Beton je građevinski materijal koji se pravi od cementa, vode, peska i krupnijeg agregata, najčešće šljunka ili drobljenog kamena. Po potrebi mu se dodaju aditivi, mineralni dodaci ili vlakna kako bi se podesili obradivost, vreme vezivanja, otpornost na mraz, prodor vode i druga svojstva.

Za male i nenosive radove beton može da se pripremi ručno, u mešalici ili od gotove suve mešavine iz džaka. Za temelje kuće, stubove, grede, ploče, serklaže, balkone i potporne zidove koristi se beton određen projektom, najčešće proizveden u betonari i dopremljen automikserom.

Šta je beton i od čega se sastoji?

Beton je mešavina nekoliko materijala koji zajedno stvaraju čvrstu masu. Cement i voda formiraju cementnu pastu, a ona obavija i povezuje zrna peska, šljunka ili drobljenog kamena.

Dok je svež, beton može da se sipa, razastire, zbija i oblikuje u oplati. Oplata je privremeni kalup od dasaka, ploča ili drugih materijala koji drži beton dok ne očvrsne dovoljno da zadrži oblik.

Osnovni sastojci betona su:

• cement, koji služi kao vezivo;
• voda, potrebna za hemijsku reakciju i obradivost;
• sitni agregat, najčešće pesak;
• krupni agregat, odnosno šljunak ili drobljeni kamen;
• hemijski aditivi, kada treba promeniti određena svojstva betona;
• mineralni dodaci, kada su predviđeni recepturom;
• vlakna, kada su potrebna za kontrolu određenih vrsta prslina ili poboljšanje drugih svojstava.

Odnos sastojaka ne bira se samo prema tome koliko beton treba da bude čvrst. Važno je i kako će se ugrađivati, koliko je armatura gusta, da li je element izložen vodi, mrazu, solima, habanju ili agresivnom zemljištu.

Zbog toga ne postoji jedna receptura koja je dobra za svaki temelj, ploču, stazu ili stub.

Cement, beton i malter nisu isto

Ova tri naziva se u svakodnevnom govoru često mešaju, ali ne označavaju isti materijal.

Cement je praškasto vezivo. On je samo jedan od sastojaka betona i maltera.

Beton se pravi od cementa, vode, peska i krupnog agregata. Koristi se za temelje, ploče, stubove, grede, staze, zidove i druge masivnije elemente.

Malter uglavnom sadrži vezivo, vodu i sitan agregat. Koristi se za zidanje, malterisanje, košuljice, popravke i druge radove kod kojih krupan agregat nije potreban.

Kada neko u gvožđari traži „džak betona“, najčešće misli na gotovu suvu mešavinu kojoj se dodaje samo propisana količina vode. Kada kupi džak cementa, dobio je samo vezivo, pa pesak i šljunak mora da obezbedi posebno.

Kako beton postaje čvrst?

Za beton se često kaže da se „suši“, ali je preciznije reći da vezuje i očvršćava.

Kada se cement pomeša sa vodom, počinje hemijska reakcija koja se naziva hidratacija. Tokom tog procesa beton postepeno gubi obradivost, vezuje i razvija čvrstoću.

Zato svež beton ne treba ostaviti da se naglo isuši. Potrebna mu je odgovarajuća količina vlage kako bi hidratacija mogla pravilno da se odvija.

Površina može već nakon kraćeg vremena izgledati tvrdo, ali to ne znači da je ceo element spreman za ozbiljno opterećenje. Kao referentna vrednost pri ispitivanju čvrstoće najčešće se koristi starost betona od 28 dana, mada razvoj čvrstoće može da se nastavi i kasnije.

Voda u betonu nije samo sredstvo za lakše mešanje. Jedan deo učestvuje u hidrataciji, dok višak nakon isparavanja ostavlja pore. Zbog toga previše vode može da poveća skupljanje, poroznost i mogućnost pojave prslina.

Potreban alat i materijal

Izbor opreme zavisi od količine betona i vrste posla.

Za manje radove najčešće su potrebni:

• cement;
• pesak i šljunak odgovarajuće granulacije;
• čista voda;
• gotov suvi beton, ako se koristi fabrička mešavina iz džaka;
• odgovarajući aditiv, samo kada je potreban;
• čiste kante ili posude poznate zapremine;
• lopata;
• motika za mešanje;
• čvrsto korito ili neupijajuća podloga;
• mešalica za beton;
• građevinska kolica;
• oplata i materijal za njeno podupiranje;
• armatura;
• distanceri za armaturu;
• mistrija;
• ravnjača;
• gleterica;
• libela;
• ručni nabijač ili vibrator za beton;
• građevinska folija ili vlažna tkanina za negu betona;
• četka i voda za pranje alata.

Distanceri su mali podmetači koji drže armaturu na pravilnom rastojanju od oplate i podloge. Bez njih armatura može ostati preblizu površini betona i kasnije biti izložena vlazi i koroziji.

Sastojke je bolje meriti kantama ili drugim posudama poznate zapremine nego lopatama. Jedna lopata može biti ravna, puna ili prepunjena, pa svaka tura dobija drugačiji sastav.

Važno: zaštita na radu

Cementna prašina može da nadraži oči, kožu i disajne puteve. Svež beton i cementni malter izrazito su alkalni i pri dužem kontaktu mogu da izazovu ozbiljno oštećenje kože, uključujući hemijske opekotine.

Poseban problem je što oštećenje ne mora odmah da zaboli. Radnik može da nastavi posao, a da tek kasnije primeti crvenilo, pečenje ili ozbiljniju povredu.

