Vrste ograda za dvorište: Cene, dozvole i saveti za montažu

Kratak odgovor

Ako želite povoljno da ogradite dvorište, prvo pogledajte žičano pletivo i panelne ograde. Drvo, lamele i zidane ograde pružaju više mogućnosti za zaklanjanje pogleda, ali traže drugačije održavanje i konstrukciju.

U Srbiji za postavljanje žičane ili drvene ograde nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, dok se za zidanu ogradu po pravilu pribavlja rešenje o odobrenju za izvođenje radova.

U oba slučaja proverite dozvoljenu visinu, položaj ograde i prava suseda — ni ograda povučena unutar vašeg placa nije oslobođena tih pravila. Pravilnik o posebnim vrstama objekata i radova

Vrste ograda za dvorište: izbor, troškovi, dozvole i pravilno postavljanje

Za voćnjak je često dovoljno dobro zategnuto pletivo. Za terasu uz ulicu verovatno želite i zaklon od pogleda. Ako u dvorištu borave deca ili pas, važni su otvori, završeci ograde i kapija koja se pouzdano zatvara.

Zato ogradu birajte prema tome čemu treba da služi, a zatim prema izgledu. Dosta problema počinje pre prvog iskopa: kupe se previsoki paneli, pogrešno izmeri razmak stubova ili se betonira uz među koja nije proverena.

Mnogo je lakše pomeriti kočić nego vaditi izbetoniran stub. Redosled je jednostavan: proverite parcelu i uslove, izaberite ogradu, pa naručite materijal.

Koje vrste ograda za dvorište postoje?

Žičano pletivo: povoljno za velike placeve

Žičano pletivo, odnosno pletena žica, najčešće ima romboidne otvore. Razvlači se između stubova i zateže žicom i zatezačima. Ukrućenja pridržavaju opterećene stubove kako se ne bi povlačili u pravcu zatezanja.

Ovo je praktičan izbor za voćnjake, vikendice, velike placeve i bočne strane dvorišta gde vam nije neophodna privatnost. Jednostavna konstrukcija i manja količina materijala često ga svrstavaju među najpovoljnija rešenja.

Pre kupovine proverite:

• Visinu i dužinu rolne.
• Veličinu otvora, odnosno okca.
• Prečnik čelične žice.
• Zaštitu od korozije.
• Koji stubovi, zatezači i ukrućenja odgovaraju pletivu.

Kod plastificirane žice pitajte da li navedeni prečnik označava samo čelik ili žicu zajedno sa oblogom. To nije ista mera.

Ako ograđujete prostor za psa, gledajte i otvor ispod mreže, mogućnost potkopavanja i čvrstinu kapije. Tanka mreža za živinu nije zamena za odgovarajuću dvorišnu ogradu.

Panelne ograde: razlika između 2D i 3D panela

Panelna ograda sastavlja se od gotovih zavarenih žičanih panela. Oni se namenskim spojnicama pričvršćuju za stubove. Ograda izgleda ujednačeno, a oštećen panel može da se zameni zasebno.

Kod 3D panela vide se pregibi koji služe za ukrućenje. Uobičajeni 2D paneli su ravni i imaju dvostruke horizontalne žice. Sama oznaka, ipak, ne govori dovoljno o kvalitetu. Uporedite debljinu žice, zavare, stubove i završnu zaštitu.

Pocinkovanje i zaštitna obloga povećavaju otpornost na rđu, ali ne čine ogradu neuništivom. Posečena žica, oštećen premaz ili loše zaštićen spoj mogu postati početna tačka korozije.

Na placu sa padom unapred isplanirajte stepenasto postavljanje. Posebno pogledajte koliki će prostor ostati ispod svakog panela.

Metalne ograde od profila i kovanih elemenata

Ove ograde izrađuju se od čeličnih cevi, profila, šipki i ukrasnih elemenata. Mogu biti sasvim jednostavne ili ukrašene lukovima i ornamentima.

Dobro rešenje su kada ogradu treba prilagoditi konkretnim merama i izgledu kuće. Postavljaju se između metalnih ili zidanih stubova, prema predviđenoj konstrukciji.

