Kratak odgovor: Samorezac je šraf koji se pri uvrtanju sam urezuje u materijal i pravi svoj navoj. Zbog toga se često koristi bez matice i bez posebnog narezivanja navoja. Najčešće se koristi za lim, metalne profile, plastiku, gips-karton konstrukcije, drvo i ivericu, ali nije svaki samorezac za svaki posao.

U praksi se kod nas reč „samorezac” često koristi i za samorezni i za samobušeći šraf, iako to nije potpuno isto.

Šta je samorezac?

Samorezac, odnosno samorezujući vijak, jeste šraf koji tokom uvrtanja sam pravi navoj u materijalu. Zato se koristi kada treba brzo spojiti dva elementa bez posebne matice, navojnice ili dodatnog narezivanja navoja. Prepoznaje se po izraženom navoju i vrhu.

Taj vrh može biti oštar kao šilo, a može imati i oblik male burgije. Upravo po vrhu, navoju i glavi najlakše se vidi za šta je šraf namenjen. U svakodnevnom govoru majstori često kažu samo „samorezac”, ali pod tim imenom mogu da misle na više različitih šrafova:

• samorezni šraf za lim;
• samobušeći šraf sa burgijicom;
• šraf za gips-karton;
• krovni šraf sa gumenom podloškom;
• šraf za lim u drvo;
• šraf za lim u metal;
• šraf za plastiku;
• šraf za drvo ili ivericu.

Zato u gvožđari nije najbolje tražiti samo „samorezce”. Mnogo je bolje reći šta spajate i u koji materijal šraf završava.

Zašto je važno izabrati pravi samorezac?

Samorezac štedi vreme, ali samo ako je pravilno izabran. Pogrešan šraf vrlo brzo napravi problem: vrh se istupi, šraf proklizava, glava se ošteti, navoj ne drži ili spoj deluje čvrsto samo dok ga ne opteretite. Na primer, šraf za gips-karton nije za deblji metalni profil.

Šraf sa burgijicom za metal nije najbolje rešenje za drvo. Šraf za lim u drvo nema isti navoj kao šraf za lim u metal. Za beton, punu ciglu, šuplji blok ili siporeks običan samorezac uglavnom nije pravo rešenje. Tu se koristi tipla, anker ili poseban vijak za beton.

Tipla je plastični ili metalni uložak koji se ubacuje u izbušenu rupu u zidu, pa se u nju uvrće šraf. Kod nas se dosta radi na čvrstim podlogama: beton, cigla, blok, stariji malter, metalni profili, drvene letve i krovne konstrukcije. Zato treba razlikovati šraf za lim, šraf za drvo, šraf za gips i pričvršćivanje u zid.

Potreban alat i materijal

Za rad sa samorezcima najčešće će vam trebati:

• odgovarajući samorezni ili samobušeći šraf;
• aku šrafilica ili aku bušilica;
• alat sa podešavanjem momenta zatezanja;
• odgovarajući bit nastavak;
• PH2, PZ2 ili šestougaoni magnetni nastavak;
• magnetni držač bitova;
• gedžica, gedorica ili čašica za krovne i limarske samorezce;
• metar ili lenjir;
• olovka, marker ili šilo za obeležavanje;
• tačkalo i čekić za rad na metalu;
• burgija za probnu rupu, ako je potrebna;
• stega ili klešta za pridržavanje materijala;
• podloške po potrebi;
• EPDM gumene podloške za spoljašnje limarske radove;
• zaštitne naočare;
• radne rukavice;
• zaštitna maska ako se stvara prašina.

Važno: zaštita na radu

Kod uvrtanja samorezaca, naročito u metal, nastaju sitni metalni opiljci i špon. To su oštri komadići metala koji mogu da odlete u oko. Zaštitne naočare nisu ukras, već obavezna oprema.

Rukavice su korisne kada radite sa limom, profilima i oštrim ivicama. Ipak, ne koristite široke i labave rukavice uz rotirajući alat, jer mogu da se zakače za bit ili nastavak.