Pri radu koristite:

• vodootporne zaštitne rukavice;
• zaštitne naočare;
• odgovarajuću masku pri otvaranju cementa i suvom mešanju;
• radno odelo sa dugim rukavima i nogavicama;
• gumene čizme ili drugu vodootpornu obuću;
• zaštitu sluha kada se koriste bučna mešalica, vibrator ili druga oprema.

Ne klečite u svežem betonu. Ne dozvolite da beton uđe u čizme, rukavice ili ostane zarobljen ispod mokre odeće.

Ako svež beton dođe u kontakt sa kožom, zaprljanu odeću odmah skinite, a kožu obilno isperite čistom vodom. Ako cement ili beton dospeju u oči, odmah ih ispirajte čistom vodom i potražite medicinsku pomoć.

Električnu mešalicu, vibrator, produžne kablove i priključke držite dalje od vode i bara. Pre čišćenja, odglavljivanja ili rada oko pokretnih delova obavezno isključite uređaj iz napajanja.

Koje vrste betona postoje?

Beton se može podeliti prema načinu proizvodnje, vrsti armiranja, zapreminskoj masi, načinu ugradnje, čvrstoći i posebnim svojstvima.

Te podele se često preklapaju. Jedan beton može, na primer, istovremeno biti fabrički proizveden, armiran, pumpan i otporan na mraz.

Običan ili standardni beton

Ovo je najčešće korišćena vrsta betona. Primenjuje se za temelje, zidove, ploče, stubove, grede, stepeništa, staze i brojne druge elemente.

Naziv „običan beton“ ne znači da njegov sastav nije važan. I standardni beton mora imati odgovarajuću klasu čvrstoće, obradivost, veličinu zrna agregata i trajnost.

Nearmirani beton

Nearmirani, nearmirani ili prost beton nema ugrađenu čeličnu armaturu.

Najčešće se koristi za:

• podložne slojeve;
• ispune;
• pojedine dvorišne staze;
• manje ploče na dobro pripremljenoj podlozi;
• učvršćivanje lakših stubova;
• nenosive elemente;
• slojeve za izravnavanje.

To što beton nema armaturu ne znači da podloga, debljina elementa, odvodnjavanje i nega nisu važni.

Armirani beton

Armirani beton je spoj betona i čelične armature.

Beton dobro podnosi pritisak, ali slabije podnosi zatezanje. Armatura preuzima veliki deo sila zatezanja i savijanja, pa se armirani beton koristi za:

• temelje;
• stubove;
• grede;
• serklaže;
• međuspratne ploče;
• balkone;
• stepeništa;
• potporne zidove;
• druge noseće elemente.

Serklaž je horizontalni ili vertikalni armiranobetonski element koji povezuje zidove i pomaže da se opterećenja pravilnije prenesu kroz konstrukciju.

Položaj, prečnik, razmak i količina armature ne određuju se odokativno. Armatura se postavlja prema projektu i oslanja na odgovarajuće distancere.

Prednapregnuti beton

Kod prednapregnutog betona koriste se čelični elementi koji se zatežu pre ili posle betoniranja kako bi konstrukcija mogla da savlada veće raspone i opterećenja.

Ovakav beton koristi se kod mostova, hala, nosača velikih raspona, železničkih pragova i određenih prefabrikovanih elemenata. Nije namenjen samostalnoj izradi u kućnim uslovima.

Laki beton

Laki beton ima manju zapreminsku masu od običnog betona. To se postiže korišćenjem lakih agregata ili stvaranjem poroznije strukture.

Može se koristiti za:

• rasterećenje konstrukcije;
• ispune;
• termoizolacione slojeve;
• određene prefabrikovane elemente;
• posebne nenosive ili konstrukcijske namene.

Laki beton ne treba poistovećivati sa običnim betonom manje čvrstoće. Ima drugačiji sastav, masu i oblast primene.

Teški beton

Teški beton pravi se sa agregatima velike zapreminske mase.

Koristi se kod posebnih industrijskih i zaštitnih objekata, kao i tamo gde je potrebna velika masa ili zaštita od određenih vrsta zračenja.

Beton sa vlaknima

U beton mogu da se dodaju čelična, sintetička, staklena ili druga odgovarajuća vlakna.

Vlakna mogu pomoći u kontroli određenih vrsta prslina, povećanju otpornosti na udar ili poboljšanju pojedinih svojstava betona.

To ipak ne znači da vlakna automatski zamenjuju klasičnu armaturu. Da li mogu da zamene njen deo zavisi od vrste i količine vlakana, namene elementa i odgovarajućeg proračuna.

Pumpani beton

Pumpani beton ima sastav i obradivost prilagođene transportu kroz cevi pumpe za beton.

Koristi se kada:

• automikser ne može da priđe oplati;
• beton treba podići na sprat;
• materijal treba prebaciti preko objekta;
• mesto ugradnje nije dostupno građevinskim kolicima;
• treba brzo ugraditi veću količinu.

Beton za pumpanje ne dobija se tako što se običan beton razredi velikom količinom vode. Potrebni su odgovarajuća granulacija agregata, dovoljan udeo finih čestica, pravilna konzistencija i, po potrebi, odgovarajući aditivi.

Samougrađujući beton

Samougrađujući ili samozbijajući beton često se označava skraćenicom SCC.

On može da teče pod sopstvenom težinom, popuni složenu oplatu i prostor između guste armature, a da pri tome ne dođe do ozbiljnog razdvajanja sastojaka.

Koristi se kod:

• gusto armiranih elemenata;
• složenih oblika;
• tankih preseka;
• teško dostupnih oplata;
• vidljivih betonskih površina;
• mesta na kojima je klasično vibriranje otežano.

Ovakav beton ima posebno projektovanu recepturu. Ne pravi se dodavanjem vode u običan beton.

