Kratak odgovor:
Pocinkovana žica je čelična žica zaštićena slojem cinka, zbog čega mnogo sporije rđa od obične crne žice. Najčešće se koristi za ograde, vinograde, voćnjake, bašte, mreže, kaveze i različita vezivanja na otvorenom.

U gvožđarama se uglavnom prodaje na kilogram ili u fabričkim koturovima, dok se pojedini prečnici mogu kupiti i na metar. Nemojte pretpostaviti da je svaka pocinkovana žica tvrđa i jača od paljene samo zato što ima sloj cinka.

Pocinkovanje prvenstveno štiti od korozije, dok čvrstoća i savitljivost zavise od vrste čelika i načina proizvodnje.

Pocinkovana žica: upotreba, debljine i način prodaje

Pocinkovana žica spada u materijal koji se često traži u gvožđari, ali kupci je ne koriste svi za isti posao. Nekome treba nekoliko metara tanke žice za baštu, nekome kotur za ogradu, a nekome tvrđa žica za vinograd ili voćnjak.

Osnova je čelična žica preko koje je nanet sloj cinka. Taj sloj odvaja čelik od vlage i vazduha, pa žica bolje podnosi kišu, sneg, kondenzaciju i promene temperature od nezaštićene crne žice.

Ipak, pocinkovana žica nije potpuno otporna na rđu. Ako se sloj cinka ošteti kleštima, trenjem ili čestim savijanjem, na tom mestu vremenom može da se pojavi korozija.

Kod nas se najčešće koristi uz:

• betonske, metalne i drvene stubove;
• pleteno ogradno pletivo;
• zavarene i heksagonalne mreže;
• zidane sokle od betona, cigle ili bloka;
• vinogradarske i voćarske stubove;
• španere, obujmice i spojnice;
• baštenske mreže i nosače za biljke.

Španer je zatezač kojim se žica postepeno zateže između krajnjih stubova. Posebno je koristan na dužim ogradama, gde se žica ne može pravilno zategnuti samo rukom i kleštima.

Kod pletene ograde pocinkovana žica najčešće služi kao noseća i zatezna linija. Ona drži pletivo, sprečava njegovo uleganje i prenosi deo opterećenja na stubove.

Šta znači da je žica pocinkovana

Pocinkovanje je postupak nanošenja zaštitnog sloja cinka na čeličnu površinu. U prodaji se mogu sresti žice različitog izgleda i kvaliteta zaštite.

Najčešće ćete videti:

• svetliju i glatku pocinkovanu žicu;
• žicu sa izraženijim i debljim slojem cinka;
• meku pocinkovanu žicu za vezivanje;
• tvrđe vučenu žicu za zatezanje;
• pocinkovanu žicu dodatno obloženu plastikom.

Oznaka „pocinkovana” ne govori da li se žica lako savija. Ona samo govori da čelik ima zaštitu od korozije. Zato prodavcu nije dovoljno reći: „Treba mi pocinkovana žica.” Recite i za šta je koristite.

Pre kupovine proverite:

• potreban prečnik;
• da li je žica meka ili tvrđe vučena;
• da li služi za vezivanje ili zatezanje;
• da li će stalno biti izložena kiši;
• da li se prodaje na kilogram, metar ili u koturu;
• postoje li podaci o čvrstoći i vrsti prevlake.

Gde se koristi pocinkovana žica

Ograde i ogradno pletivo

Kod pletene ograde noseća žica se najčešće postavlja duž gornje i donje ivice. Na višim ogradama ili kod mekšeg pletiva često se dodaje i srednja žica.

Njena uloga je da:

• drži pletivo u pravcu;
• smanji uleganje između stubova;
• učvrsti gornji i donji kraj ograde;
• prenese deo opterećenja na krajnje stubove.

Broj i debljina nosećih žica ne određuju se samo prema visini ograde. Treba uzeti u obzir i:

• težinu i vrstu pletiva;
• razmak između stubova;
• čvrstoću krajnjih stubova;
• način ankerisanja;
• dužinu pravca;
• izloženost vetru;
• prekide kod kapija i uglova.

Ankerisanje znači učvršćivanje stuba ili drugog elementa u beton, zid ili zemlju tako da može da izdrži silu zatezanja. Ako su krajnji stubovi slabi ili plitko postavljeni, deblja žica neće rešiti problem. Pri zatezanju će se prvo nakriviti stub.