Ako radite sa gips-kartonom, starim materijalom ili bušite iznad glave, stavite zaštitnu masku. Materijal uvek pridržite. Tanak lim zna da „pobegne” baš u trenutku kada šraf počne da hvata.

Samorezni i samobušeći šraf: u čemu je razlika?

Ovo je česta zabuna, čak i kod ljudi koji često rade sa šrafovima. Samorezni šraf pri uvrtanju urezuje ili formira navoj u materijalu. Može imati oštar vrh, ali ne mora imati vrh u obliku burgije. Kod tvrđeg materijala često je bolje prvo izbušiti manju probnu rupu.

Samobušeći šraf ima vrh kao mala burgija. Taj vrh prvo probuši lim ili metalni profil, a zatim navoj povuče šraf i stegne spoj. U razgovoru se oba tipa često zovu „samorezci”.

To nije strašna greška u govoru, ali može biti problem pri kupovini. Ako vam treba šraf koji sam buši metal, tražite samobušeći šraf sa burgijicom.

Gde se koriste samorezci?

Samorezci se koriste za:

• spajanje lima sa limom;
• pričvršćivanje lima za metalni profil;
• pričvršćivanje lima za drvenu podkonstrukciju;
• montažu krovnih limova;
• postavljanje limenih opšivki;
• montažu oluka i pomoćnih limarskih elemenata;
• spajanje metalnih profila;
• montažu gips-karton ploča na metalnu potkonstrukciju;
• pričvršćivanje PVC i plastičnih elemenata;
• montažu kanala, obujmica, nosača i kutija;
• lakše bravarske i montažerske radove;
• radove na kapijama, ogradama, nadstrešnicama i pomoćnim objektima.

Za zidove od betona, cigle i bloka ne računa se da će običan samorezac završiti posao. Tu se bira odgovarajuća tipla, anker ili vijak za beton, u zavisnosti od podloge i opterećenja.

Kako izabrati pravi samorezac?

Prvo gledajte u koji materijal šraf završava. To je najvažnije pravilo. Nije isto ako šraf prolazi kroz lim i završava u metalu, ili ako prolazi kroz lim i završava u drvetu.

Nije isto ni ako ide u gips-karton, plastiku, ivericu ili metalni profil. Drugo, pogledajte vrh šrafa. Ako vrh izgleda kao mala burgija, šraf je samobušeći i koristi se za lim, metal i profile određene debljine.

Ako je vrh oštar kao igla ili šilo, namenjen je za tanji lim, drvo, plastiku, gips-karton ili već pripremljenu podlogu, zavisno od tipa šrafa. Treće, pogledajte navoj. Sitniji i gušći navoj uglavnom je za metal.

Krupniji i ređi navoj bolje hvata drvo i pločaste materijale. Šraf za gips-karton ima svoj oblik i ne treba ga mešati sa šrafovima za lim ili drvo. Četvrto, pogledajte glavu šrafa. Najčešći oblici su:

• upuštena glava, kada šraf treba da uđe u ravni sa površinom;
• poluokrugla glava, kada glava ostaje vidljiva;
• šestougaona glava, česta kod limarskih i krovnih radova;
• glava sa metalnom podloškom;
• glava sa EPDM gumenom podloškom za spoljašnje radove;
• crna glava kod šrafova za gips-karton.

Peto, izaberite pravu dužinu. Šraf mora da prođe kroz gornji materijal i dovoljno uhvati podlogu. Prekratak šraf ne drži dobro. Predugačak može da probije drugu stranu, smeta pri montaži ili napravi problem tamo gde ga ne očekujete.

Lim u metal i lim u drvo: nije isti šraf

Ovo je jedna od najvažnijih razlika kod samorezaca. Kada spajate lim sa metalom, šraf mora da probuši ili uhvati metalni profil, cev ili drugi lim. Kada spajate lim sa drvetom, šraf mora da prođe kroz lim i duboko zagrize drvo.

Lim u metal

Kada šraf prolazi kroz lim i završava u metalnom profilu, cevi ili debljem limu, najčešće se koristi samobušeći šraf sa vrhom u obliku male burgije. Taj šraf prvo buši gornji lim i metalnu podlogu, pa zatim navoj steže spoj.

