Kratak odgovor: Paljena ili žarena žica je meka, crna čelična žica koja je termički obrađena da bi mogla lako da se savija i uvrće bez brzog pucanja. Najčešće se koristi za vezivanje armature, pomoćne radove oko oplate, pakovanje, baliranje i različita vezivanja u radionici i domaćinstvu. U gvožđarama se uglavnom prodaje po kilogramu, može da ostavi crne tragove na rukama i odeći, a pre farbanja mora dobro da se očisti i odmasti.

Šta je paljena ili žarena žica?

Paljena žica je naziv koji se kod nas najčešće koristi za crnu žarenu čeličnu žicu. Možete je naći u gvožđarama, na stovarištima i gotovo svakom gradilištu na kojem se vezuje armatura ili priprema oplata.

Pravi se od niskougljeničnog čelika, a zatim prolazi kroz termičku obradu koja se naziva žarenje. Tokom tog postupka žica se zagreva, a potom kontrolisano hladi. Time postaje mekša i savitljivija, pa može da se obmota oko armature i zategne kleštima bez pucanja već pri prvom uvrtanju.

Naziv „paljena žica” je odomaćen među majstorima i trgovcima. Stručniji naziv je „žarena žica”, jer žica nije spaljena, već termički obrađena.

Zašto je paljena žica mekša od obične čelične žice?

Obična svetlovučena čelična žica može biti tvrđa i nezgodna za ručno vezivanje. Kada pokušate da je nekoliko puta savijete ili uvrnete na istom mestu, može da pukne ili da pruža preveliki otpor alatu.

Posle žarenja žica je:

• mekša i savitljivija;
• lakša za oblikovanje;
• jednostavnija za uvrtanje kleštima;
• pogodna za izradu velikog broja vezova;
• manje sklona pucanju pri pravilnom radu.

Za paljenu žicu često se kaže da je elastična, ali je preciznije reći da je plastična i savitljiva. Ona se ne vraća potpuno u prvobitni položaj, već zadržava oblik koji joj date. Upravo je to korisno kod vezivanja.

Kako se još naziva paljena žica?

U Srbiji i regionu možete čuti više naziva:

• paljena žica;
• žarena žica;
• crno žarena žica;
• crna žica;
• vezivna žica;
• armiračka žica;
• žica za armiranje;
• vezačica;
• žica za šalovanje;
• žica za oplatu;
• tesarska žica.

Ovi nazivi se često koriste kao sinonimi, ali ne označavaju uvek isti prečnik.

Tanja paljena žica, najčešće oko 1,2 mm, obično se traži kao armiračka ili vezivna žica. Deblja paljena žica, često oko 3,1 ili 3,2 mm, u domaćoj prodaji se najčešće naziva tesarska žica.

Zato u gvožđari nije dovoljno reći samo: „Dajte mi crnu žicu.” Bolje je navesti i prečnik i posao za koji vam je potrebna: „Treba mi paljena armiračka žica od 1,2 mm.” ili: „Treba mi tesarska paljena žica od 3,1 mm.” Tako ćete izbeći da kupite žicu koja je previše tanka ili previše debela za planirani posao.

Šta znače izrazi fi, kotur, šalovanje i uzengija?

Ako prvi put kupujete paljenu žicu ili radite sa armaturom, pojedini izrazi mogu da zbune.

Fi ili Ø označava prečnik žice. Na primer, oznaka fi 1,2 mm znači da je nominalni prečnik žice 1,2 milimetra.

Kotur je namotana žica pripremljena for prodaju, transport i korišćenje. Za veće pakovanje na gradilištu često ćete čuti izraz bunt.

Šalovanje je postavljanje oplate u koju se sipa svež beton. Oplata može biti napravljena od dasaka, oplatnih ploča ili fabričkih sistema.

Armatura obuhvata čelične šipke, mreže i druge elemente koji se postavljaju u beton prema projektu.

Uzengija je savijeni armaturni element koji obuhvata glavne šipke u stubovima, gredama i serklažima.

Vezačica je majstorski naziv za tanju paljenu žicu kojom se armatura ručno povezuje.

Gde se paljena žica najčešće koristi?

Paljena žica ima široku primenu, ali se najviše vezuje za građevinske radove.