Vinogradi, malinjaci i voćnjaci

U vinogradima i voćnjacima žica se razvlači između stubova i služi kao oslonac biljkama. Na njoj se vode vinova loza, maline, kupine i druge kulture.

Kod dužih redova žica mora da izdrži:

• sopstvenu zategnutost;
• težinu biljaka;
• težinu plodova;
• opterećenje od vetra;
• promene temperature;
• povremeno dodatno opterećenje od kiše ili snega.

Za takve radove nisu dovoljni samo dobra žica i španer. Potrebni su jaki krajnji stubovi, pravilno postavljeni međustubovi i dobro izvedeno ankerisanje.

Bašte i plastenici

Tanja pocinkovana žica pogodna je za:

• vođenje paradajza i puzavica;
• pričvršćivanje lakših mreža;
• zaštitu biljaka od ptica;
• pravljenje oslonaca;
• vezivanje baštenskih ograda;
• sitne popravke na plasteniku.

Žicu nemojte čvrsto zatezati direktno oko stabljike. Biljka raste, a tanka žica može da se useče u koru. Bolje je koristiti meku baštensku vezicu ili između žice i biljke postaviti zaštitu.

Mreže, kavezi i ogradice

Od pocinkovane žice izrađuju se pletene, zavarene i heksagonalne mreže. Može da posluži i za popravku kaveza, bokseva i manjih ogradica.

Kod prostora u kojima borave životinje proverite:

• da nema oštrih krajeva;
• da otvori mreže nisu preveliki;
• da žica nije pretanka;
• da nema puknutih ili korodiranih spojeva;
• da životinja ne može da se zaglavi.

Posle svake popravke pređite rukom u rukavici preko spojeva. Kraj žice koji jedva primećujete može ozbiljno da poseče životinju ili čoveka.

Vezivanje i privremene popravke

Mekša pocinkovana žica koristi se za vezivanje predmeta koji stoje napolju ili u vlažnom prostoru. Dobra je kada bi obična paljena žica brzo dobila rđu.

Za vezivanje armature i šalovanja ipak se najčešće koristi paljena, odnosno žarena žica. Ona je mekša i mnogo se lakše uvija.

Šalovanje je izrada privremenog kalupa u koji se sipa beton. Armatura se unutar tog kalupa povezuje žicom kako se šipke ne bi pomerale tokom betoniranja.

Kukice, osigurači i jednostavni držači

Od deblje pocinkovane žice mogu se saviti kukice, držači i jednostavni osigurači. Za takve radove često je potrebna stega i snažnija klešta. Ovakvi improvizovani delovi nisu namenjeni poslovima kod kojih bi njihov kvar mogao da ugrozi čoveka.

Pocinkovana žica nije zamena za:

• čeličnu sajlu;
• lanac;
• sertifikovani anker;
• karabiner;
• element za podizanje tereta;
• opremu za zaštitu od pada.

Kako se pocinkovana žica prodaje

Prodaja na kilogram

Najčešće se prodaje na kilogram. Kupac može da dobije fabrički kotur određene mase ili količinu odmerenu iz većeg kotura. Kod tanke žice u jednom kilogramu ima mnogo metara, pa bi merenje svakog metra bilo nepraktično.

Pri kupovini proverite:

• da li plaćate neto masu žice;
• da li je masa ambalaže uračunata;
• da li prečnik odgovara deklaraciji;
• da li je sloj cinka ravnomeran;
• da li na žici ima crvene rđe;
• da li je kotur uredno vezan.

Prodaja u fabričkim koturovima

Fabrički koturovi mogu biti mali, namenjeni kućnim popravkama, ili veliki, namenjeni ogradama, poljoprivredi i profesionalnom radu.

Na deklaraciji obično treba da budu navedeni:

• naziv proizvoda;
• nominalni prečnik;
• masa;
• proizvođač;
• namena;
• eventualni podaci o čvrstoći i zaštitnoj prevlaci.

Nominalni prečnik je vrednost pod kojom se žica prodaje. Stvarni izmereni prečnik može neznatno da odstupa u okviru dozvoljene proizvodne tolerancije.