Koristi se kod limova, kapija, metalnih profila, ograda, nadstrešnica, ventilacionih kanala i sličnih montažnih radova. Za tanje profile koriste se standardni samobušeći šrafovi. Za deblji čelik koriste se jači modeli sa dužom burgijom, ali ne treba ih forsirati napamet.

Uvek proverite za koju debljinu metala je šraf namenjen. Ako je metal predebeo, bolje je prvo izbušiti probnu rupu odgovarajućom burgijom.

Lim u drvo

Kada šraf prolazi kroz lim i završava u drvenoj gredi, letvi ili roštilju, koristi se šraf za lim u drvo. On obično ima oštar špicast vrh i krupniji navoj. Najpoznatiji primer su krovni šrafovi sa gumenom podloškom za drvenu podkonstrukciju.

Špic probija lim, a krupniji navoj hvata drvo. Kod krovova, nadstrešnica i limenih opšivki ovo je posebno važno zbog vetra, vibracija i promene temperature. Ako je šraf pogrešan, lim vremenom može da se pomera, zvecka ili propušta vodu.

Brza razlika: lim u metal ili lim u drvo

Lim u metal:

• vrh kao mala burgija;
• sitniji i gušći navoj;
• namenjen za metalne profile i lim;
• često se koristi kod ograda, kapija, profila i limarskih spojeva;
• ne treba ga koristiti preko debljine za koju je predviđen.

Lim u drvo:

• oštar špicast vrh;
• krupniji i ređi navoj;
• namenjen za drvene grede, letve i roštilje;
• često ima EPDM gumenu podlošku;
• koristi se kod krovnih limova, nadstrešnica i opšivki.

Može li samorezac za drvo?

Može, ali treba jasno reći na šta se misli. U praksi ljudi često kažu „samorezac za drvo” kada misle na šraf za drvo, iver-vijak ili drugi šraf sa oštrim vrhom i navojem koji dobro hvata drvo.

Takav šraf može da se uvrće bez predbušenja, naročito ako nije blizu ivice i ako drvo nije tvrdo. Ipak, samobušeći šraf sa burgijicom za metal nije najbolje rešenje za drvo. Burgijica može da usitni vlakna, napravi prašinu i slabije uhvati.

Za drvo je bolji šraf sa krupnijim navojem, jer se bolje ukopava u vlakna. Kod tvrdog drveta, rada blizu ivice ili kod debljih šrafova, probna rupa je pametan potez. Time se smanjuje rizik da drvo pukne.

Zašto samorezci imaju mere 4,8×16, 4,8×19, 4,8×32?

Oznaka 4,8×16 znači da je prečnik šrafa 4,8 mm, a dužina 16 mm. Kod oznake 4,8×19 dužina je 19 mm, a kod 4,8×32 dužina je 32 mm. Te mere nisu slučajne. One prate potrebe na terenu: debljinu lima, profila, podloške, drveta ili drugog materijala kroz koji šraf prolazi.

Kod samobušećih šrafova posebno je važno da vrh prvo probuši materijal, pa tek onda navoj počne da steže. Ako je šraf prekratak, neće pravilno uhvatiti. Ako je predugačak, može nepotrebno da viri ili da probije drugu stranu.

Primeri iz prakse

4,8×16 mm: Koristi se za tanje limove, preklapanje limova, opšivke i slične spojeve gde nije potrebna velika dubina hvatanja. Dobar je kada se spajaju tanki materijali i ne želite da šraf mnogo viri.

4,8×19 mm: Čest izbor za pričvršćivanje profilisanog lima za tanji metalni profil ili cev. Prolazi kroz lim, eventualnu podlošku i zid profila. Zato se često koristi u limarskim i montažnim radovima.

4,8×32 mm: Koristi se kada šraf treba dublje da uđe u drvo, kada se radi preko talasa lima, preko kalote, preko dodatnog sloja ili kada spoj traži veću dužinu. Kod limova na drvenoj podkonstrukciji duži šraf bolje hvata drvo.

Kod izbora dužine ne gledajte samo šraf. Gledajte ceo spoj: lim, podlošku, profil, drvo, eventualni razmak i završetak šrafa sa druge strane.