Vezivanje armature

Tanja žarena žica koristi se za povezivanje armaturnih šipki, armaturnih mreža, uzengija, pojedinih distancera i pomoćnih elemenata tokom sklapanja armature. Njena uloga je da drži armaturne elemente u predviđenom položaju tokom sklapanja i betoniranja.

Paljena žica nije nosivi deo armiranobetonske konstrukcije. Ona ne može da zameni odgovarajuću armaturu, propisani preklop šipki, sidrenje, spojnice ili druge elemente određene projektom.

Radovi oko oplate i šalovanja

Deblja paljena žica tradicionalno se koristi za pojedine pomoćne radove oko drvene oplate, pa se zbog toga često naziva tesarska žica.

Kod nas se i dalje mnogo radi sa daskama, gredicama i oplatnim pločama. Ipak, oplata ne sme da se steže i osigurava napamet. Svež beton pravi veliki pritisak na oplatu. Ako je oplata slaba, loše poduprta ili nedovoljno povezana, može da se deformiše, otvori ili sruši.

Tesarska žica zato ne sme proizvoljno da zameni oplatne ankere, stege, podupirače, distancere, fabričke spojnice ili druge elemente predviđene sistemom oplate.

Kod stubova, zidova, greda i drugih zahtevnijih elemenata način šalovanja treba da odredi iskusan izvođač prema projektu i uslovima rada.

Pakovanje i povezivanje materijala

Paljena žica može da posluži za vezivanje letvi i šipki, povezivanje cevi i profila, učvršćivanje paketa materijala, zatvaranje džakova, pakovanje različitih proizvoda, privremeno pričvršćivanje delova i pravljenje jednostavnih vezica. Kod ovakvih poslova prednost joj je to što se lako oblikuje i dobro drži jednom kada se uvrne.

Baliranje otpada

Određene vrste žarene žice koriste se u presama za baliranje kartona, papira, plastike, tekstila i drugog otpada.

Za mašinsko baliranje nije dovoljno uzeti bilo koji kotur paljene žice iz gvožđare. Prečnik, način pakovanja i mehaničke osobine moraju da odgovaraju konkretnoj presi i njenom uputstvu.

Industrija, poljoprivreda i domaćinstvo

U industriji se žarena žica koristi za pakovanje, vezivanje i različite pomoćne proizvodne procese. U domaćinstvu može da posluži za privremeno vezivanje predmeta i sitne popravke.

U poljoprivredi se koristi za pojedine pomoćne radove, ali nije najbolji izbor za direktno vezivanje stabljika i mladih grana. Gola čelična žica može da zarđa i vremenom se useče u biljku. Za paradajz, vinovu lozu i mlado drveće praktičnije su mekane plastificirane vezice ili drugi materijali namenjeni biljkama.

Za šta ne treba koristiti paljenu žicu?

To što se lako savija i deluje čvrsto ne znači da može da zameni svaki spojni element.

Paljenu žicu ne treba koristiti:

• kao sajlu za podizanje tereta;
• za vuču vozila ili teških predmeta;
• za kačenje tereta iznad ljudi;
• kao zaštitu od pada;
• umesto ankera, šrafa ili noseće spojnice;
• za osiguravanje skele;
• kao električni provodnik u instalacijama;
• za improvizovano vezivanje pokretnih delova mašina;
• za vezivanje boca pod pritiskom tokom transporta;
• kao zamenu za propisane elemente oplate.

Kod svakog spoja koji utiče na bezbednost ljudi ili konstrukcije koristite namenski, deklarisani proizvod.

Najčešće debljine paljene žice

Paljena žica se proizvodi u različitim prečnicima. Ponuda zavisi od proizvođača i prodavnice, ali se kod nas najčešće sreću sledeće debljine: 1,2 mm, 1,4 mm, 1,6 mm, 2,0 mm, 2,5 mm, 3,0 mm, 3,1 mm, 3,2 mm i 4,0 mm. Postoje i tanje ili deblje varijante za posebne industrijske namene.

Paljena žica od 1,2 mm

Prečnik od 1,2 mm najčešće se koristi za vezivanje armature. Žica je dovoljno tanka da se lako provuče oko šipki, savije i uvrne armiračkim kleštima.

Najčešća primena obuhvata vezivanje armaturnih šipki, povezivanje uzengija, vezivanje armaturnih mreža, pravljenje unapred isečenih vezica i lakše poslove pakovanja.