Prodaja na metar

Određene debljine mogu da se kupe na metar, naročito kada kupcu treba nekoliko kraćih komada. Tanka žica se češće prodaje na kilogram ili u malom koturu, dok prodaja deblje žice na metar može biti praktična za pojedinačne popravke.

Način prodaje zavisi od prodavnice. Pre kupovine proverite da li se tražena žica seče na meru ili se prodaje samo u celom pakovanju.

Koliko metara pocinkovane žice ima u jednom kilogramu

Broj metara u kilogramu zavisi prvenstveno od prečnika. Što je žica tanja, to je u kilogramu ima više.

Približna dužina može se izračunati formulom: Broj metara u jednom kilogramu = 162,2 ÷ prečnik žice². Prečnik se unosi u milimetrima.

Primer za žicu od 2 mm: 162,2 ÷ 2² = približno 40,5 metara u jednom kilogramu.
Primer za žicu od 3 mm: 162,2 ÷ 3² = približno 18 metara u jednom kilogramu.

Odnos prečnika, dužine i namene pocinkovane žice

• 0,8 mm: ~253 m u 1 kg (masa 100 m je ~0,39 kg) – Dekoracije, sitno vezivanje i baštenski radovi
• 1,0 mm: ~162 m u 1 kg (masa 100 m je ~0,62 kg) – Laka vezivanja i pričvršćivanje tanke mreže
• 1,2 mm: ~113 m u 1 kg (masa 100 m je ~0,89 kg) – Vezivanje pletiva, bašte, cvećarstvo i manji kavezi
• 1,4 mm: ~83 m u 1 kg (masa 100 m je ~1,21 kg) – Pričvršćivanje mreže, voćarstvo i lakše ogradice
• 1,5 mm: ~72 m u 1 kg (masa 100 m je ~1,39 kg) – Vezivanje pletiva za stubove, voćnjaci i bašte
• 1,6 mm: ~63 m u 1 kg (masa 100 m je ~1,58 kg) – Čvršća vezivanja, lakše ograde i nosači biljaka
• 1,8 mm: ~50 m u 1 kg (masa 100 m je ~2,00 kg) – Baštenske konstrukcije, mreže i lakše zatezanje
• 2,0 mm: ~40,5 m u 1 kg (masa 100 m je ~2,47 kg) – Lakše ograde, zatezanje mreže i vinogradi
• 2,2 mm: ~33,5 m u 1 kg (masa 100 m je ~2,98 kg) – Ogradno pletivo, voćnjaci i čvršće mreže
• 2,5 mm: ~26 m u 1 kg (masa 100 m je ~3,85 kg) – Noseća žica za pletene ograde i poljoprivredu
• 3,0 mm: ~18 m u 1 kg (masa 100 m je ~5,55 kg) – Jače zatezanje, vinogradi i duži ogradni pravci
• 3,5 mm: ~13,2 m u 1 kg (masa 100 m je ~7,55 kg) – Zahtevnije ograde i zanatske konstrukcije
• 4,0 mm: ~10,1 m u 1 kg (masa 100 m je ~9,86 kg) – Teže ograde, čvrsti nosači i posebni radovi
• 5,0 mm: ~6,5 m u 1 kg (masa 100 m je ~15,41 kg) – Specijalni zanatski radovi i teže konstrukcije

Podaci u listi su teorijski i zaokruženi. Stvarna dužina može malo da odstupa zbog:

• tolerancije prečnika;
• debljine cinkanog sloja;
• neravnomernosti žice;
• tačnosti vage;
• ostataka i fabričkih vezica;
• načina pakovanja.

Ovi podaci ne pokazuju nosivost žice. Navedene namene su orijentacione, pa izbor treba prilagoditi konstrukciji i deklaraciji konkretnog proizvoda.

Kako izračunati potrebnu količinu

Najpre izmerite ukupnu dužinu svih pravaca. Ako postavljate tri horizontalne žice na ogradu dugu 30 metara: 30 m × 3 reda = 90 metara žice.

Na to treba dodati rezervu za:

• vezivanje oko stubova;
• ugradnju španera;
• spojeve;
• krajeve;
• pogrešno sečenje;
• eventualne kasnije popravke.

Kod jednostavnih radova obično se dodaje oko 5 do 10 odsto, ali kod ograde sa mnogo uglova, kapija i prekida može biti potrebno više.