Da li samorezci imaju različitu jačinu i tvrdoću?

Da, postoje razlike u kvalitetu, tvrdoći, materijalu i zaštiti. Ipak, samorezci se najčešće ne obeležavaju kao mašinski vijci klasama 8.8, 10.9 ili 12.9. Kod mašinskih vijaka se često gleda klasa čvrstoće.

Kod samorezaca je mnogo važna tvrdoća vrha i površine, jer šraf mora da buši ili urezuje navoj u materijal. Najčešći tipovi su:

Termički obrađen ugljenični čelik

To su najčešći samorezci za lim i metal. Površina i vrh su tvrdi, da bi mogli da buše i urezuju navoj. Jezgro mora da ostane dovoljno žilavo da šraf ne pukne lako pri uvrtanju.

Ovi šrafovi obično imaju neku površinsku zaštitu: cinkovanje, fosfatiranje ili poseban zaštitni premaz za spoljašnju upotrebu.

Inox samorezci

Inox šrafovi su otporni na koroziju, ali nisu svi pogodni za bušenje čelika. Standardni inox je žilav i otporan na rđu, ali nije tvrd kao kaljeni čelik na vrhu samobušećeg šrafa.

Zato se inox samorezci često koriste za aluminijum, plastiku, drvo i mesta gde je bitna otpornost na vlagu. Ipak, uvek treba proveriti za koju podlogu su namenjeni.

Bi-metalni samorezci

Bi-metalni samorezci imaju telo od inoxa i kaljeni čelični vrh. Vrh buši metal, a telo bolje podnosi vlagu i spoljašnje uslove. Koriste se tamo gde je potrebna ozbiljnija otpornost na vremenske uslove, na primer kod fasada, krovova, solarnih konstrukcija i zahtevnijih spoljašnjih montaža.

Za obične kućne radove nije najvažnije tražiti „najjači” šraf. Mnogo je važnije da kažete u koji materijal ide i kolika je približna debljina metala ili drveta.

Da li samorezci dolaze u različitim bojama?

Da, samorezci postoje u više boja. Boja nije uvek samo stvar izgleda. Kod nekih šrafova dolazi od zaštite protiv korozije, a kod krovnih i fasadnih šrafova služi i da se glava uklopi sa bojom lima.

Srebrni samorezci

To su najčešće pocinkovani šrafovi. Koriste se za unutrašnje radove, metalne profile, limove i mesta gde izgled šrafa nije presudan.

Žuti samorezci

Žućkasta boja dolazi od zaštitnog sloja. Često se viđa kod šrafova za drvo, ivericu i opštu montažu.

Crni samorezci

Najpoznatiji su crni šrafovi za gips-karton. Oni su fosfatirani i namenjeni za montažu gips ploča na metalnu ili drvenu potkonstrukciju, u zavisnosti od tipa šrafa.

Samorezci u RAL bojama

Krovni i fasadni samorezci često dolaze u bojama po RAL karti, da bi se uklopili sa bojom lima. Česte su antracit siva, bela, crvena, zelena i braon, ali izbor zavisi od ponude i tipa lima.

Kod šrafova u boji koristite nastavak koji dobro naleže. Ako je gedžica ili čašica istrošena, može da oguli boju sa glave šrafa. Tamo gde se zaštitni sloj ošteti, kasnije može da se pojavi korozija.

Šta je gedžica i kako se još zove?

Gedžica je majstorski naziv za mali nasadni nastavak koji se stavlja na aku šrafilicu. Koristi se za uvrtanje šrafova sa šestougaonom glavom, najčešće krovnih i limarskih samorezaca. U različitim krajevima možete čuti više naziva:

• gedžica;
• gedorica;
• gedora za šrafilicu;
• gedora bit;
• čašica;
• magnetna čašica;
• magnetni ključ;
• krovni ključ;
• nastavak za krovne šrafove;
• nasadni bit;
• šestougaoni nastavak.

Ako u gvožđari kažete „treba mi magnetna čašica osmica za krovne šrafove” ili „gedžica za samorezce”, prodavac će uglavnom razumeti šta tražite.