Paljena žica od 1,4 i 1,6 mm

Ove žice su nešto čvršće, ali i dalje dovoljno savitljive za ručnu obradu. Koriste se za čvršće ručne vezove, pakovanje materijala, radove u radionici, pomoćna pričvršćivanja i pojedine građevinske poslove.

Paljena žica od 2 i 2,5 mm

Ovo su srednje debljine. Teže se uvijaju od armiračke žice od 1,2 mm, ali su pogodne za jače vezivanje, pakovanje i različite radioničke radove. Za sečenje su potrebna kvalitetna klešta ili sečice predviđene za čeličnu žicu tog prečnika.

Paljena žica od 3,1 ili 3,2 mm

Žica ovog prečnika često se prodaje kao tesarska žica. Koristi se u tesarskim i građevinskim radovima, za pakovanje i određene industrijske primene. Iako je mekša od tvrde čelične žice, ne obrađuje se lako kao armiračka žica od 1,2 mm. Za njeno savijanje i sečenje potreban je jači alat.

Paljena žica od 4 mm

Žica od 4 mm koristi se za zahtevnije poslove vezivanja, baliranje i određene industrijske namene. Nemojte automatski birati najdeblju žicu zato što deluje najsigurnije. Deblja žica se teže savija, sporije postavlja i može biti neupotrebljiva sa alatom koji imate.

Kako izabrati odgovarajući prečnik?

Prilikom izbora uzmite u obzir namenu žice, potrebnu savitljivost, način vezivanja, alat kojim raspolažete, uslove u kojima će se koristiti i zahteve projekta ili opreme.

Za standardno ručno vezivanje armature najčešće se koristi žica oko 1,2 mm. Za nešto čvršće ručne vezove mogu se koristiti 1,4 ili 1,6 mm, dok se debljine oko 3,1 i 3,2 mm najčešće traže kao tesarska žica.

Deblja žica nije automatski jače i bolje rešenje za svaki posao. Ako je predebela, nećete moći pravilno da je uvrnete ni da je odsečete običnim kleštima. Tanju žicu nemojte proizvoljno udvostručavati ili utrostručavati kao zamenu za odgovarajući prečnik kod oplate, armature i drugih bezbednosno važnih radova. Više tankih žica nije automatski jednako jednoj debljoj žici.

Kako se paljena žica prodaje?

U domaćim gvožđarama i na stovarištima paljena žica se uglavnom prodaje po kilogramu, a ne po metru. Prodavac može da odmeri količinu sa većeg kotura ili da ponudi fabrički upakovano pakovanje. U prodaji se mogu naći količina odmerena na vagi, manji koturovi, veći koturovi, industrijski buntovi, unapred isečeni komadi i vezice sa gotovim omčama.

Zato nije potpuno tačno da se u svakom slučaju prodaje isključivo na kilogram. Ipak, u klasičnoj maloprodaji kod nas cena se najčešće iskazuje po kilogramu.

Zašto se paljena žica ne prodaje prvenstveno na metar?

Merenje desetina ili stotina metara žice bilo bi sporo i nepraktično. Pošto je prečnik poznat, prodaja prema masi je jednostavnija i za prodavca i za kupca. Treba imati u vidu da kilogram tanke žice sadrži mnogo više metara nego kilogram debele žice. Zato pri kupovini uvek proverite i prečnik, a ne samo masu.

Koliko metara paljene žice ima u kilogramu?

Približna dužina zavisi od prečnika:

• 1,2 mm – oko 113 metara po kilogramu;
• 1,4 mm – oko 83 metra po kilogramu;
• 1,6 mm – oko 63 metra po kilogramu;
• 2,0 mm – oko 41 metar po kilogramu;
• 2,5 mm – oko 26 metara po kilogramu;
• 3,0 mm – oko 18 metara po kilogramu;
• 3,1 mm – oko 17 metara po kilogramu;
• 3,2 mm – oko 16 metara po kilogramu;
• 4,0 mm – oko 10 metara po kilogramu.

Ovo su približne računske vrednosti. Stvarna dužina može da odstupa zbog tolerancije prečnika, površinske obrade, sastava čelika i tačne mase pakovanja.

Koliko paljene žice je potrebno za armiranje?