Ako koristite žicu od 2,5 mm, jedan kilogram ima približno 26 metara. Za približno 100 metara potrebno je: 100 ÷ 26 = oko 3,85 kg. U praksi biste uzeli približno 4 kg ili odgovarajući fabrički kotur. Pre kupovine ipak proverite koliko žice odlazi na konkretne španere i krajnje spojeve.

Kako izabrati debljinu pocinkovane žice

Od 0,8 do 1,2 mm

Ove žice se lako savijaju i seku odgovarajućim ručnim kleštima.

Koriste se za:

• sitna vezivanja;
• dekoracije;
• baštenske radove;
• pričvršćivanje lagane mreže;
• cvećarstvo;
• manje popravke.

Nisu namenjene za ozbiljno zatezanje duž dugačke ograde.

Od 1,4 do 1,8 mm

Ovo su praktične debljine za čvršće ručno vezivanje, pričvršćivanje pletiva i lakše baštenske konstrukcije. U zavisnosti od tvrdoće, mogu se seći kombinirkama, bočnim sečicama ili armiračkim kleštima.

Od 2 do 2,5 mm

Često se koriste kao noseće i zatezne žice na ogradama, u voćnjacima i vinogradima. Kod dužih pravaca treba koristiti španer i dobro učvrstiti krajnje stubove.

Za kućne ograde često se biraju prečnici između 2 i 3 mm, ali to nije pravilo koje važi za svaku ogradu. Izbor zavisi od pletiva, visine, razmaka stubova i dužine pravca.

Od 3 do 4 mm

Ovi prečnici koriste se za zahtevnije ograde, poljoprivredne radove i izradu čvršćih elemenata.

Žica se teže savija i seče, pa su potrebna jača klešta ili sekač sa dugim ručkama. Pre rada proverite za koji prečnik i tvrdoću je alat namenjen.

Pet milimetara i više

Ovakva žica nije praktična za obično ručno vezivanje. Teška je za oblikovanje i zahteva ozbiljniji alat. Pre kupovine proverite da li je puna žica zaista najbolje rešenje ili bi više odgovarali čelična šipka, sajla, lanac ili gotov spojni element.

Koliko je jaka pocinkovana žica

Čvrstoća se ne određuje samo prema prečniku niti prema tome da li je žica pocinkovana.

Na nju utiču:

• vrsta čelika;
• način izvlačenja;
• termička obrada;
• zatezna čvrstoća;
• granica razvlačenja;
• istezanje pre pucanja;
• prečnik;
• kvalitet spojeva;
• korozija;
• oštećenja nastala alatom.

Kada se prečnik udvostruči, površina poprečnog preseka povećava se približno četiri puta. Ipak, to ne znači da žica automatski sme da nosi četiri puta veći teret.

Tvrdo vučena žica može bolje da podnosi zatezanje, ali se teže savija i može naglije da pukne. Meka pocinkovana žica lakše se oblikuje, ali nije obavezno pogodna za jako zatezanje.

Ako je nosivost važna, koristite žicu sa deklarisanim mehaničkim osobinama. Procena prema izgledu i debljini nije dovoljna za:

• podizanje tereta;
• osiguravanje skele;
• vezivanje tereta tokom prevoza;
• nošenje visećih konstrukcija;
• zaštitu ljudi od pada;
• vuču vozila;
• druge bezbednosno važne spojeve.

Za takve poslove treba koristiti namenski projektovane i deklarisane sajle, lance, spojnice i ankere.

Potreban alat i materijal

Za rad sa pocinkovanom žicom mogu biti potrebni:

• kombinovana klešta, odnosno kombinirke;
• armiračka klešta;
• bočne sečice;
• makaze ili sekač za žicu;
• sekač sa dugim ručkama za deblje prečnike;
• metar;
• pomično merilo;
• stega;
• španer za ogradu;
• obujmice i spojnice;
• ključ za španer;
• turpija;
• zaštitne rukavice;
• zaštitne naočare;
• sredstvo za odmašćivanje;
• prajmer za pocinkovani metal;
• odgovarajuća završna boja;
• premaz sa cinkom za oštećena mesta.

Pomično merilo je alat kojim se preciznije meri prečnik žice. Korisno je kada želite da proverite da li stvarna debljina približno odgovara deklarisanoj.