Nemojte gledati samo koliko profil spolja deluje široko. Važni su i debljina njegovog zida, kvalitet spojeva i zaštita mesta na kojima je metal varen ili sečen. Treba izbeći i detalje u kojima se zadržava voda.

„Kovano gvožđe” često se koristi kao trgovački naziv. Pitajte od čega su elementi stvarno napravljeni i kako je cela ograda zaštićena.

Aluminijumske ograde

Aluminijumske ograde često se prave od horizontalnih ili vertikalnih lamela — izduženih elemenata koji čine ispunu između stubova. Biraju se zbog urednog izgleda i manje potrebe za redovnim farbanjem.

Aluminijum ne stvara crvenu rđu kao čelik, ali to ne znači da su svi sistemi istog kvaliteta. Obratite pažnju na završnu obradu, spojni pribor i dozvoljeni raspon između stubova.

Proverite kako se ograda čisti, šta pokriva garancija i može li oštećena lamela da se zameni bez rastavljanja većeg dela ograde.

Limene i lamelne ograde

Lim uglavnom potpuno zatvara pogled. Kod lamela zaklon zavisi od njihove širine, ugla i međusobnog razmaka. Mogu biti metalne, drvene ili kompozitne.

Ovde se lako napravi greška: postavi se otvorena ograda, a kasnije se na nju pričvrsti lim „samo da se ne vidi dvorište”. Time se povećava opterećenje od vetra.

Ako želite punu ogradu, recite to izvođaču pre izbora stubova i temelja. Konstrukcija predviđena za otvorenu mrežu ne mora biti dovoljna za istu površinu zatvorenu limom, trakama ili oblogom.

Drvene ograde i tarabe

Drvo se lepo uklapa uz kuću i zelenilo, lako se obrađuje stolarskim alatom, a pojedinačna daska može da se zameni.

Traži redovan pregled i obnavljanje zaštite. To ne znači da svake godine morate brusiti celu ogradu. Radovi zavise od stanja drveta, izloženosti vremenu i premaza koji koristite.

Da drvena ograda duže traje:

• Birajte drvo i premaze za spoljašnju upotrebu.
• Zaštitite krajeve dasaka i mesta naknadnog sečenja.
• Izbegavajte spojeve u kojima stoji voda.
• Koristite vijke predviđene za spoljašnje uslove.
• Obično nezaštićeno drvo odvojite od zemlje i stalne vlage.

Čeoni presek je kraj daske na kome se vide presečena vlakna. Nemojte ga preskočiti pri zaštiti. Ako drveni stub ide direktno u zemlju, mora biti predviđen i za takvu upotrebu.

PVC i WPC ograde

PVC ograda pravi se od plastičnih profila. WPC je kompozit, najčešće mešavina drvne komponente i polimera.

Kod ovih ograda obično ima manje posla oko farbanja, ali čišćenje i pregled spojeva ostaju. Proverite otpornost na spoljašnje uslove, potrebna ojačanja i razmake za širenje materijala.

WPC element nemojte montirati kao običnu dasku. Pratite uputstvo za nosače i zazore, odnosno prazne razmake koji omogućavaju materijalu da se širi i skuplja.

Zidane, betonske i kamene ograde

U ovu grupu spadaju ograde od opeke, blokova, armiranog betona, montažnih betonskih elemenata i kamena.

Dobro zaklanjaju pogled, a mogu doprineti i smanjenju buke. Koliko će se buka smanjiti zavisi od visine, položaja i neprekinutosti ograde, kao i od otvora. Nizak zid ili ograda sa velikim prolazima nije automatski dobra zvučna barijera.

Nije svaki blok pogodan za samostojeću ogradu. Kod porobetona, koji se često zove „siporeks”, treba rešiti stabilnost, zaštitu od vlage i završnu obradu. Ni stara cigla ne ide u ogradu samo zato što je ostala posle rušenja — prvo proverite njeno stanje i pogodnost za spoljašnje uslove.