Ne postoji jedna količina koja odgovara svakom poslu. Potrošnja zavisi od broja ukrštanja armature, dimenzija konstrukcije, vrste čvora, dužine pojedinačne vezice, prečnika žice, rasporeda vezivanja i količine otpada.

Za manji posao napravite nekoliko probnih vezova i izmerite koliko žice trošite po spoju. Kod temelja, ploča, stubova, greda i drugih ozbiljnijih radova količinu i raspored vezivanja treba uskladiti sa armiračkim planom i izvođačem.

Da li paljena žica prlja šake i odeću?

Da, često ostavlja tamne tragove. Prljavština može poticati od površinskih oksida, prašine nastale tokom proizvodnje i skladištenja, ostataka maziva, tankog sloja ulja i početne površinske korozije. Nije svaki kotur isti. Neka žica je skoro suva i ostavlja malo tragova, dok druga može biti masnija i znatno više prljati.

Paljena žica takođe može da ostavi tamne i masne tragove koji se teško skidaju sa svetle garderobe. Kotur ne spuštajte direktno na tepih, sedište automobila, parket, laminat ili tapacirani nameštaj. Postavite ga na karton, najlon ili komad drveta.

Kako očistiti ruke nakon rada?

Za uklanjanje crnih i masnih tragova najbolje je koristiti pastu za pranje ruku namenjenu radionicama i industrijskoj prljavštini. Prvo obrišite višak prljavštine papirnim ubrusom ili krpom. Zatim nanesite pastu, dobro istrljajte dlanove, prste i područje oko noktiju, pa isperite mlakom vodom.

Nemojte čistiti ruke nitro razređivačem, benzinom ili sličnim rastvaračima. Oni isušuju i nadražuju kožu, lako se pale, a njihova isparenja nisu bezazlena.

Potreban alat i materijal

Za osnovni rad sa paljenom žicom mogu vam biti potrebni:

• paljena žica odgovarajućeg prečnika;
• armiračka klešta;
• kombinovana klešta;
• sečice za čeličnu žicu;
• ručni kuka-vezač;
• gotove vezice sa omčama;
• metar;
• marker ili kreda;
• držač ili odmotač za kotur;
• radne rukavice;
• zaštitne naočare;
• radna odeća;
• kutija za odsečene komade.

Za čišćenje i farbanje mogu biti potrebni:

• čelična četka;
• brusni papir;
• abrazivna mrežica;
• odmašćivač za metal;
• čiste krpe;
• osnovna antikorozivna boja;
• završna boja za metal;
• četka ili sprej;
• zaštitna maska, prema uputstvu proizvoda.

Koja klešta se koriste za paljenu žicu?

Za vezivanje armature koriste se armiračka klešta sa dugim drškama. Njima se žica hvata, uvija i seče. Izraz „papagajke” nije precizan za ovaj alat. Papagajke su podesiva klešta koja se uglavnom koriste za cevi i vodoinstalaterske radove. Za armaturu je bolje koristiti namenski alat nego klešta koja samo mogu nekako da uhvate žicu.

Kod deblje tesarske žice proverite za koji prečnik su klešta ili sečice namenjeni. Pokušaj sečenja predebele žice malim kleštima može da ošteti alat ili povredi ruku.

Važno: Zaštita na radu

Isečeni kraj paljene žice može biti oštar kao igla. Kada je žica zategnuta, njen kraj može naglo da odskoči prema ruci ili licu.

Tokom rada obavezno koristite zaštitne rukavice otporne na mehanička oštećenja, zaštitne naočare, stariju radnu odeću i zatvorenu obuću sa čvrstim đonom.

Pridržavajte se nekoliko jednostavnih pravila:

• Ne držite prste uz mesto na kojem se žica seče.
• Ne usmeravajte oštar kraj prema sebi ili drugoj osobi.
• Ne zatežite žicu u pravcu lica.
• Ne koristite oštećena klešta i ne produžavajte drške klešta improvizovanim cevima.
• Ne secite debelu žicu neodgovarajućim alatom i ne ostavljajte odsečene komade po podu.
• Nakon vezivanja skratite i savijte oštar kraj.
• Kotur otvarajte postepeno i kontrolisano.
• Tokom brušenja obavezno nosite zaštitne naočare.
• Odmašćivače koristite isključivo u provetrenom prostoru, dalje od otvorenog plamena i varnica.
• Kod armiranja i šalovanja strogo poštujte projekat, pravila struke i uputstva odgovornog izvođača.