Alat uvek birajte prema tvrdoći i prečniku žice. Neka klešta mogu lako preseći meku žicu od 3 mm, ali se mogu oštetiti na tvrdoj žici manjeg prečnika. Pre rada proverite podatke proizvođača alata.

Zaštita na radu

Krajevi pocinkovane žice veoma su oštri. Čak i tanka žica lako probija kožu, posebno kada je zategnuta.

Za rad koristite:

• čvrste radne rukavice;
• zaštitne naočare;
• odeću dugih rukava;
• zatvorenu obuću;
• radne cipele sa zaštitnom kapom kada se radi sa teškim koturovima i metalnim stubovima.

Naočare su naročito važne pri:

• presecanju zategnute žice;
• otvaranju velikog kotura;
• zatezanju španerom;
• radu sa tvrđim prečnicima;
• uklanjanju starih spojeva.

Odsečeni kraj može naglo da odskoči. Pre sečenja popustite zategnutost, stanite sa strane i sklonite druge osobe iz mogućeg pravca kretanja žice.

Nemojte preseći sve vezice na koturu odjednom. Namotana žica može naglo da se raširi kao opruga.

Pocinkovanu žicu ne treba zagrevati ili variti bez odgovarajuće ventilacije, zaštite disajnih organa i potrebnog iskustva. Pri zagrevanju cinka nastaju štetna isparenja, a zavareno mesto ostaje bez prvobitne zaštite od korozije.

Kako postaviti i zategnuti pocinkovanu žicu

1. Isplanirajte raspored: Odredite gde će biti postavljene noseće žice. Kod obične pletene ograde to su najčešće gornja i donja linija, a kod viših ograda dodaje se i srednja. Pre razvlačenja proverite krajnje stubove. Ako se pomeraju ili nisu dobro učvršćeni, prvo rešite taj problem.
2. Izmerite dužinu: Izmerite rastojanje između krajnjih tačaka i dodajte rezervu za:
   • omotavanje oko stubova;
   • ugradnju španera;
   • spajanje;
   • završno sečenje.
   Za jednostavno vezivanje često treba ostaviti najmanje 15 do 20 cm viška na kraju. Kod španera i spojnica potrebna dužina zavisi od njihovog oblika.
3. Pravilno odmotajte kotur: Kotur držite uspravno i kotrljajte ga kao točak ili ga postavite na osovinu sa koje može ravnomerno da se odmotava. Nemojte ga položiti na zemlju i izvlačiti žicu preko gornje ivice. Tako nastaju spiralne petlje i prelomi koje je kasnije teško ispraviti. Slobodan kraj stalno držite pod kontrolom.
4. Ispravite veće krivine: Žicu postepeno ispravljajte rukama u rukavicama ili odgovarajućim alatom. Nemojte isto mesto više puta savijati napred-nazad. Time se zamara čelik i skida sloj cinka.
5. Presecite odgovarajućim alatom: Koristite sekač predviđen za taj prečnik i vrstu žice. Nemojte:
   • udarati kombinirke čekićem;
   • navlačiti cev na ručke klešta;
   • lomiti žicu savijanjem;
   • koristiti napukao ili istrošen alat;
   • preseći zategnutu žicu bez kontrole oba kraja.
   Ako alat ne može normalno da preseče žicu, potreban vam je jači sekač.
6. Učvrstite početak: Kod kratkih i manje opterećenih pravaca žica se može omotati oko stuba i osigurati urednim uvijanjem. Kod dužih ograda bolje je koristiti obujmicu, spojnicu ili drugi element predviđen za taj sistem. Nemojte ostaviti spoj na jednom kratkom i labavo uvijenom kraju.
7. Postavite španer: Španer postavite u blizini krajnjeg stuba, tako da kasnije može da mu se priđe radi dodatnog zatezanja. Žicu provucite prema uputstvu za konkretan model i zatežite postepeno.
8. Zatežite bez preterivanja: Žica treba da bude prava i dovoljno čvrsta da drži pletivo. Ne treba da bude zategnuta do granice pucanja. Preveliko zatezanje može:
   • nakriviti stub;
   • izvući anker;
   • deformisati španer;
   • oslabiti spoj;
   • izazvati pucanje pri pomeranju konstrukcije;
   • otežati pričvršćivanje pletiva.
   Tokom rada pratite krajnje stubove. Ako počnu da se naginju, nemojte nastaviti sa zatezanjem. Problem je u osloncu, a ne u tome što žica još nije dovoljno prava.
9. Pričvrstite pletivo: Pletivo se za noseću žicu vezuje tanjom pocinkovanom žicom, odgovarajućim spojnicama ili kopčama. Za ručno vezivanje često se pripremaju komadi žice od 1,2 ili 1,5 mm, dužine oko 15 do 20 cm. Potrebna dužina zavisi od načina vezivanja. Rasporedite veze ravnomerno. Kada su previše udaljene, pletivo se odvaja i uvija.
10. Obezbedite završetke:Svaki oštar kraj savijte prema unutra ili ga zaštitite. Na kraju obiđite celu ogradu i proverite:
    • krajnje spojeve;
    • položaj španera;
    • labave vezice;
    • oštre krajeve;
    • ogrebotine na cinku;
    • položaj stubova;
    • uleganje pletiva.