Ako ograda zadržava zemlju iz višeg dvorišta, ona je ujedno i potporni zid. Tada treba proveriti pritisak zemlje, odvod vode, temeljenje i stabilnost.

Gabionske ograde

Gabion je metalna korpa ili sistem panela ispunjen kamenom. Može zakloniti pogled i dati dvorištu prepoznatljiv izgled, ali je težak i traži odgovarajuću podlogu.

Nemojte ga praviti od obične mreže pa računati da će kamen sve držati na mestu. Potrebni su odgovarajući paneli, spojnice, ukrućenja i provera stabilnosti.

Ako gabion pridržava zemlju, projektuje se i za to opterećenje.

Živa ograda

Živa ograda daje prirodnu granicu i zelenilo, ali joj treba vremena da se zgusne. Traži zalivanje, orezivanje i dovoljno mesta za rast.

Sadnice birajte prema njihovoj konačnoj veličini. Ostavite prostor da ogradu održavate sa svoje strane i ne računajte da će biljke same pouzdano zadržati psa.

Veštačka živa ograda je druga vrsta proizvoda: sintetička obloga ili posebno izrađena ograda. Kod nje proverite otpornost na sunčevo UV zračenje, pričvršćivanje i dodatno opterećenje od vetra.

Kako da izaberem ogradu za svoje dvorište?

Najpre odredite šta vam je najpotrebnije:

• Povoljan način da ogradite veliku dužinu: žičano pletivo.
• Pregledno dvorište i ujednačen izgled: panelna ograda.
• Prirodan izgled: drvo ili živa ograda.
• Zaklon za terasu: gušća ili puna ispuna koju planski uslovi dozvoljavaju.
• Manje redovnog farbanja: kvalitetan aluminijumski ili drugi odgovarajući fabrički zaštićen sistem.
• Ograda na vetrovitom placu: otvorenija ispuna ili konstrukcija proverena za punu ogradu.
• Prostor za decu i životinje: odgovarajući otvori, bezbedni završeci i pouzdana kapija.

Za dvorište u kome se deca igraju izbegavajte šiljke, oštre krajeve, detalje pogodne za penjanje i otvore u kojima mogu da se zaglave.

Ne morate isti materijal postaviti oko celog placa. Često je praktično više uložiti u ogradu prema ulici i kapiju, a duže bočne strane rešiti jednostavnije.

Koja ograda je najjeftinija?

Žičano pletivo je često najpovoljnije za početno ulaganje. Ipak, konačna cena zavisi i od placa. Kamenito zemljište, veliki pad, loš pristup ili teška kapija mogu znatno povećati trošak.

Za stvarno poređenje tražite cenu završene ograde. Ponuda treba da obuhvati:

• Panele, pletivo ili drugu ispunu.
• Stubove, ukrućenja i spojni pribor.
• Iskop, beton, armaturu i ankere kada su potrebni.
• Kapiju i pešačka vrata sa šarkama, bravom i graničnicima.
• Prevoz, istovar i montažu.
• Uklanjanje stare ograde i odvoz otpada.
• Geodetske radove i dokumentaciju kada su potrebni.
• Završnu zaštitu.

Proverite da li se cena odnosi na dužni metar, kvadratni metar ili komad i da li uključuje PDV. Ponude upoređujte za istu dužinu, visinu i približno isti kvalitet.

U računicu dodajte održavanje. Ograda koja je jeftina pri kupovini može kasnije tražiti dosta farbanja, popravki i zamene delova.

Zakon, dozvole i visina ograde u Srbiji

Pravni deo ovog teksta odnosi se na Srbiju. U drugim državama regiona važe njihovi propisi.

Pre kupovine pripremite broj parcele, naziv katastarske opštine i skicu ograde. Sa tim podacima obratite se nadležnom odeljenju za urbanizam i proverite položaj, visinu, vrstu ispune i potreban postupak.

Informacija o lokaciji pokazuje šta plan omogućava i ograničava, ali sama nije odobrenje za radove. Zakon o planiranju i izgradnji

Da li mi treba građevinska dozvola?