Uputstva i radni procesi

Kako otvoriti kotur paljene žice bez mršenja?

Ako odmah presečete sve fabričke vezice, kotur može naglo da se raširi i pretvori u zamršeno gnezdo. Takvu žicu je posle teško odmotavati, a oštri krajevi mogu da povrede ruke.

1. Položite kotur na ravnu i stabilnu podlogu.
2. Stavite zaštitne rukavice i zaštitne naočare pre otvaranja bunta.
3. Pogledajte na kojim mestima je kotur fabrički vezan.
4. Pridržavajte namotaj dalje od mesta sečenja.
5. Oslobodite samo deo potreban da pronađete početak žice.
6. Odmotajte tačnu količinu koja vam je potrebna.
7. Ostatak kotura ponovo dobro učvrstite.
8. Odsečene komade fabričkih vezica odmah sklonite sa poda.

Ako često radite sa žicom, držač ili jednostavan odmotač znatno olakšava posao. Kotur se ne prevrće, a žica se izvlači ravnomernije.

Kako vezati armaturu paljenom žicom?

Način vezivanja zavisi od položaja armature i vrste spoja. Sledeći postupak prikazuje osnovno ručno vezivanje i ne zamenjuje armirački plan.

1. Izaberite odgovarajuću žicu: Za uobičajeno ručno vezivanje najčešće se koristi paljena armiračka žica prečnika oko 1,2 mm.
2. Odsecite potreban komad: Za jednostavan spoj često je dovoljno približno 20 do 25 cm žice. Najbolje je prvo napraviti probni vez. Ako su krajevi prekratki za sigurno hvatanje, odsecite duži komad.
3. Presavijte žicu: Komad žice možete da presavijete napola kako biste na jednom kraju dobili omču.
4. Provucite žicu oko spoja: Provucite je ispod ili oko mesta na kojem se ukrštaju dve armaturne šipke, odnosno šipka i uzengija.
5. Uhvatite krajeve kleštima: Vrh armiračkih klešta ili kuke provucite kroz omču, pa uhvatite slobodne krajeve žice. Prste držite dalje od mesta uvrtanja alata.
6. Uvrćite postepeno: Povucite alat blago prema sebi i uvrnite žicu dok spoj ne postane potpuno stabilan. Nema potrebe da uvijate sve dok žica ne pukne.
7. Odsecite višak: Preduge krajeve žice odsecite odgovarajućim sečivom na kleštima.
8. Savijte oštar kraj: Preostali uvrnuti kraj savijte prema unutrašnjosti armature da ne povredi radnike i da ne ostane uz površinu budućeg betona.
9. Proverite spoj: Armaturni elementi treba da ostanu na predviđenom mestu. Ako je spoj labav ili je žica oštećena, napravite novi vez.

Da li svako ukrštanje armature mora da se veže?

Ne vezuje se svaka konstrukcija na potpuno isti način. Broj i raspored vezova zavise od vrste armaturnog sklopa, dimenzija elementa, prečnika šipki, načina transporta i postavljanja, postupka betoniranja i samog projekta. Kod temelja, ploča, greda, stubova i serklaža raspored vezivanja ne treba određivati napamet. Paljena žica samo drži armaturu u položaju, dok nosivost objekta obezbeđuju čelik i beton prema proračunu.

Ručni kuka-vezač obično se koristi sa pripremljenim vezicama koje imaju omče na krajevima. Povlačenjem ručke kuka se okreće i uvija žicu, što drastično ubrzava veliki broj jednakih vezova i smanjuje zamor ručnog zgloba. Postoje i akumulatorski alati za automatsko vezivanje armature koji koriste posebne koturove kompatibilne sa konkretnim modelom.

Paljena žica i šalovanje

Deblja paljena žica se kod nas često naziva tesarska žica upravo zato što se dugo koristi u tesarskim i oplatarskim radovima. Ipak, šalovanje nije posao za improvizaciju. Pritisak svežeg betona zavisi od visine elementa, brzine sipanja, gustine betona, načina vibriranja i vrste oplate. Tesarska žica može da bude pomoćni element samo kada je takav način rada predviđen i kada izvođač zna kako oplata mora da se učvrsti. Za zahtevnije elemente obavezno se koriste namenski oplatni ankeri, stege i podupirači.