Kako spojiti dva kraja žice

Za laka vezivanja krajevi mogu da se preklope i uredno obmotaju jedan oko drugog. Kod jako zategnute žice spoj trpi znatno veće opterećenje.

Tada je bolje koristiti:

• spojnicu za odgovarajući prečnik;
• obujmicu;
• mehanički hvatač;
• fabrički element sistema;
• pravilno izveden linijski spoj.

Kod ručnog spoja ostavite dovoljno dug preklop. Svaki kraj nekoliko puta ravnomerno obmotajte oko nastavka druge žice.

Namotaji treba da budu uredni, bez oštrog prelamanja. Za duge i jako zategnute pravce ne oslanjajte se na kratak improvizovani spoj.

Pocinkovana ili paljena žica

Paljena žica se kod nas naziva i žarena, crna ili armiračka žica. Termičkom obradom postaje mekša, pa se lako savija i uvija kombinirkama, armiračkim kleštima ili kukom za vezivanje.

Pocinkovana žica ima sloj cinka koji štiti čelik od korozije. Može biti tvrdo vučena, ali može biti i meka i žarena. Zato nije tačno da je svaka pocinkovana žica obavezno tvrđa i jača od paljene. Treba uporediti konkretne proizvode i njihovu namenu.

Osnovne razlike između pocinkovane i paljene žice

• Površina: Pocinkovana žica je srebrnasta ili sivkasta, dok je paljena žica tamna ili crna.
• Zaštita od korozije: Kod pocinkovane žice znatno bolja, kod paljene slaba bez dodatne zaštite.
• Savitljivost: Kod pocinkovane zavisi od vrste i obrade, kod paljene uglavnom veoma dobra.
• Ručno uvijanje: Tvrđe vrste pocinkovane se teže uvijaju, dok se paljena lako uvija.
• Spoljna upotreba: Pocinkovana je pogodnija, paljena brže dobija koroziju.
• Vezivanje armature: Pocinkovana se može koristiti kada je predviđeno, paljena je najčešći praktičan izbor.
• Ograde i vinogradi: Česta primena pocinkovane žice, dok paljena nije dobar izbor za trajnu vlagu.
• Zatezanje: Tvrđe vrste pocinkovane su pogodnije, meka paljena žica se lakše isteže.
• Farbanje: Za pocinkovanu potreban prajmer za cink, za paljenu antikorozivni prajmer.
• Cena: Pocinkovana je obično viša zbog zaštite, paljena je obično povoljnija.

Kada izabrati pocinkovanu žicu

Pocinkovana žica je bolji izbor za:

• ograde;
• vinograde;
• voćnjake;
• spoljne mreže;
• bašte;
• kaveze i ogradice;
• vlažne podrume;
• prostore sa kondenzacijom;
• dugotrajna vezivanja na otvorenom.

Kada izabrati paljenu žicu

Paljena žica je praktičnija za:

• brzo ručno vezivanje;
• armiračke radove;
• privremene spojeve;
• lako uvijanje;
• rad u suvom ili zaštićenom prostoru;
• izradu velikog broja vezova.

Paljena žica na kiši može brzo da dobije površinsku rđu. Koliko će trajati zavisi od debljine, kvaliteta i uslova. Nije moguće unapred reći da će svaka propasti posle jedne zime, ali za dugotrajne spoljne radove pocinkovana žica je pouzdaniji izbor.