Za postavljanje žičane ili drvene ograde pravilnik predviđa radove bez pribavljanja akta nadležnog organa. Dakle, nije za svaku takvu ogradu obavezno rešenje po članu 145.

Za zidanu ogradu po pravilu se pribavlja odobrenje za izvođenje radova uz potrebnu dokumentaciju. Ako postavljate panele na betonski podzid, montažnu betonsku ogradu ili kombinujete više konstrukcija, proverite kako se razvrstavaju radovi u celini. Naziv „panelna ograda” sam po sebi nije dovoljan. Pravilnik o posebnim vrstama objekata i radova

Projekat ili dozvola ne znače da možete izabrati bilo koju visinu. Ograda mora biti usklađena sa uslovima za lokaciju.

Kolika visina ograde je dozvoljena?

Član 37 opšteg pravilnika navodi zidanu ogradu do 0,90 m od kote trotoara, odnosno njegove visinske ravni, i transparentnu ogradu do 1,40 m. Za zidanu neprozirnu ogradu između građevinskih parcela navodi se do 1,40 m uz saglasnost suseda.

Kod izdignutih parcela visinu podzida određuje nadležni organ. Pravilo o zidanoj ogradi do 2,20 m odnosi se na određene industrijske parcele.

Ove mere proveravaju se zajedno sa važećim planom za lokaciju. Dva metra nisu univerzalna dozvoljena visina dvorišne ograde.

Šta znači transparentna ograda?

To je otvorena ograda kroz koju se vidi, kao što su mreža ili razmaknute šipke. Ako je naknadno zatvorite limom, trakama ili gustom oblogom, proverite da li je takva izmena dozvoljena.

Regulaciona linija razdvaja površinu javne namene od ostalih površina. Ograda, stubovi i kapije na toj liniji ostaju na parceli koja se ograđuje, a kapija se ne otvara preko nje prema ulici.

Kada su potrebni arhitekta, inženjer i geometar?

Za različite delove posla potrebni su različiti stručnjaci:

• Geodetska organizacija proverava i obeležava granicu parcele.
• Ovlašćeni projektant odgovarajuće struke izrađuje potrebnu tehničku dokumentaciju.
• Građevinski inženjer odgovarajuće licence proverava konstrukciju i temeljenje kada je to potrebno.

Za jednostavnu ogradu bez propisane tehničke dokumentacije arhitekta nije automatski obavezan. Kod masivnog zida, velike kapije, potpornog dela ili nestabilnog terena potrebna je posebna pažnja pri proveri konstrukcije.

Šta ako nema dogovora sa komšijom?

Prvo razjasnite da li je sporna međa ili samo izgled, visina i plaćanje ograde. To su različiti problemi.

Ako je sporna granica, nemojte započinjati betoniranje na tom delu. Angažujte geodetsku organizaciju. Kada su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a susedi ne mogu da se dogovore, zakon predviđa sudsko uređenje međa. Spor o svojini može zahtevati drugi postupak i pomoć advokata.

Ako je granica jasna, napišite predlog: gde ograda ide, od čega se pravi, koliko je visoka, ko plaća i ko je održava.

Nemojte podrazumevati da zajednička ograda znači da komšija plaća polovinu. Dogovorite i taj deo. Ako je saglasnost potrebna za dokumentaciju, proverite u kojoj formi se dostavlja.

Ni povlačenje ograde nekoliko centimetara unutar placa ne ukida planska ograničenja niti automatski rešava pitanje potrebne saglasnosti.

Možemo li imati dve ograde jednu pored druge?

Takvo rešenje može biti moguće kada obe ograde ispunjavaju uslove i svaka je na svojoj parceli. Na sopstvenom zemljištu moraju ostati i temelji, njihova proširenja, nosači i drugi delovi konstrukcije.

Pre radova proverite konkretan raspored u urbanizmu. Razmislite i kako ćete održavati prostor između ograda.

Uzak procep skuplja lišće i korov, a ne ostavlja mesta za čišćenje, farbanje ili popravku. Razmak planirajte prema tim potrebama i konstrukciji.