Vodonepropusni beton

Vodonepropusni beton koristi se kod elemenata kod kojih treba ograničiti prodor vode, kao što su:

• podrumi;
• bazeni;
• rezervoari;
• šahtovi;
• temelji izloženi podzemnoj vodi;
• pojedini industrijski objekti.

Sama visoka klasa čvrstoće ili dodatak „za vodonepropusnost“ ne garantuju da konstrukcija neće propuštati.

Na rezultat utiču:

• odnos vode i cementa;
• sastav betona;
• pravilno zbijanje;
• debljina elementa;
• zaštitni sloj armature;
• radni i dilatacioni spojevi;
• prodori instalacija;
• nega betona;
• dodatna hidroizolacija.

Dilatacioni spoj je namerno ostavljen ili pravilno izveden prekid koji omogućava elementima da se pomeraju usled skupljanja i promena temperature, bez nekontrolisanog pucanja.

Beton otporan na mraz i soli

Spoljašnji beton u Srbiji i regionu često prolazi kroz smrzavanje, otapanje i kvašenje. Na prilazima, stepenicama i saobraćajnim površinama dodatni problem su soli za odmrzavanje.

Za takve radove bira se beton odgovarajuće klase izloženosti i otpornosti.

Kod pojedinih mešavina koriste se aeranti koji stvaraju veliki broj sitnih i ravnomerno raspoređenih vazdušnih pora. Te pore daju vodi prostor za širenje kada se smrzne, čime se povećava otpornost betona na cikluse smrzavanja i odmrzavanja.

Beton visokih čvrstoća i visokih performansi

Ovi betoni proizvode se sa pažljivo odabranim cementom i agregatom, manjim vodocementnim odnosom i odgovarajućim superplastifikatorima.

Koriste se kod mostova, visokih objekata, jako opterećenih stubova i drugih zahtevnih konstrukcija.

Njihova proizvodnja i ugradnja zahtevaju preciznu kontrolu. Ne pripremaju se proizvoljno u maloj mešalici na gradilištu.

Dekorativni beton

Dekorativni beton koristi se kada je izgled površine važan koliko i njena upotrebljivost.

Može biti:

• bojen;
• štampan pomoću kalupa;
• brušen;
• poliran;
• pran;
• teksturiran;
• izveden sa vidljivim zrnom agregata.

Koristi se za staze, terase, dvorišta, stepenice, zidove, podove i druge vidljive površine.

Prefabrikovani beton

Prefabrikovani ili montažni betonski elementi proizvode se u pogonu, a zatim transportuju i ugrađuju na gradilištu.

To mogu biti:

• cevi;
• ivičnjaci;
• behaton elementi;
• stubovi;
• grede;
• ploče;
• stepenišni elementi;
• montažni zidovi.

Proizvodnja u kontrolisanim uslovima omogućava preciznije doziranje, organizovanu negu i ujednačeniji kvalitet.

Gotov suvi beton iz džaka

Gotov suvi beton je fabrički pripremljena mešavina cementa i agregata kojoj se na mestu rada dodaje propisana količina vode.

Pogodan je za:

• manje popravke;
• postolja;
• manje stope;
• učvršćivanje stubova;
• pragove;
• male nenosive ploče;
• radove za koje se ne isplati posebno nabavljati cement, pesak i šljunak.

Prednost je što su suvi sastojci već pravilno odmereni. Korisnik ipak mora precizno da doda vodu prema deklaraciji.

Dodavanjem više vode ne dobija se više betona, već ređa mešavina koja može imati slabija svojstva.

Beton iz betonare – fabrički pripremljen beton

U svakodnevnom govoru često se kaže „beton iz betonjerke“. Precizniji naziv postrojenja je betonara ili fabrika betona, dok je automikser vozilo koje prevozi svež beton.

U betonari se cement, voda, agregat i aditivi doziraju prema određenoj recepturi. Svež beton se zatim prevozi automikserom, čiji se bubanj okreće kako bi se održala ujednačenost mešavine tokom transporta.

Prednosti fabrički pripremljenog betona su:

• preciznije doziranje;
• ujednačeniji kvalitet;
• kontrolisana receptura;
• pravilna primena aditiva;
• brža isporuka velikih količina;
• mogućnost laboratorijske kontrole;
• dokumentacija o isporučenoj mešavini;
• usklađivanje svojstava sa projektom.

Šta treba navesti prilikom naručivanja betona?

Za ozbiljnije radove nije dovoljno reći: „Treba mi pet kubika jakog betona.“

Potrebno je znati:

• klasu čvrstoće;
• klasu izloženosti;
• potrebnu konzistenciju;
• najveću veličinu zrna agregata;
• da li je potrebna otpornost na vodu, mraz, soli ili habanje;
• da li će se beton pumpati;
• ukupnu količinu;
• planiranu dinamiku dolaska automiksera;
• uslove prilaza gradilištu;
• potreban domet pumpe;
• vreme početka betoniranja.

Za noseće elemente ovi podaci treba da budu navedeni u projektu i tehničkoj dokumentaciji.

Priprema gradilišta pre dolaska automiksera

Pre dolaska prve ture moraju biti spremni:

• oplata;
• podupirači;
• armatura;
• distanceri;
• prodori za instalacije;
• vibrator;
• ravnjače i ostali alat;
• dovoljan broj radnika;
• pristup za automikser ili pumpu;
• materijal za negu betona.

Beton ne može da čeka dok se dodatno učvršćuje oplata, popravlja armatura ili traži produžni kabl.

Da li sme da se dodaje voda u automikser?

Voda se ne dodaje proizvoljno crevom samo da bi beton bio ređi i lakši za razastiranje.