Održavanje pocinkovane žice

Dobro postavljena pocinkovana žica ne zahteva mnogo održavanja. Ipak, ogradu ili konstrukciju treba povremeno pregledati.

Jednom ili dva puta godišnje proverite:

• mesta dodira sa stubovima;
• španere i spojeve;
• odsečene krajeve;
• mesta na kojima se žica tare;
• delove blizu zemlje;
• zone u kojima se zadržava voda;
• pojavu bele ili crvene korozije;
• labave i puknute vezice.

Crvena rđa znači da je čelik ostao bez dovoljne zaštite. Oštećeno mesto treba očistiti i premazati sredstvom sa cinkom ili odgovarajućim sistemom premaza za pocinkovani metal.

Šta je bela rđa

Beli ili sivobeli prah na žici obično je proizvod korozije cinka. Često se naziva bela rđa.

Najčešće se javlja kada je nova pocinkovana roba:

• dugo mokra;
• sabijena bez strujanja vazduha;
• ostavljena na vlažnom podu;
• zatvorena folijom dok je još mokra;
• izložena stalnoj kondenzaciji.

Površinu treba očistiti i osušiti, a kotur premestiti na suvo i provetreno mesto.

Kako čuvati kotur pocinkovane žice

Kotur držite:

• u suvoj i provetrenoj prostoriji;
• podignut od zemlje i betonskog poda;
• zaštićen od kiše;
• dalje od đubriva, kiselina i hemikalija;
• uredno vezan;
• bez teških predmeta preko njega.

Mokru žicu nemojte zatvarati u plastičnu kesu ili foliju. Prvo je osušite.

Farbanje pocinkovane žice

Pocinkovana žica može da se farba, ali obična boja često slabo prijanja na novu i glatku cinkovanu površinu. Ako se uljana, nitro ili emajl boja nanese direktno bez pripreme, može ubrzo da počne da se ljušti.

Za dobar rezultat koriste se prajmer i završna boja koji su namenjeni pocinkovanom metalu.

Farbanje korak po korak

1. Očistite površinu: Uklonite prašinu, zemlju i masnoću. Koristite sredstvo za odmašćivanje koje ne ostavlja mastan sloj.
2. Uklonite labave naslage: Beli prah i druge slabo vezane naslage uklonite finom abrazivnom podlogom ili četkom. Crvenu rđu očistite do stabilne podloge.
3. Blago matirajte glatku površinu: Novu pocinkovanu površinu po potrebi blago matirajte finim abrazivnim materijalom. Cilj nije da skinete cink, već da pripremite površinu prema uputstvu proizvođača prajmera.
4. Nanesite odgovarajući prajmer: Koristite proizvod na čijoj deklaraciji jasno piše da je namenjen pocinkovanom metalu. To može biti:
   • reaktivni ili wash primer;
   • etch prajmer;
   • vezni prajmer;
   • drugi kompatibilan osnovni premaz.
   Nije svaki prajmer za običan čelik pogodan za pocinkovanu površinu.
5. Nanesite završnu boju: Završna boja mora biti kompatibilna sa osnovnim premazom. Poštujte propisano vreme sušenja i preporučeni broj slojeva.

Kod guste mreže farbanje svake žice četkom ume da bude spor i nezahvalan posao. U takvoj situaciji često je praktičnije kupiti fabrički plastificiranu žicu ili gotovo plastificirano pletivo.

Plastificirana pocinkovana žica

Plastificirana žica ima dodatni sloj plastike preko pocinkovanog čeličnog jezgra. Najčešće je zelena, ali se proizvodi i u drugim bojama.

Njene prednosti su:

• dodatna zaštita od vlage;
• uredniji izgled;
• bolje uklapanje sa dvorištem;
• prijatnija površina;
• nema potrebe za naknadnim farbanjem.

Pri kupovini obavezno proverite da li navedeni prečnik označava:

• prečnik čeličnog jezgra;
• ili ukupni prečnik zajedno sa plastikom.

Na primer, plastificirana žica ukupnog prečnika 3 mm može imati znatno tanje čelično jezgro. Ukupan spoljašnji prečnik zato nije dovoljan podatak za procenu čvrstoće.