Kako ofarbati paljenu žicu?

Boje i lakove ne treba nanositi direktno preko prljave, masne ili zarđale površine jer će se premaz oljuštiti već tokom sušenja ili pri prvom savijanju žice. Pratite sledeće korake:

1. Prvo završite oblikovanje: Ako pravite ukras, nosač ili rešetku, prvo isecite i savijte žicu pre nanošenja bilo kakve boje.
2. Uklonite površinsku prljavštinu: Prebrišite žicu suvom krpom, menjajući krpe redovno ako je materijal vidno mastan.
3. Odmastite metal: Upotrebite odmašćivač namenjen čeličnim površinama koji je kompatibilan sa bojom koju ćete nanositi. Radite u provetrenom prostoru.
4. Skinite rđu i nestabilan sloj: Površinu detaljno obradite čeličnom četkom, brusnim papirom ili abrazivnom mrežicom. Ako koristite rotacionu četku na brusilici, obavezno nosite zaštitne naočare.
5. Uklonite prašinu: Nakon brušenja temeljno očistite žicu i ostavite je da se potpuno osuši.
6. Nanesite osnovnu boju: Koristite antikorozivni osnovni premaz namenjen čeliku i nanesite tanak, ravnomeran sloj.
7. Nanesite završnu boju: Kada se osnovna boja potpuno osuši prema uputstvu proizvođača, nanesite završnu boju za metal u željeni ton.
8. Zaštitite naknadno oštećena mesta: Ako žicu posle farbanja ipak isečete ili savijete, ponovo očistite i premažite ta mesta da ne bi probila rđa.

Nitro razređivač može da rastvori pojedine masnoće, ali je lako zapaljiv, brzo isparava i može da nadraži kožu. Praktičnije je koristiti namenski odmašćivač koji preporučuje proizvođač osnovne boje. Ako se ipak koristi rastvarač, radite isključivo na otvorenom ili u dobro provetrenoj prostoriji, dalje od plamena, cigareta, grejalica i alata koji proizvode varnice.

Skladištenje i održavanje

Paljena žica uglavnom nema sloj cinka koji bi je dugoročno štitio od vode i vlage. Ako stoji napolju, na mokrom betonu ili u vlažnom podrumu, brzo može da dobije površinsku rđu. Tanak sloj ulja na pojedinim proizvodima samo privremeno usporava koroziju tokom skladištenja u gvožđarama. Crna boja žice ne znači da je ona nerđajuća.

Držite je u suvoj prostoriji, dalje od uticaja kiše i snega. Podignite koturove od betonskog poda na policu ili drvenu paletu i čuvajte ih u pokrivenom pakovanju tako da se kotur ne može sam odmotati. Najlonska kesa štiti od prašine, ali u nju nikada nemojte zatvarati mokru žicu jer će zadržana vlaga ubrzati rđanje. Kotur držite dalje od soli, kiselina, đubriva i drugih agresivnih hemikalija.

Blaga površinska rđa ne znači automatski da je žica neupotrebljiva za svaki pomoćni posao, ali pre rada treba proveriti stanje materijala. Nemojte koristiti žicu ako je jako korodirala, vidljivo istanjena, ispucala, krta pri savijanju ili se rđa odvaja u ljuskama. Za građevinske, mašinske i bezbednosno važne poslove nikada nemojte koristiti žicu čije stanje ne možete pouzdano da procenite.

Paljena ili pocinkovana žica – koja je razlika?

Paljena žica je tamna, meka i pogodna za brzo ručno uvrtanje kleštima. Najčešće se koristi za vezivanje armature i pomoćne radove u građevinarstvu. Glavna mana joj je podložnost rđi ako se ostavi na vlažnom mestu.

Pocinkovana žica ima zaštitni sloj cinka koji je štiti od korozije. Svetlija je, srebrne boje i znatno pogodnija za mnoge spoljašnje radove (ograde, vinogradi, zatezanja). U zavisnosti od načina proizvodnje, može biti znatno tvrđa za savijanje u poređenju sa crnom žicom.