Kontrolisana korekcija može biti dozvoljena samo kada:

• konzistencija nije u zahtevanim granicama;
• ne prelazi se ukupna količina vode dozvoljena recepturom;
• postupak odobre proizvođač ili odgovorno lice;
• dodata voda bude izmerena i evidentirana;
• beton nakon dodavanja bude dovoljno izmešan.

Nekontrolisano dolivanje vode može povećati izdvajanje sastojaka, skupljanje i poroznost, a smanjiti čvrstoću i trajnost.

Beton u samostalnoj izradi

Samostalno spravljanje betona ima smisla kada je potrebna mala količina i kada element nije konstrukcijski zahtevan.

To mogu biti:

• manja postolja;
• manje stope za lake dvorišne elemente;
• pragovi;
• učvršćivanje stubova ograde;
• manji delovi staze;
• nenosive ispune;
• lokalne popravke;
• podložni slojevi.

Za temelje kuće, ploče, stubove, grede, serklaže, balkone i potporne zidove sastav betona ne treba birati prema univerzalnom odnosu pronađenom na internetu.

Na rezultat utiču granulacija i čistoća agregata, vlažnost peska, vrsta cementa, količina vode, trajanje mešanja, zbijanje i nega.

Da li postoji univerzalna mera cementa, peska i šljunka?

Ne postoji jedna mera koja je dobra za svaki posao.

U praksi se često koriste zapreminski odnosi cementa, peska i šljunka, ali oni sami ne garantuju određenu klasu čvrstoće.

Vlažan pesak zauzima drugačiju zapreminu od suvog, agregat nije svuda iste granulacije, a lopata nije precizna merna jedinica.

Za mali nenosivi posao može se koristiti proverena receptura proizvođača materijala ili gotov suvi beton. Za noseći element potrebni su projektovani sastav i kontrolisana proizvodnja.

Ručno mešanje betona – korak po korak

Ručno mešanje pogodno je samo za male količine. Veću količinu teško je ravnomerno izmešati i ugraditi pre nego što prvi deo počne da vezuje.

1. Pripremite mesto za mešanje
   Koristite čisto korito ili ravnu, čvrstu i neupijajuću podlogu.
   Ne mešajte beton direktno na zemlji. Zemlja i druge nečistoće ulaze u mešavinu, dok podloga upija deo vode i cementne paste.
2. Odmerite sastojke
   Pre početka rada pripremite cement, agregat i vodu. Koristite iste posude za svaku turu.
   Ako radite sa gotovim suvim betonom, pročitajte deklaraciju i odmerite propisanu količinu vode.
3. Pomešajte suve sastojke
   Cement, pesak i šljunak prevrćite lopatom ili motikom dok ne dobijete ujednačenu boju i raspored materijala.
   Ne smeju ostati posebne gomile cementa, peska ili šljunka.
4. Dodajte vodu postepeno
   Napravite udubljenje u sredini mešavine i dodajte deo vode.
   Materijal sa ivica ubacujte prema sredini. Ostatak vode dodajte malo-pomalo.
   Ne sipajte odmah svu vodu. Vlažnost peska i šljunka utiče na količinu koja je potrebna.
5. Mešajte do ujednačenosti
   U gotovoj mešavini ne treba da ostanu suvi džepovi, grudve cementa ili lokve izdvojene vode.
   Beton treba da bude dovoljno obradiv za ugradnju, ali ne toliko redak da krupan agregat tone, a cementna pasta izlazi na površinu.
6. Odmah ga ugradite
   Pripremite samo količinu koju možete brzo da prenesete, ugradite, zbijete i poravnate.
   Beton koji je već počeo da vezuje ne vraća se u prvobitno stanje dodavanjem nove vode.

Mešanje betona u mešalici – korak po korak

Mešalica daje ujednačeniju mešavinu i veći učinak od ručnog rada. Ipak, ni dobra mešalica ne može da ispravi loše doziranje.

1. Postavite mešalicu na stabilnu podlogu
   Mešalica mora da stoji čvrsto i ravno. Ne postavljajte je u blato, na nestabilne daske ili neposredno uz ivicu iskopa.
2. Bezbedno sprovedite napajanje
   Produžni kablovi i priključci moraju biti predviđeni za spoljne uslove i zaštićeni od vode, prolaska kolica i mesta na kojem se prazni beton.
3. Pripremite materijal
   Cement, agregat, voda, eventualni aditiv i posude za merenje treba da budu pored mešalice.
   Organizujte rad tako da svaka tura ima približno isti sastav.
4. Ne preopterećujte bubanj
   Prepunjena mešalica ne meša pravilno. Materijal se okreće uz zid bubnja, a deo može ostati suv ili neujednačeno raspoređen.
5. Dodajte sastojke kontrolisano
   Pratite uputstvo proizvođača mešalice i recepturu koju koristite.
   U praksi se često prvo dodaje deo vode, zatim deo agregata, cement i ostatak agregata. Preostala voda dodaje se postepeno.
   Tačan redosled može zavisiti od vrste mešalice, sastava betona i aditiva.
   Cement sipajte polako kako se ne bi podigao veliki oblak prašine.
6. Kontrolišite količinu vode
   Svaka tura treba da ima približno istu konzistenciju.
   Nemojte dolivati vodu sve dok beton ne počne lako da ispada iz bubnja. To je česta greška koja daje previše redak i neujednačen beton.
7. Mešajte dok masa ne postane ujednačena
   Beton treba da bude homogen, bez suvih delova, grudvi i vidljivog razdvajanja cementne paste i agregata.
8. Odmah prenesite beton
   Kolica, oplata i radnici treba da budu spremni. Zastoj između mešanja i ugradnje treba svesti na najmanju meru.
9. Operite mešalicu odmah nakon rada
   Očvrsli beton teško se uklanja i može da ošteti bubanj i lopatice.
   Pre ručnog čišćenja isključite mešalicu iz napajanja. Ne gurajte ruke ili alat u bubanj dok radi.