Za ostale nastavke majstori koriste i ove nazive:

• bit;
• krstak;
• PH bit;
• PZ bit;
• ravan bit;
• holder;
• magnetni držač;
• lula;
• produžetak za bit.

Kako pravilno koristiti samorezac korak po korak

1. Proverite šta spajate: Prvo utvrdite da li šraf završava u metalu, drvetu, plastici, gips-kartonu ili nekoj drugoj podlozi. Od toga zavisi tip šrafa.
2. Izaberite odgovarajući šraf: Za lim u metal koristite šraf sa burgijicom. Za lim u drvo koristite šraf sa oštrim vrhom i krupnijim navojem. Za gips-karton koristite šraf namenjen za gips ploče. Za beton i ciglu koristite tiple, ankere ili vijke za beton, ne običan samorezac.
3. Izaberite pravu dužinu: Šraf treba da prođe kroz gornji materijal i dovoljno uhvati podlogu. Kod drveta mora da uđe dublje nego kod tankog lima. Kod metalnih profila ne sme biti prekratak, ali ni nepotrebno dugačak.
4. Obeležite mesto: Koristite marker, olovku, šilo ili tačkalo. Tačkalo je mali alat kojim se napravi udubljenje na metalu, da vrh šrafa ili burgije ne šeta po površini.
5. Po potrebi napravite probnu rupu: Ako radite u debljem metalu, tvrdom drvetu, plastici koja može da pukne ili blizu ivice, probna rupa često sprečava problem. Samobušeći šrafovi mogu sami da buše, ali samo u okviru debljine za koju su namenjeni.
6. Postavite alat pod pravim uglom: Šraf treba da ulazi pravo. Ako ga uvrćete ukoso, spoj može biti slab, a glava šrafa oštećena.
7. Podesite moment na šrafilici: Ne radite stalno na najjačem podešavanju. Prejak moment lako ošteti navoj, probije lim, pocepa gips-karton ili deformiše podlošku. Moment zatezanja je podešavanje sile kojom alat steže šraf.
8. Uvrćite kontrolisano: Kod samobušećeg šrafa pustite da vrh prvo probuši materijal. Kada navoj počne da hvata, smanjite pritisak i brzinu. Nije cilj da šraf „pregori”, već da čisto uđe i stegne spoj.
9. Stanite kada glava nalegne: Kada glava šrafa ili podloška lepo nalegne na površinu, stanite. Pretezanje je jedna od najčešćih grešaka.
10. Proverite spoj: Materijal ne sme da se klima. Glava treba lepo da naleže, a gumena podloška ne sme biti zgnječena ili iskrivljena.

Saveti za amatere i uradi-sam radove

Ako niste sigurni koji samorezac vam treba, ponesite uzorak šrafa, komadić materijala ili fotografiju spoja. Mnogo je lakše izabrati pravi šraf kada se vidi da li je u pitanju lim, profil, drvo, plastika ili gips-karton.

Nemojte odmah krenuti najvećom brzinom na šrafilici. Krenite sporije dok šraf ne uhvati pravac, pa tek onda dodajte snagu ako treba. Za krovne i limarske šrafove koristite magnetnu gedžicu ili čašicu. Tako šraf ne ispada iz nastavka, što mnogo znači kada radite na merdevinama, krovu ili iznad glave.

Ako radite spolja, koristite šraf sa odgovarajućom zaštitom i gumenom podloškom. Običan unutrašnji šraf nije za kišu, sneg i vlagu. Kod gips-kartona ne pretežite šraf. Glava treba blago da uđe u ploču, ali ne sme da pocepa kartonski sloj.

Ako šraf neće da uđe, nemojte ga siliti. Proverite da li je dobar tip šrafa, da li je bit odgovarajući i da li je potrebna probna rupa.

Saveti za iskusnije majstore

Kod serijske montaže koristite nove i kvalitetne bitove. Istrošen bit troši glave šrafova, usporava rad i ostavlja loš završni izgled. Kod krovnih šrafova pazite na EPDM podlošku.