Paljenu žicu birajte kada je najvažnija maksimalna savitljivost i brzo ručno vezivanje elemenata. Pocinkovanu izaberite kada će žica duže biti izložena direktnim atmosferskim uticajima, kiši i vlazi. Ni paljena ni pocinkovana žica ne smeju da se koriste za podizanje i osiguravanje tereta ako nisu posebno deklarisane za tu namenu.

Saveti za amatere i majstore

Saveti za amatere – DIY

• Kupite manju količinu za probu: Za sitan posao u radionici ili dvorištu često nije potreban ceo veliki kotur. Proverite da li prodavnica može da odmeri kilogram ili ponudi manji bunt.
• Recite prodavcu šta tačno radite: Nemojte tražiti samo „paljenu žicu”. Naglasite da li vezujete armaturnu mrežu, pakujete materijal, pravite dekoraciju ili vam treba debela tesarska žica.
• Proverite alat pre kupovine: Deblju žicu od 3 ili 4 mm nećete moći da isečete malim kombinovanim kleštima. Proverite da li kod kuće imate jače armiračke sečice.
• Napravite nekoliko probnih vezova: Odsecite komade različite dužine i proverite koji pravi uredan spoj bez pravljenja suvišnog otpada.
• Ne improvizujte kod ozbiljnih radova: Udvostručavanje tanke žice može pomoći kod bezazlenog pakovanja letvi, ali nije pouzdana zamena za propisani prečnik kod oplate stuba ili grede.
• Za biljke koristite mekšu vezicu: Gola čelična žica može da ošteti stabljiku biljke. Za paradajz, lozu i mlado drveće koristite plastificiranu žicu ili namenske baštenske vezice.

Saveti za iskusne majstore

• Pripremite vezice unapred: Kod velikog broja jednakih spojeva na uzengijama, unapred isečeni komadi žice odgovarajuće dužine drastično ubrzavaju rad na gradilištu.
• Koristite odgovarajući vezač: Za serijsko armiranje koristite ručne kuke i vezice sa omčama ili namenske akumulatorske alate. Žica uvek mora odgovarati prečniku i tipu alata.
• Kontrolišite konačan položaj armature: Dobar i čvrst čvor ne rešava problem ako je armatura pomerena iz svoje ose, nema odgovarajući preklop ili nije postavljena na propisane plastične distancere.
• Sklonite krajeve žice od oplate: Uvrnuti krajevi žice ne treba da vire prema oplati niti da ostanu tik uz površinu budućeg betona, jer mogu napraviti ružne rđave fleke na fasadi.
• Ne nadoknađujte slabu oplatu žicom: Tesarska žica je pomoćni materijal i ne može da nadomesti trule oplatne daske, nedovoljan broj podupirača ili nepravilno postavljene čelične ankere.

Najčešće greške pri radu

• Kupovina pogrešnog prečnika: Žica od 3,2 mm nije praktična zamena za armiračku žicu od 1,2 mm. Predebela žica usporava rad i brzo zamara ruku.
• Preterano uvrtanje čvora: Početnici često nastavljaju da okreću klešta sve dok žica ne pukne. Kada spoj postane stabilan i osetite otpor pod alatom, treba stati.
• Zasecanje žice kleštima: Ako žicu tokom uvrtanja slučajno stisnete samim oštrim delom sečiva umesto čeljustima, žicu možete oštetiti i izazvati njeno pucanje pod pritiskom betona.
• Rad bez zaštitnih naočara: Puknuta ili odsečena žica pod tenzijom može naglo da odskoči prema oku. Naočare su ključne, naročito pri radu sa debljim prečnicima.
• Ostavljanje oštrih krajeva da vire: Krajevi koji slobodno vire mogu da poseku radnike, pocepaju odeću ili oštete produžne kablove na gradilištu. Posle vezivanja ih uvek skratite i savijte ka unutra.
• Skidanje svih fabričkih veza sa kotura odjednom: Ako odmah presečete sve žice koje drže kotur, on će se raširiti i potpuno umrsiti u neupotrebljivo gnezdo.
• Farbanje direktno preko masnoće i rđe: Boja se neće držati na prljavoj i uljanoj površini. Žicu prvo morate temeljno očistiti i odmastiti razređivačem ili namenskim sredstvom.
• Ostavljanje kotura žice na vlažnom podu: Betonski pod u garažama i podrumima prenosi vlagu. Kotur uvek podignite na policu ili drvenu podlogu da sprečite rđanje pre upotrebe.
• Korišćenje paljene žice za trajnu spoljnu ogradu: Crna žica bez cinka zarđaće na kiši za svega nekoliko dana i brzo puknuti. Za spoljne radove koristite isključivo pocinkovanu ili plastificiranu žicu.
• Korišćenje žice kao nosećeg elementa za teret: Paljena žica nije građevinska sajla. Za podizanje, kačenje i osiguravanje težih tereta iznad glava ljudi koriste se isključivo deklarisani lanci i atestirane sajle.

