleštima bez pomoćnih sondi zahteva odgovarajuće paralelne puteve uzemljenja, pa nije primenljivo u svakoj situaciji. Metodu bira stručno lice prema izvedenom sistemu.

Koliki otpor uzemljenja treba da bude

Ne postoji jedan broj koji važi za svaku kuću, radionicu i gromobranski sistem. Prihvatljiv rezultat zavisi od sistema napajanja, zaštitnih uređaja i projekta.

U TT sistemu usklađuju se otpornost uzemljenja i karakteristike RCD-a. U TN sistemu proverava se i da li petlja kvara omogućava pravovremeno isključenje.

Zato izjava „izmereno je manje od dva oma” nije dovoljna da bi se cela instalacija proglasila bezbednom. Uz taj rezultat treba znati šta je još provereno.

Šta treba da sadrži izveštaj

U dokumentu treba jasno navesti:

• Koji objekat i deo instalacije su ispitani.
• Datum pregleda.
• Merna mesta i korišćene metode.
• Podatke o instrumentima.
• Rezultate i kriterijume prema kojima su ocenjeni.
• Uočene nedostatke.
• Zaključak i podatke odgovornog lica.

Ako izveštaj obuhvata samo uzemljivač, nemojte ga tumačiti kao potvrdu ispravnosti svih instalacija u kući.

Preporuke za amatere (DIY)

Vlasnik najviše može da pomogne dobrom pripremom:

• Pronađite stare projekte i izveštaje o ispitivanju.
• Recite električaru koje su prepravke ranije rađene.
• Zapišite kada i gde se javljaju problemi.
• Obezbedite pristup razvodnoj tabli, bez otvaranja njenog kućišta.
• Dogovorite pripremne i zemljane radove pre početka.
• Sačuvajte fotografije trase i završnu dokumentaciju.

Utičnice možete pregledati spolja i uočiti pukotine, nagorevanje ili druga oštećenja. Nemojte ih rastavljati radi provere uzemljenja.

Metalni kontakti utičnice sami ne potvrđuju da je zaštitna veza ispravna. Takođe, postoje uređaji sa dvostrukom izolacijom kojima PE priključak nije predviđen, pa se stanje zaštite ne procenjuje samo prema izgledu utikača.

Ako bojler, frižider ili slavina „pecka” pri dodiru, prekinite korišćenje i pozovite električara. Napajanje isključite samo ako to možete bezbedno uraditi. Nemojte ponovnim dodirivanjem proveravati da li je kvar nestao.

Saveti za iskusne majstore

Pre ponude jasno odredite obim radova. Izrada uzemljivača, obnova zaštitnih provodnika i zamena zaštitnih uređaja mogu biti odvojene stavke, ali sve mogu biti potrebne da bi se problem rešio. Posebno proverite:

• Sistem napajanja i postojeće PE, N i PEN veze.
• Izolaciju temelja i električni kontakt sa tlom.
• Kompatibilnost metala i spojnica.
• Zaštitu prelaza između zemlje, betona i vazduha.
• Dostupnost mernih mesta.
• Usklađenost sa gromobranskim sistemom.
• Dokumentovanje delova koji će ostati skriveni.

Način spajanja sa armaturom određuje se projektom. Pri izboru postupka proverava se da li ugrožava armaturu, zaštitne slojeve ili trajnost spoja.

Namenske stezaljke jedno su od mogućih rešenja, ali moraju odgovarati dimenzijama elemenata i predviđenoj nameni.

Stare kuće, nulovanje i vodovodne cevi

U starim kućama često treba prvo utvrditi šta je zaista izvedeno. Mogu se zateći dvožilni vodovi, različita zaštitna rešenja i prepravke za koje nema dokumentacije. Godina gradnje sama po sebi ne daje odgovor.

Izraz „nulovanje” nije dovoljno precizan da bi se samo na osnovu njega odredila popravka. Električar mora proveriti da li postoji kombinovani PEN provodnik ili odvojeni zaštitni PE i neutralni N provodnici, kao i stanje njihovih veza. PEN je provodnik koji objedinjuje zaštitnu i neutralnu funkciju.

Prekid PEN provodnika može biti veoma opasan. Samostalno pravljenje mosta između nule i zaštitnog kontakta utičnice nije prihvatljiv način sanacije.

Vodovodne cevi i radijatori ne koriste se kao zamena za predviđeni zaštitni provodnik i uzemljivač. Dovoljno je da se deo metalne cevi zameni plastičnim pa da se prekine veza na koju se neko ranije oslanjao. To treba razlikovati od pravilno izvedenog izjednačenja potencijala određenih metalnih instalacija, koje ima svoju ulogu u zaštiti.

U kućama od cigle, bloka i betona obnova vodova može zahtevati štemovanje — otvaranje kanala u zidu za instalacije. Pre toga proveravaju se postojeći vodovi i položaj konstruktivnih elemenata. Razumljivo je da niko ne želi ponovo da otvara sređene zidove, ali obim radova treba odrediti prema stanju instalacije.