Bez dogovora ne pričvršćujte svoju ogradu za komšijine stubove. Postojeću ogradu ne uklanjajte dok vlasništvo i potrebne saglasnosti nisu razjašnjeni.

Potreban alat i materijal

Za jednostavnu panelnu ili žičanu ogradu obično su potrebni:

• Metar, zidarski kanap, kočići i sredstvo za obeležavanje.
• Libela, poznata i kao vaservaga.
• Ašov, lopata i odgovarajući alat za iskop.
• Ručna kolica, posuda ili mešalica za beton.
• Mistrija i alat za obradu betona.
• Bušilica ili šrafilica sa odgovarajućim nastavcima.
• Ključevi i klešta za spojni pribor.
• Gumeni čekić, tamo gde proizvođač dopušta takvu montažu.
• Stubovi, paneli ili pletivo.
• Namenske spojnice, obujmice, vijci i završni čepovi.
• Zatezna žica, zatezači i ukrućenja za pletivo.
• Beton, armatura ili sistem ankerisanja prema predviđenom rešenju.
• Materijal za popravku oštećenog zaštitnog premaza.

Motorni bušač zemlje može ubrzati iskop, ali ne odgovara svakom terenu. Pre upotrebe proverite instalacije i pratite uputstvo za mašinu.

Važno: zaštita na radu

Za rad sa metalom pripremite zaštitne naočare, odgovarajuće rukavice i radnu obuću sa zaštitom prstiju. Pri bušenju i sečenju koristite i zaštitu sluha.

Za beton su potrebne vodonepropusne rukavice otporne na alkalije. Svež cementni materijal može izazvati hemijske opekotine. Odmah ga isperite sa kože i ne dozvolite da ostane u obući ili rukavicama.

Suva mešavina iz džaka takođe praši. Sipajte je pažljivo, smanjite prašenje i koristite odgovarajuću zaštitu disajnih organa.

Pre kopanja proverite položaj podzemnih vodova. Obeležite otvorene rupe i udaljite decu i životinje. Teške panele i kapije podižite uz pomoć i odgovarajuću opremu.

Kako postaviti panelnu ogradu: korak po korak

Ovaj redosled služi kao pregled rada za jednostavne sisteme. Tačne mere, spojevi i temelji određuju se za konkretnu ogradu.

1. Korak 1: Proverite među i uslove – Počnite od dozvoljenog položaja i visine. Stara ograda ili ivica travnjaka nisu dovoljno pouzdan dokaz granice.
2. Korak 2: Isplanirajte kapiju – Ostavite prolaz za vozilo, dostavu, kosilicu i opremu koju unosite u dvorište. Za kliznu kapiju potreban je bočni prostor, a kod krilne proverite da li će pri otvaranju zapinjati o teren. Ako planirate motor, interfon ili rasvetu, dogovorite trasu instalacija sa električarem pre betoniranja.
3. Korak 3: Očistite i obeležite trasu – Rastegnite kanap prema utvrđenim tačkama. Obeležite uglove i mesta stubova. Na placu sa padom unapred odredite visinu svakog segmenta. Kanap vam pomaže da držite pravac, ali ne određuje gde je međa.
4. Korak 4: Proverite razmak stubova – Nemojte automatski obeležavati stubove na 2,5 m. Kod nekih sistema to je približna širina panela, a potreban razmak zavisi i od stubova i spojnica. Osovinski razmak meri se od sredine jednog do sredine drugog stuba. Pre iskopa probno uklopite jedan panel sa pripadajućim priborom.
5. Korak 5: Iskopajte temelje odgovarajućih mera – Rupa od 30 × 30 cm i dubine 50 cm nije univerzalno rešenje. Ni 80 cm dubine samo po sebi ne garantuje stabilnost. Potrebne mere zavise od tla, smrzavanja, visine ograde, vetra i vrste ispune.
6. Korak 6: Postavite i pridržite stubove – Libelom proverite vertikalnost u dva pravca. Proverite i visinu, pa stubove osigurajte stabilnim privremenim podupiračima. Poštujte redosled montaže konkretnog sistema.
7. Korak 7: Ugradite i zaštitite beton – Koristite odgovarajući beton i propisanu količinu vode. Nemojte dodavati vodu samo da bi smeša bila lakša za mešanje. Za manje radove praktična je gotova suva mešavina. Nega betona znači da se posle ugradnje obezbede uslovi za pravilno očvršćavanje.
8. Korak 8: Sačekajte da beton bude spreman za opterećenje – To što je površina tvrda ne znači da možete odmah zategnuti pletivo ili okačiti kapiju. Rok od 48 sati nije univerzalno pravilo. Termin montaže zavisi od vrste betona, temperature, nege i zahteva ograde.
9. Korak 9: Pričvrstite panele – Koristite namenske spojnice i poštujte propisani moment zatezanja, odnosno meru kojom se određuje koliko jako treba zategnuti vijak. Pretezanje može deformisati spojnicu, oštetiti navoj ili skinuti zaštitni premaz.
10. Korak 10: Pregledajte ogradu – Proverite spojeve, čepove, oštre završetke i otvore ispod panela. Isprobajte kapiju i pregledajte da li ograda ometa odvod vode. Oštećenja zaštitnog premaza sanirajte odgovarajućim sredstvom.