Kako se beton pravilno ugrađuje?

Dobra receptura nije dovoljna ako je beton loše ugrađen.

Pravilna ugradnja obuhvata:

• proveru podloge;
• proveru oplate i armature;
• kontrolisano sipanje;
• ravnomerno razastiranje;
• zbijanje;
• poravnavanje;
• završnu obradu;
• negu.

Proverite podlogu
Podloga treba da bude stabilna, pravilno zbijena i pripremljena prema nameni elementa.
Beton ne treba izlivati preko:

• rastresite zemlje;
• blata;
• snega;
• leda;
• organskog materijala;
• vode koja se zadržava u iskopu.

Proverite oplatu
Oplata mora biti dovoljno čvrsta, pravilno poduprta, poravnata, zaptivena i čista.
Slaba oplata može da se raširi, podigne ili sruši pod pritiskom svežeg betona.

Proverite armaturu
Armatura mora biti postavljena prema projektu i učvršćena tako da se ne pomera tokom betoniranja.
Ne treba da leži direktno na zemlji, komadima drveta, cigli ili samoj oplati. Za pravilan položaj koriste se odgovarajući distanceri.

Sipajte beton blizu mesta ugradnje
Beton ne treba puštati da slobodno pada sa velike visine jer može doći do razdvajanja krupnog agregata i cementne paste.
Kod dubljih oplata koriste se odgovarajuća creva, levci ili drugi načini kontrolisanog spuštanja.

Ugrađujte ga ravnomerno
Beton raspoređujte u slojevima. Ne pravite velike gomile koje se kasnije guraju vibratorom.
Vibrator služi za zbijanje, a ne za premeštanje velike količine betona kroz oplatu.

Zbijte beton
Zbijanjem se izbacuje zarobljeni vazduh i omogućava betonu da pravilno popuni prostor oko armature i uz zidove oplate.
Kod veoma malih nenosivih elemenata može se koristiti ručno nabijanje. Kod konstrukcijskog betona uglavnom se koristi vibrator.
Premalo vibriranja ostavlja šupljine i „saće“. Saće je neravna, porozna zona u kojoj se vide krupna zrna agregata jer beton nije dobro popunio oplatu.
Predugo vibriranje na jednom mestu može izazvati razdvajanje sastojaka.

Poravnajte površinu
Ravnjačom se površina dovodi na potrebnu visinu i uklanja višak betona.
Završna obrada se ne radi dok se na površini nalazi izdvojena voda. Ne posipajte suv cement preko mokre površine kako biste „pokupili“ vodu. Time se može napraviti slab sloj sklon prašenju i ljuštenju.

Nega betona nakon ugradnje

Nega betona znači održavanje odgovarajuće vlažnosti i temperature dok beton razvija čvrstoću.

Bez nege površina može brzo da izgubi vodu, posebno tokom toplog, suvog i vetrovitog vremena.

Posledice mogu biti:

• površinske prsline;
• prašenje;
• slabiji površinski sloj;
• veća propustljivost;
• slabija otpornost na habanje;
• manja trajnost;
• lošija otpornost na mraz.

Beton se može negovati:

• prekrivanjem građevinskom folijom;
• prekrivanjem vlažnom tkaninom ili drugim odgovarajućim materijalom;
• ravnomernim održavanjem površine vlažnom;
• korišćenjem namenskog sredstva za negu;
• zadržavanjem oplate određeno vreme;
• toplotnom zaštitom pri hladnom vremenu.

Kao praktična smernica često se koristi najmanje nekoliko dana pažljive nege, a u povoljnim uslovima često oko sedam dana. Tačno trajanje zavisi od vrste cementa, temperature, sastava betona, elementa i projektnih zahteva.

Napomena za proveru: rokovi nege, skidanja oplate i opterećivanja nosećih elemenata ne treba da se određuju samo prema opštem pravilu. Za ozbiljne konstrukcije merodavni su projekat, razvoj čvrstoće i procena odgovornog izvođača ili stručnog nadzora.

Betoniranje po toplom vremenu

Na visokoj temperaturi beton brže gubi obradivost, voda brže isparava, a raste opasnost od površinskih prslina i neželjenih prekida između dve ture.

Pre početka rada:

• obezbedite dovoljan broj radnika;
• pripremite brz transport i ugradnju;
• zaštitite mesto od jakog sunca kada je moguće;
• pripremite foliju ili sredstvo za negu;
• uskladite dolazak automiksera;
• ne pokušavajte da vratite obradivost nekontrolisanim dolivanjem vode.

Kod fabričkog betona za letnje uslove mogu da se koriste usporivači i drugi aditivi. Njih treba predvideti prilikom naručivanja, a ne dodavati nasumično na gradilištu.

Betoniranje po hladnom vremenu

Pri niskim temperaturama hidratacija se usporava. Ako mlad beton smrzne pre nego što razvije dovoljnu čvrstoću, može doći do ozbiljnog oštećenja.

Ne treba betonirati:

• preko smrznute zemlje;
• preko snega ili leda;
• u oplatu u kojoj ima leda;
• bez plana zaštite kada se očekuje mraz.

Za zimsko betoniranje koriste se kontrolisani postupci, odgovarajući sastav betona, namenski aditivi, termoizolacioni prekrivači i, kada je potrebno, zagrejani materijali.

Kuhinjska so i improvizovani „antifrizi“ ne dodaju se u beton.

Marke i klase betona

U Srbiji se i dalje često koriste stare oznake marke betona: MB 10, MB 15, MB 20, MB 25, MB 30, MB 40 i druge.