Pitanja i odgovori

Da li su paljena, žarena i tesarska žica isto?

Paljena i žarena žica uglavnom su dva naziva za istu vrstu termički obrađene čelične žice. Naziv tesarska žica najčešće se koristi za deblju paljenu žicu, često oko 3,1 ili 3,2 mm. Tanja žica od oko 1,2 mm češće se naziva armiračka ili vezivna žica.

Zašto paljena žica puca pri vezivanju armature?

Najčešći uzrok je preterano uvrtanje kleštima ili zasecanje žice oštrim sečivom alata. Pucanje mogu izazvati i napredovala korozija, loš kvalitet materijala ili oštećen namotaj. Zatežite žicu samo dok spoj ne postane stabilan.

Koliko puta treba uvrnuti žicu?

Ne postoji fiksni broj obrtaja za svaki spoj. Uvrćite je polako i kontrolisano dok se šipke potpuno ne učvrste. Kada pod kleštima osetite jasan otpor, dodatno uvrtanje samo povećava rizik od pucanja čvora.

Koliko metara žice ima u jednom kilogramu?

Količina direktno zavisi od njenog prečnika. U jednom kilogramu tanke armiračke žice od 1,2 mm ima približno 113 metara, dok u kilogramu debele tesarske žice od 3 mm ima svega oko 18 metara. To su približne računske vrednosti koje mogu blago odstupati u praksi.

Da li paljena žica može da se koristi za paradajz ili vinovu lozu?

Može da posluži kao privremeno rešenje, ali nije najbolji izbor za direktno vezivanje biljaka. Zbog vlage i kiše brzo će zarđati, pa može ostaviti tamne tragove na stabljikama ili ih oštetiti. Plastificirana ili namenska baštenska vezica je znatno sigurnije i dugotrajnije rešenje.

Da li paljena žica može da se farba sprejom?

Da, ali isključivo posle pravilne pripreme površine. Metalna površina mora biti temeljno očišćena, odmašćena nitro razređivačem i potpuno očišćena od rđe. Zatim se nanosi antikorozivna osnovna boja za čelik, pa tek onda završna boja u spreju.

Da li paljena žica može da stoji napolju?

Može kratkotrajno tokom samih građevinskih radova, ali će bez zaštitnog premaza vrlo brzo početi da korodira. Za trajnu spoljašnju upotrebu, izloženost kiši i snegu, uvek koristite pocinkovanu ili plastificiranu žicu.

Zašto paljena žica ostavlja crne tragove?

Tamni tragovi na rukama i odeći najčešće potiču od površinskih oksida nastalih tokom termičke obrade, prašine i ostataka ulja kojim se štiti u magacinima. Količina prljanja zavisi od samog proizvođača, pa se tokom rada obavezno preporučuju rukavice i stara radna odeća.

Da li se paljena žica prodaje na metar?

U domaćim gvožđarama i na stovarištima paljena žica se najčešće prodaje isključivo po kilogramu ili kao upakovani fabrički kotur određene mase. Mogu se naći i gotove vezice sa omčama, ali maloprodajna prodaja na metar nije uobičajena u praksi.

Šta je najvažnije zapamtiti pre kupovine?

Paljena ili žarena žica uvek se bira prema konkretnom poslu i tačnom prečniku. Tanja žica od oko 1,2 mm služi za armiranje, dok se deblja varijanta od 3,1 ili 3,2 mm prodaje kao tesarska žica za šalovanje. U gvožđari uvek navedite za šta vam je žica potrebna i proverite da li imate odgovarajući alat. Tokom rada obavezno koristite zaštitne rukavice i naočare.

Sav potreban materijal, različite debljine paljene, armiračke i tesarske žice, odgovarajuća klešta, vezače i prateću HTZ opremu možete pronaći u bogatoj ponudi ispod ovog teksta.