Ona treba da nalegne i zaptije rupu, ali ne sme da bude previše zgnječena. Pretegnuta podloška vremenom može da izgubi funkciju. Kod debljih metalnih profila ne forsirajte običan samobušeći šraf. Ako vrh počne da se greje, tupi ili dimi, pogrešan je šraf ili je potrebna probna rupa.

Kod vidljivih spojeva uskladite glavu šrafa sa površinom. Upuštena glava nije za svaki lim, a šestougaona glava nije uvek najbolje estetsko rešenje za enterijer. Kod spoljašnjih radova birajte zaštitu od korozije prema uslovima.

Nije isto da li je spoj u suvoj garaži, na ogradi, na krovu ili na mestu koje stalno prima vlagu. Kod limova u boji koristite odgovarajuću RAL boju šrafa i ispravan nasadni nastavak, da ne ogulite zaštitni sloj.

Najčešće greške pri radu sa samorezcima

Korišćenje jednog šrafa za sve

Samorezac nije univerzalni šraf za svaki posao. Šraf za gips nije za deblji metal, šraf za metal nije najbolji za drvo, a šraf za drvo nije za limene profile.

Mešanje šrafa za lim u metal i šrafa za lim u drvo

Ovo je česta greška. Za metal se koristi vrh kao burgija i gušći navoj. Za drvo se koristi oštar vrh i krupniji navoj.

Prejako zatezanje

Kada šraf prokliza, rupa se proširi i spoj više ne drži kako treba. Tada se šraf često vrti u prazno. Rešenje može biti deblji šraf, pomeranje spoja ili drugačiji sistem pričvršćivanja.

Prevelika brzina na tvrdom metalu

Ako šrafilicu odmah pritisnete do kraja, vrh može da se pregreje i otupi. Bolje je raditi kontrolisano, sa dobrim pritiskom i odgovarajućim šrafom.

Pogrešan nastavak

Loš bit ili labava gedžica oštećuju glavu šrafa. Kod plastificiranih šrafova mogu skinuti boju, a kod običnih šrafova kasnije mogu napraviti problem pri odvrtanju.

Uvrtanje pod uglom

Krivo uvrnut šraf slabije drži i loše izgleda. Kod lima može da povuče površinu, a kod gips-kartona da pocepa ploču.

Bez probne rupe tamo gde je potrebna

Iako se zove samorezac, to ne znači da uvek treba ići bez pripreme. Kod debljeg metala, tvrdog drveta i rada blizu ivice probna rupa često sprečava pucanje, proklizavanje i lom šrafa.

Pogrešan izbor dužine

Prekratak šraf nema dovoljno zahvata. Predugačak može da probije drugu stranu, zakači instalaciju ili smeta u završnoj montaži.

Loš izbor za spoljašnje radove

Unutrašnji šrafovi bez dobre zaštite brzo stradaju napolju. Za krovove, ograde, kapije i nadstrešnice treba birati šrafove sa odgovarajućom zaštitom i, po potrebi, gumenom podloškom.

Kako objasniti prodavcu šta vam treba?

Nemojte tražiti samo „samorezce” ako niste sigurni. Bolje je reći konkretno:

• „Treba mi samorezac za lim u metal.”
• „Treba mi šraf za lim u drvo.”
• „Treba mi krovni šraf sa gumom.”
• „Treba mi samobušeći šraf sa burgijicom.”
• „Treba mi šraf za gips-karton na metalnu konstrukciju.”
• „Treba mi šraf za gips-karton na drvenu konstrukciju.”
• „Treba mi gedžica osmica za krovne šrafove.”
• „Treba mi šraf u RAL boji za lim.”
• „Treba mi šraf za plastiku.”
• „Treba mi šraf za ivericu.”

Još bolje je da dodate šta se spaja: lim za drvenu letvu, lim za metalni profil, gips ploča za metalnu potkonstrukciju, plastika za lim, opšivka za drvo. Tako prodavac mnogo lakše bira pravi šraf.

Pitanja i odgovori

Da li je za samorezac potrebno prethodno izbušiti rupu?