U savremenoj dokumentaciji koriste se klase kao što su: C8/10, C12/15, C16/20, C20/25, C25/30, C30/37, C35/45, C40/50, C45/55, C50/60.

Kod oznake C25/30 prvi broj odnosi se na karakterističnu čvrstoću ispitanu na cilindričnom uzorku, a drugi na čvrstoću ispitanu na kocki.

Stare marke i savremene klase ne treba izjednačavati samo prema brojevima. Razlikuju se oblik uzorka, način ispitivanja i kriterijumi dokazivanja rezultata.

Kada je u projektu navedena klasa C25/30, treba naručiti upravo tu klasu, a ne proizvoljno tražiti „MB 30“ samo zato što se broj 30 pojavljuje u oznaci.

Koja klasa betona je potrebna?

Klasa se ne bira samo prema tome da li se pravi temelj, ploča ili stub.

Na izbor utiču:

• opterećenje;
• dimenzije elementa;
• raspon;
• količina i raspored armature;
• svojstva zemljišta;
• prisustvo podzemne vode;
• izloženost vlazi;
• smrzavanje i odmrzavanje;
• prisustvo soli;
• hemijska agresivnost sredine;
• habanje;
• zahtevani radni vek;
• način ugradnje.

Zato savet „za svaki temelj ide jedna marka, a za svaku ploču druga“ nije dovoljan za ozbiljan objekat.

Za noseće konstrukcije klasu čvrstoće, klasu izloženosti i druga svojstva određuje projekat.

Aditivi za beton – čemu služe?

Aditivi su namenski proizvodi koji se dodaju betonu u malim količinama kako bi promenili određena svojstva sveže ili očvrsle mešavine.

Mogu da:

• poboljšaju obradivost;
• smanje potrebnu količinu vode;
• ubrzaju razvoj rane čvrstoće;
• uspore vezivanje;
• povećaju otpornost na mraz;
• smanje upijanje vode;
• smanje skupljanje;
• povećaju stabilnost mešavine;
• olakšaju pumpanje.

Aditiv ne može da popravi loš beton. Ne nadoknađuje prljav agregat, previše vode, pogrešno doziranje, slabo mešanje, lošu oplatu, pogrešno postavljenu armaturu, nedovoljno zbijanje ili izostanak nege.

Plastifikatori

Plastifikator poboljšava obradivost ili omogućava da se smanji količina vode, a da beton zadrži sličnu konzistenciju.

Jednostavno rečeno, beton može lakše da se ugradi bez pravljenja previše retke mešavine.

Plastifikator nije dozvola da se proizvoljno smanji količina cementa. Dozira se prema količini cementa i uputstvu proizvođača.

Superplastifikatori

Superplastifikatori su jači reduktori vode.

Koriste se kod:

• pumpanog betona;
• gusto armiranih elemenata;
• betona visokih čvrstoća;
• samougrađujućeg betona;
• složenih oplata;
• radova kod kojih je potrebna velika tečljivost bez viška vode.

Njihovo dejstvo može biti vremenski ograničeno, naročito pri visokim temperaturama. Zato je važan trenutak dodavanja i dovoljno vreme mešanja.

Ubrzivači vezivanja i očvršćavanja

Ubrzivači se koriste kada treba skratiti vreme vezivanja ili ubrzati razvoj rane čvrstoće.

Mogu biti korisni:

• pri nižim temperaturama;
• kod hitnih popravki;
• kada je potrebno ranije skinuti oplatu;
• u proizvodnji prefabrikovanih elemenata;
• kada radove treba nastaviti u kraćem roku.

Proizvod koji se u prodaji naziva „antifriz za beton“ ne omogućava bezbrižno betoniranje preko snega, leda ili smrznute zemlje. Beton i dalje mora biti pravilno ugrađen i zaštićen od smrzavanja.

Kod armiranog betona proverava se da li je aditiv pogodan za kontakt sa čeličnom armaturom. Proizvodi koji unose štetne količine hlorida mogu povećati opasnost od korozije.

Usporivači vezivanja

Usporivači produžavaju vreme tokom kojeg beton ostaje obradiv.

Koriste se:

• pri toplom vremenu;
• kod dužeg transporta;
• tokom velikih betoniranja;
• kada je ugradnja sporija;
• kada treba smanjiti opasnost od prekida između dve ture.

Prevelika doza može znatno odložiti vezivanje, završnu obradu i skidanje oplate.

Aeranti

Aeranti stvaraju sitne i stabilne mehuriće vazduha u betonu.

Pravilno raspoređene pore mogu da povećaju otpornost betona na smrzavanje i odmrzavanje. Koriste se kod spoljnih površina izloženih vodi, mrazu i solima.

Previše vazduha može smanjiti čvrstoću, pa se aerant ne dozira odokativno.

Deterdžent za sudove nije zamena za aerant. Ne daje kontrolisanu veličinu i raspored pora, a može napraviti nepredvidivu količinu pene i vazduha.

Dodaci za smanjenje prodora vode

Ovi proizvodi često se prodaju kao aditiv za vodonepropusnost, hidrofobni dodatak, dodatak protiv vlage ili dodatak za smanjenje kapilarnog upijanja.

Mogu da smanje upijanje ili prolaz vode kroz beton, ali sami ne mogu popraviti pukotine, loše radne spojeve, nezaptivene prodore instalacija ili loše zbijen beton.

Dodaci za smanjenje skupljanja

Koriste se radi smanjenja skupljanja betona tokom sušenja i opasnosti od određenih vrsta prslina.

Primenu mogu imati kod industrijskih podova, većih ploča, prefabrikovanih elemenata ili reparaturnih mešavina.

Ne mogu da spreče prsline izazvane lošom podlogom, nedostatkom spojeva, sleganjem, pogrešnom armaturom ili preopterećenjem.