Stanovi, garaže i pomoćni objekti

U stanu se uzemljenje proverava zajedno sa relevantnim zajedničkim delovima instalacije zgrade, uz dogovor sa upravnikom. Improvizovan vod sa sprata do zasebne sonde nije zamena za taj pregled.

Kod garaže ili radionice zaštita se planira zajedno sa dovodnim vodom, zaštitnim uređajima i uslovima korišćenja. Sonda pored pomoćnog objekta sama po sebi ne potvrđuje da je njegova instalacija bezbedna.

Uzemljenje i gromobran nisu isto

Postojanje uzemljivača ne znači da kuća ima kompletan sistem zaštite od munje. Taj sistem može obuhvatiti prihvatne elemente, odvode, uzemljenje i druge mere određene projektom. Prihvatni elementi namenjeni su prihvatanju udara munje, a odvodi sprovođenju njene struje prema uzemljenju.

Gromobran ne zamenjuje zaštitne provodnike u kućnoj instalaciji. Za zaštitu elektronske opreme od prenapona potrebni su odgovarajući prenaponski zaštitni uređaji i njihova pravilna ugradnja.

Najčešće greške pri radu

• Određivanje broja sondi i dubine rova prema tuđem primeru.
• Kupovina materijala pre pregleda objekta.
• Korišćenje otpadnog metala i nenamenskih spojnica.
• Oštećivanje zaštitnih prevlaka tokom postavljanja.
• Nanošenje premaza bez provere da li odgovara spoju i mestu ugradnje.
• Zatrpavanje pre pregleda.
• Korišćenje građevinskog šuta za zatrpavanje.
• Oslanjanje na vodovodne cevi kao zamenu za zaštitni sistem.
• Samostalno povezivanje nule i zaštitnih kontakata.
• Pretpostavka da FID sklopka isključuje baš zbog lošeg uzemljenja.
• Proglašavanje cele instalacije ispravnom na osnovu jednog merenja.
• Završetak posla bez pisanog izveštaja.

Od čega zavisi cena uzemljenja

Cena zavisi od stanja instalacije, vrste zemljišta, pristupa terenu, materijala i obima radova. Kod završene kuće dodatni trošak mogu predstavljati uklanjanje i obnova betona, popločanja ili zidnih obloga.

Tražite da ponuda posebno prikaže materijal, zemljane radove, električarsko povezivanje, ispitivanje i dokumentaciju. Tako ćete lakše uporediti ponude i videti da li plaćate samo postavljanje uzemljivača ili i potrebne popravke zaštitnog sistema u objektu.

Pitanja i odgovori

Da li mogu sam da povežem uzemljenje na utičnice i tablu?

Ne, ako niste stručno osposobljeni za takve radove. Pripremne poslove možete dogovoriti sa izvođačem, dok povezivanje, ispitivanje i vraćanje instalacije u upotrebu treba da vodi odgovarajuće stručno lice.

Kako da primetim da zaštita u kući nije ispravna?

Peckanje pri dodiru kućišta uređaja ili slavine zahteva prekid korišćenja i hitan stručni pregled. Učestalo isključenje FID sklopke takođe traži proveru, ali uzrok može biti kvar uređaja, izolacije ili ožičenja, a ne samo problem sa uzemljenjem. Čak i kada nema ovih znakova, ispravnost se potvrđuje pregledom i merenjem.

Da li FID sklopka štiti ako nema uzemljenja?

Zavisi od vrste kvara: RCD može reagovati na određene struje curenja i bez PE veze, ali time ne nadoknađuje nedostajući zaštitni provodnik. Ne treba računati na to da će zaštita reagovati tek kada struja poteče kroz čoveka. FID sklopka ne zamenjuje predviđeno uzemljenje i ostale zaštitne mere.

Koliko duboko se polaže traka za uzemljenje?

Zavisi od tipa uzemljivača, tla, klimatskih uslova i projekta. Pola metra ili 60 centimetara nije univerzalna dubina za svaku lokaciju. Treba uzeti u obzir sušenje i smrzavanje tla, mehaničku zaštitu i položaj drugih instalacija.

Mogu li uzemljenje da proverim multimetrom ili test-dugmetom na FID sklopki?

Ne, te provere nisu dovoljne da potvrde ispravnost uzemljenja i celog zaštitnog sistema. Test-dugme proverava predviđenu funkciju RCD uređaja. Za proveru instalacije potrebni su odgovarajući instrumenti i merne metode.

Koliko često treba proveravati uzemljenje?

Zavisi od namene objekta, uslova korišćenja, primenljivih zahteva i prethodnog nalaza. Pregled je potreban i nakon relevantnih izmena ili oštećenja instalacije. Ako se pojavi sumnja na opasan kvar, ne čeka se redovni termin.

Šta proveriti pre početka radova

Prvo dogovorite pregled i konkretno rešenje, pa tek onda kupujte materijal. Od izvođača tražite jasan obim radova i dogovor o završnim ispitivanjima.

Posao je završen kada je zaštitni sistem proveren i kada dobijete dokumentovane rezultate. Pri izboru materijala, alata i zaštitne opreme iz ponude ispod teksta pratite specifikaciju izvođača: traka, sonde i spojnice moraju odgovarati vašem objektu, zemljištu i načinu ugradnje.