Zavisi. Kod samobušećih šrafova za tanji lim i profile probna rupa često nije potrebna. Kod debljeg metala, tvrdog drveta, plastike ili rada blizu ivice, probna rupa može sprečiti pucanje, proklizavanje i lom šrafa.

Koja je razlika između samoreznog i samobušećeg šrafa?

Samorezni šraf urezuje navoj dok se uvrće. Samobušeći šraf ima vrh kao mala burgija, pa prvo buši materijal, a zatim navoj steže spoj. U svakodnevnom govoru oba se često zovu samorezci.

Da li samorezac može direktno u beton ili ciglu?

Ne, običan samorezac za lim, drvo ili gips ne ide direktno u beton ili ciglu. Za takve podloge koriste se tiple, ankeri ili posebni vijci za beton. Izbor zavisi od podloge i opterećenja.

Može li samorezac za drvo?

Da, ali treba koristiti šraf namenjen za drvo ili pločaste materijale. Šraf sa burgijicom za metal nije najbolji izbor za drvo. Za drvo je bolji oštar vrh i krupniji navoj, a kod tvrdog drveta preporučuje se probna rupa.

Koji samorezac ide za lim u metal?

Za lim u metal najčešće ide samobušeći šraf sa vrhom kao mala burgija i sitnijim navojem. On prvo probija lim i metalni profil, pa zatim navoj steže spoj. Važno je da šraf odgovara debljini metala koji buši.

Koji samorezac ide za lim u drvo?

Za lim u drvo koristi se šraf sa oštrim vrhom i krupnijim navojem, često sa EPDM gumenom podloškom ako se radi napolju. Takav šraf prolazi kroz lim i dobro hvata drvenu podkonstrukciju. Čest je kod krovnih limova i nadstrešnica.

Zašto samorezac proklizava?

Najčešće zbog prejakog zatezanja, pogrešnog šrafa, lošeg bita, prevelike brzine ili prevelike rupe. Kada navoj prokliza, šraf više ne drži kako treba. Tada treba promeniti mesto, koristiti deblji šraf ili drugačije pričvršćenje.

Zašto puca samorezac pri zatezanju?

Najčešći razlozi su prevelik moment na šrafilici, loš kvalitet šrafa, pogrešan tip šrafa za materijal ili preveliko forsiranje u tvrdom metalu. Smanjite moment, proverite šraf i po potrebi izbušite probnu rupu.

Šta znači mera 4,8×19?

Prvi broj označava prečnik šrafa, a drugi dužinu. Kod mere 4,8×19 šraf ima prečnik 4,8 mm i dužinu 19 mm. Takve mere se biraju prema debljini materijala koji se spaja.

Da li su crni šrafovi za gips isto što i samorezci?

Mogu se smatrati vrstom samoreznih šrafova, ali imaju posebnu namenu. Koriste se za gips-karton ploče i odgovarajuću potkonstrukciju. Ne treba ih koristiti kao univerzalne šrafove za lim, metalne cevi ili spoljašnje radove.

Da li samorezci rđaju?

Mogu da rđaju ako nemaju odgovarajuću zaštitu ili ako se koriste u pogrešnim uslovima. Za spoljašnje radove biraju se pocinkovani, zaštićeni, inox ili drugi šrafovi namenjeni za vlagu i vremenske uslove. Kod krovova i limova koristi se i gumena podloška za zaptivanje.

Šta je gedžica?

Gedžica je majstorski naziv za nasadni nastavak za šrafilicu, najčešće za šestougaone glave krovnih i limarskih šrafova. Zove se još i gedorica, čašica, magnetna čašica, gedora bit ili krovni ključ.

Šta je najvažnije zapamtiti pre kupovine samorezaca?

Samorezac se ne bira samo po dužini i ceni. Prvo gledajte u šta šraf ulazi: metal, drvo, gips-karton, plastiku ili nešto drugo. Zatim izaberite odgovarajući vrh, navoj, glavu, dužinu i zaštitu od korozije. Ako radite spolja, posebnu pažnju obratite na gumenu podlošku i zaštitni sloj.

Sav potreban materijal, različite dimenzije samorezaca, bitove, gedžice, podloške i alat za ovaj tip radova možete pronaći u ponudi ispod teksta.