Stabilizatori i modifikatori viskoznosti

Ovi aditivi povećavaju povezanost mešavine i smanjuju razdvajanje sastojaka.

Koriste se kod samougrađujućih betona, veoma tečnih mešavina, pumpanog betona, podvodnog betoniranja ili mešavina sklonih izdvajanju vode ili agregata.

Kako se pravilno dozira aditiv?

Aditiv se dozira prema tehničkom listu i stvarnoj količini cementa u jednoj turi.

Postupak je sledeći:

• Pročitajte deklaraciju i tehnički list.
• Utvrdite koliko cementa ima u jednoj turi.
• Izračunajte propisanu dozu.
• Precizno odmerite proizvod.
• Dodajte ga u fazi mešanja koju je naveo proizvođač.
• Obezbedite dovoljno vremena da se ravnomerno rasporedi.
• Ne dodajte odmah još vode ako dejstvo nije trenutno vidljivo.
• Kod većeg ili odgovornijeg rada napravite probnu mešavinu.

Aditivi se ne mere čepovima, gutljajima ili „otprilike“. Kod male mešalice i mala greška može predstavljati veliko odstupanje.

Nemojte mešati više različitih aditiva bez provere njihove kompatibilnosti. Dva proizvoda koja pojedinačno rade dobro ne moraju pravilno da funkcionišu zajedno.

Kako izračunati potrebnu količinu betona?

Količina betona najčešće se izražava u kubnim metrima.

Za pravougaoni element koristi se formula: dužina × širina × debljina.

Sve mere prvo treba pretvoriti u metre.

Primer: Ploča je dugačka 4 m, široka 3 m i debela 10 cm. Deset centimetara je 0,10 m. 4 × 3 × 0,10 = 1,20 m³.

Kod trakastih temelja izračunava se zapremina svake trake, a zatim se rezultati saberu.

Složeni elementi mogu se podeliti na nekoliko jednostavnijih oblika.

Stvarna potrošnja može biti nešto veća zbog neravne podloge, promenljive dubine iskopa, deformacije oplate, rasipanja, ostatka betona u pumpi i cevima ili greške u merenju.

Razumnu rezervu treba dogovoriti sa izvođačem i dobavljačem. Premala količina može izazvati prekid betoniranja i neželjeni radni spoj, dok prevelika količina stvara problem sa odlaganjem viška.

Preporuke za amatere – DIY

Za prvi samostalni rad izaberite mali nenosivi element. Nemojte početi međuspratnom pločom, potpornim zidom ili stepeništem bez stručne pomoći.

Za veoma malu količinu često je praktičniji gotov suvi beton iz džaka. Tako se smanjuje mogućnost greške u odnosu cementa, peska i šljunka.

Sastojke merite istim kantama. Obeležite nivo vode kako bi svaka tura bila što ujednačenija.

Pre mešanja završite oplatu i pripremite alat. Svež beton ne treba da čeka dok tražite dasku, šrafove, libelu ili foliju.

Nemojte praviti beton redak samo zato što se lakše razliva. Dobra obradivost postiže se pravilnim sastavom, zbijanjem i, kada je potrebno, odgovarajućim plastifikatorom.

Kod staza i manjih ploča posebnu pažnju posvetite podlozi, nagibu za odvođenje vode i potrebnim spojevima. Dobar beton ne može da nadoknadi rastresitu i loše zbijenu podlogu.

Ne skidajte oplatu i ne opterećujte element samo zato što površina izgleda suvo i tvrdo.

Saveti za iskusne majstore

Beton naručujte prema kompletnoj specifikaciji, a ne samo prema klasi čvrstoće.

Pre betoniranja proverite:

• klasu izloženosti;
• konzistenciju;
• najveću veličinu zrna;
• gustinu armature;
• zaštitni sloj;
• uslove pumpanja;
• brzinu ugradnje;
• temperaturu;
• plan nege.

Uskladite kapacitet betonare, broj automiksera, brzinu pumpe, broj radnika i brzinu završne obrade površine.

Kod guste armature proverite da li izabrano najveće zrno agregata može pravilno da prođe između šipki. Problem se ne rešava dolivanjem vode.

Kod većih betoniranja koja ne smeju biti prekinuta razumno je obezbediti rezervni vibrator.

Plan nege napravite pre dolaska prve ture. Folija, geotekstil, voda, sredstvo za negu i termozaštita treba da budu na gradilištu, a ne da se traže sledećeg dana.

Sačuvajte otpremnice i dokumentaciju o isporuci. Kada je predviđeno planom kontrole, organizujte pravilno uzimanje, čuvanje i laboratorijsko ispitivanje uzoraka.