Montaža na postojeći beton: koji ankeri odgovaraju?

Anker je pričvršćivač koji prenosi opterećenje sa stuba na beton ili drugu podlogu. Pre izbora proverite debljinu i stanje betona, kao i udaljenost rupa od ivice.

Ekspanzioni mehanički ankeri pri ugradnji stvaraju sile širenja. Hemijski ankeri vezu ostvaruju preko odgovarajuće mase, najčešće smole. Mogu biti dobro rešenje kada su predviđeni za konkretnu podlogu i opterećenje.

Ipak, smola neće popraviti tanak i ispucao parapet, odnosno niski betonski zidić. I kod hemijskih ankera važni su rastojanje od ivice, dubina ugradnje, priprema rupe, temperatura i vreme očvršćavanja.

Za proveru pre bušenja: kod uskog ili oštećenog podzida tražite procenu podloge. Možda je potrebno ojačavanje ili novi temelj, a ne samo drugačiji anker.

Kako rešiti vodu uz ogradu?

Puni podzid može preseći put kojim je kišnica ranije oticala. Pre radova pogledajte odakle voda dolazi, gde se skuplja i kuda može da ode.

Nemojte nasumično ostavljati cevi kroz beton niti preusmeravati vodu komšiji. Padove, kanale, propuste i drenažu treba uskladiti sa uslovima na parceli. Drenaža je sistem za prikupljanje i odvođenje vode iz tla.

Kod potpornog zida odvodnjavanje se rešava zajedno sa konstrukcijom. Ne ostavlja se za trenutak kada se iza zida već nakupi voda.

Preporuke za amatere (DIY)

Za prvi posao izaberite sistem sa jasnim uputstvom i što manje varenja i prilagođavanja.

• Probno sastavite jedan segment pre betoniranja svih stubova.
• Kanap koristite za pravac, a libelu za proveru svakog stuba.
• Na nagibu unapred rasporedite visinske prelaze.
• Za male količine betona razmotrite odgovarajuću suvu mešavinu.
• Izbegavajte nepotrebno sečenje zaštićenih panela.
• Koristite spojnice predviđene za sistem.
• Fotografijama zabeležite temelje i položaj skrivenih instalacija.

Ako naiđete na nepoznat vod, nestabilno tlo ili spornu među, zaustavite taj deo radova. Takav zastoj je lakše rešiti nego naknadnu štetu.

Saveti za majstore

Pre ponude pregledajte teren, pristup za dopremu i planiranu kapiju. Pitajte vlasnika da li namerava kasnije da zatvara panele trakama za privatnost, jer to utiče na konstrukciju.

Za kaskadno, odnosno stepenasto postavljanje, laserski nivelir olakšava prenošenje visina. Raspored uskladite sa sistemom i dozvoljenim merama.