Najčešće greške pri radu sa betonom

• Previše vode: Višak vode olakšava razastiranje, ali može da poveća skupljanje, poroznost, izdvajanje vode i mogućnost pucanja.
• Doziranje na lopate: Svaka tura dobija drugačiji sastav, pa se menjaju obradivost, boja i čvrstoća.
• Mešanje direktno na zemlji: U beton ulaze zemlja i druge nečistoće, dok podloga upija deo vode i cementne paste.
• Prljav agregat: Glina, zemlja i organski materijal mogu da poremete vezivanje i prianjanje cementne paste za agregat.
• Nedovoljno mešanje: U masi ostaju džepovi cementa, gomile peska i neujednačeno raspoređen šljunak.
• Dodavanje vode betonu koji je počeo da vezuje: Dodatna voda ne vraća beton u prvobitno stanje. Takav beton ne treba ugradivati u odgovorne elemente.
• Slaba oplata: Oplata može da se raširi, procuri ili sruši. Cementna pasta izlazi kroz zazore, a dimenzije elementa se menjaju.
• Armatura bez distancera: Armatura koja leži na zemlji ili oplati nema pravilan zaštitni sloj i izložena je većem riziku od korozije.
• Nedovoljno vibriranje: U betonu ostaju šupljine i saće, posebno oko armature i u uglovima oplate.
• Prekomerno vibriranje: Predugo vibriranje na jednom mestu može da izazove razdvajanje agregata i cementne paste.
• Guranje betona vibratorom: Vibrator služi za zbijanje, a ne za transport betona kroz oplatu.
• Posipanje površine suvim cementom: Suvi cement ne popravlja previše vlažan beton. Može napraviti slab i neujednačen površinski sloj.
• Izostavljanje nege: Beton ostavljen na suncu i vetru brzo gubi vlagu. Površina može da ispuca, praši se i bude manje trajna.
• Betoniranje preko smrznute ili blatnjave podloge: Nakon otapanja leda ostaju praznine, dok blato sprečava pravilno oslanjanje elementa.
• Prerano opterećivanje: To što površina izgleda tvrdo ne znači da je beton spreman za projektovano opterećenje.
• Korišćenje kućne hemije kao aditiva: Deterdžent, kuhinjska so, šećer i slična sredstva nisu odgovarajući aditivi. Njihovo dejstvo nije kontrolisano i mogu ozbiljno da promene svojstva betona.

Pitanja i odgovori

Da li je beton isto što i cement?

Ne. Cement je vezivo i samo jedan od sastojaka betona. Beton sadrži cement, vodu, sitni i krupni agregat, uz moguće aditive, dodatke ili vlakna.

Koliko vode treba dodati u beton?

Zavisi od recepture, vrste cementa, vlažnosti agregata, potrebne obradivosti i eventualnih aditiva. Kod gotovog suvog betona koristi se količina vode navedena na pakovanju. Vodu ne treba dodavati sve dok mešavina ne postane skoro tečna.

Da li beton može da se napravi samo od cementa, peska i vode?

Takva mešavina više odgovara cementnom malteru jer nema krupan agregat. Može da se koristi za pojedine tanke slojeve i popravke, ali nije zamena za standardni beton namenjen masivnijim elementima.

Da li više cementa znači bolji beton?

Ne. Veća količina cementa sama po sebi ne garantuje bolji rezultat i može da poveća skupljanje i mogućnost pucanja. Važni su pravilan odnos svih sastojaka, količina vode, granulacija agregata, zbijanje i nega.

Kada sme da se hoda po betonu?

Zavisi od sastava, temperature, debljine i namene elementa. Kod pojedinih manjih površina lagano pešačko opterećenje moguće je nakon početnog očvršćavanja, ali ne postoji jedno pravilo koje važi za svaki beton. Za ozbiljnije opterećenje merodavni su projekat i procena odgovornog izvođača.

Da li beton postiže punu čvrstoću nakon 28 dana?

Ne u smislu da se razvoj tada potpuno zaustavlja. Čvrstoća nakon 28 dana najčešće se koristi kao referentna vrednost za dokazivanje klase. Beton može da nastavi da razvija čvrstoću i kasnije ako ima odgovarajuće uslove.

Da li aditiv „antifriz“ omogućava betoniranje na mrazu?

Ne samostalno. Takav aditiv može ubrzati vezivanje ili razvoj rane čvrstoće, ali beton i dalje mora biti ugrađen na nezamrznutu podlogu i zaštićen od smrzavanja.

Da li se voda sme dodati u automikser na gradilištu?

Zavisi. Kontrolisana korekcija može biti dozvoljena kada ne prelazi granice odobrene recepture i kada je odobre proizvođač ili odgovorno lice. Proizvoljno dodavanje vode crevom nije prihvatljivo.

Zašto beton puca?

Uzroci mogu biti previše vode, brzo isušivanje, loša nega, nepravilno pripremljena podloga, temperaturne promene, nedostatak potrebnih spojeva, sleganje, pogrešna armatura ili preopterećenje. Sitne površinske prsline i velike konstruktivne pukotine ne moraju imati isti uzrok.

Koji beton se koristi za temelje kuće?

Koristi se beton propisan projektom. Izbor zavisi od opterećenja, zemljišta, podzemne vode, armature, klase izloženosti i drugih uslova. Za temelj kuće ne treba birati sastav samo prema usmenoj preporuci ili univerzalnoj tabeli.

Može li se beton za ploču mešati u maloj mešalici?

Za malu nenosivu ploču to može biti izvodljivo. Za temeljnu, međuspratnu ili drugu noseću ploču potrebni su kontrolisana receptura, kontinuitet betoniranja, pravilna armatura, zbijanje, nega i stručni nadzor. Mala mešalica uglavnom ne može da obezbedi potreban tempo i ujednačenost za takav posao.

Šta je najvažnije zapamtiti pre betoniranja?

Beton nije samo mešavina cementa, peska, šljunka i vode. Konačan rezultat zavisi od pravilnog izbora materijala, preciznog doziranja, količine vode, dobrog mešanja, pravilne ugradnje, zbijanja i nege.

Za manje nenosive radove beton možete pripremiti ručno, u mešalici ili korišćenjem gotove suve mešavine. Za temelje, stubove, grede, ploče, serklaže, balkone i potporne zidove treba poštovati projekat i koristiti beton sa kontrolisanim svojstvima.

Pre početka pripremite podlogu, oplatu, armaturu, materijal, alat i zaštitnu opremu. Betoniranje ne trpi duge prekide i naknadno traženje opreme.

Sav potreban cement, gotove suve mešavine, aditive, mešalice, alat i zaštitnu opremu za manje betonske i građevinske radove možete pronaći u ponudi ispod teksta.