Posebno proverite:

• Krajnje, ugaone i kapijske stubove.
• Zaštitu sečenih i zavarenih mesta.
• Usklađenost metala i spojnog pribora.
• Zazore i dilatacije.
• Odvodnjavanje i završnu obradu podzida.
• Pristup za kasnije održavanje.

Dilatacije su predviđeni razmaci ili spojevi koji omogućavaju pomeranje delova konstrukcije, između ostalog pri promeni temperature.

Po završetku predajte vlasniku specifikaciju, uputstvo za održavanje i podatke o tome koje naknadne izmene ispune su dopuštene.

Najčešće greške pri postavljanju ograde

Betoniranje bez provere međe

To što stara ograda dugo stoji na jednom mestu nije dovoljno da prema njoj započnete novu.

Premali temelji

Vetar, raskvašeno tlo i smrzavanje mogu ugroziti stabilnost. Mere temelja biraju se prema ogradi i terenu.

Pogrešan razmak stubova

Panel koji ne staje između izbetoniranih stubova znači dodatni posao. Probno uklapanje pre betoniranja štedi vreme i materijal.

Prerano opterećenje betona

Zatezanje žice ili montaža kapije mogu pomeriti stub pre nego što beton dostigne potrebnu čvrstoću.

Pretezanje spojnica

Jače zategnuto nije uvek bolje pričvršćeno. Možete oštetiti navoj, spojnicu i zaštitu metala.

Naknadno zatvaranje mreže bez provere

Trake, lim i cerade povećavaju opterećenje od vetra. Proverite i konstrukciju i planske uslove.

Blokiranje oticanja vode

Podzid može zadržavati vodu uz kuću ili je preusmeriti na neželjeno mesto. Odvodnjavanje rešite pre betoniranja.

Usmeni dogovor o zajedničkoj ogradi

Položaj, troškove i održavanje zapišite pre početka. Tako je manje prostora za kasnije nesporazume.

Šta proveriti pre kupovine materijala

Napravite skicu sa dužinom ograde, visinama, kapijom i rasporedom stubova. Uz nju dodajte spisak spojnica, zatezača, ankera, čepova i zaštitnih premaza.

Sa takvim spiskom lakše ćete proveriti ponudu i kupiti delove koji odgovaraju jedni drugima. Proizvode ispod teksta birajte prema nameni, tehničkim podacima i uputstvu za montažu.

Pitanja i odgovori

Treba li mi građevinska dozvola za ogradu?

Zavisi, za postavljanje žičane ili drvene ograde pravilnik predviđa radove bez pribavljanja akta nadležnog organa. Za zidanu ogradu po pravilu se pribavlja odobrenje za izvođenje radova, a kod kombinovanih sistema proverava se ceo zahvat.

Da li je svaka ograda do dva metra dozvoljena?

Ne, dva metra nisu univerzalna dozvoljena visina ograde u Srbiji. Proverite uslove za parcelu, vrstu ispune i način merenja visine.

Možemo li komšija i ja imati dve ograde jednu pored druge?

Zavisi, takvo rešenje može biti moguće kada svaka ograda ispunjava uslove i ostaje na svojoj parceli. To važi i za temelje, a treba proveriti potrebne saglasnosti i ostaviti mogućnost održavanja.

Koja je najjeftinija ograda za dvorište?

Žičano pletivo je često među najpovoljnijim izborima za duže ograde koje ne treba da zaklanjaju pogled. Uporedite cenu kompletne ugradnje, sa stubovima, temeljima i kapijom.

Koliko duboko treba ukopati stubove?

Dubina zavisi od tla, smrzavanja, visine, ispune i opterećenja. Mere od 50 ili 80 cm nemojte uzimati kao pravilo za svaku ogradu — proverite rešenje za konkretan sistem i teren.

Mogu li paneli da se montiraju 48 sati posle betoniranja?

Zavisi, posle 48 sati beton nije u svim uslovima spreman za predviđeno opterećenje. Pratite podatke za beton i uputstvo ograde, posebno pri niskim temperaturama i montaži velikih panela ili teških kapija.