Preporuke za amatere i „uradi-sam” radove

Za prvi rad nemojte automatski uzeti najdeblju žicu. Deblji materijal nije uvek bolji, a mnogo se teže savija i seče. Kupite malu rezervu. Deo žice uvek odlazi na spojeve, krajeve i pogrešno odsečene komade.

Objasnite prodavcu za šta vam treba žica. Nije isto da li pravite:

• vezu za mrežu;
• noseću liniju ograde;
• oslonac za biljke;
• kukicu;
• privremenu popravku.

Kotur odmotavajte kao točak. Ako žicu izvlačite preko ivice položenog kotura, dobićete spirale i petlje koje je teško ispraviti. Oštre završetke savijajte odmah. Kada ih ostavite za kraj, lako se dogodi da neki previdite.

Za biljke koristite meku vezicu ili zaštitu između stabljike i žice.

Žicu nikada nemojte zatezati automobilom, nekontrolisanim vitlom ili improvizovanom dugom polugom. Ako pukne ili izvuče stub, posledice mogu biti ozbiljne.

Saveti za iskusnije majstore

Kod većih količina izmerite prečnik pomičnim merilom na nekoliko mesta. Možete izmeriti i masu poznate dužine, pa dobijeni rezultat uporediti sa teorijskom tabelom. Tako se okvirno proverava da li isporučena roba odgovara porudžbini.

Kod duge ograde posmatrajte celu konstrukciju kao jedan sistem:

• žicu;
• pletivo;
• krajnje stubove;
• međustubove;
• ankere;
• španere;
• spojnice.

Jača žica neće pomoći ako su stubovi slabi. Za vezivanje pletiva unapred se mogu iseći komadi tanje žice dužine oko 15 do 20 cm. Komadi se saviju u oblik slova U, a rad se može ubrzati kukom ili ručnim alatom za uvrtanje vezica.

Nemojte praviti previše okreta. Spoj treba da bude čvrst, ali preterano uvijanje zamara žicu i dovodi do pucanja.

Na mestima gde žica dodiruje metalni stub koristite obujmice ili vođice. Stalno pomeranje pod dejstvom vetra može da skine sloj cinka. U blizini stajskog đubriva, hemikalija, industrijskih isparenja ili slane vode standardna pocinkovana žica može da korodira brže nego u običnom dvorištu.

Najčešće greške pri radu

Paljena žica se koristi za trajne spoljne radove

Paljena žica se lakše uvija, ali nema zaštitu od korozije. Na otvorenom može brzo da dobije rđu.

Bira se samo prema prečniku

Dve žice iste debljine mogu da se ponašaju potpuno različito. Jedna može biti meka i pogodna za vezivanje, a druga tvrda i namenjena zatezanju.

Žica se previše zategne

Prenapregnuta žica opterećuje stubove, španere, ankere i spojeve. Na dugim pravcima promene temperature i pomeranje konstrukcije mogu dodatno povećati naprezanje.

Koristi se pogrešan alat

Obične kombinirke mogu da se oštete na tvrdoj ili debeloj žici. Za takav posao potreban je odgovarajući sekač.

Žica se lomi savijanjem

Savijanje napred-nazad zamara čelik i oštećuje cink. Žicu treba preseći.

Sloj cinka se oštećuje kleštima

Grubo stezanje i struganje nazubljenim kleštima skida zaštitu. Takvo mesto kasnije prvo počinje da rđa.

Kotur se otvori odjednom

Ako se sve vezice preseku odjednom, kotur može naglo da se raširi. Otvarajte ga postepeno.

Boja se nanese bez prajmera

Obična boja naneta direktno na gladak cink često se ljušti. Potrebni su odmašćivanje i prajmer za pocinkovane površine.

Ostavljaju se oštri krajevi

Svaki kraj treba saviti ili zaštititi. Ovo je naročito važno na ogradama uz prolaz i na prostorima sa decom ili životinjama.

Žica se koristi umesto sertifikovanog nosećeg elementa

Obična pocinkovana žica nije oprema za podizanje, vuču ili osiguravanje tereta. Za takve radove koriste se deklarisane sajle, lanci i spojnice.

Pitanja i odgovori

Da li pocinkovana žica može da zarđa?

Da, može, ali znatno sporije od nezaštićene čelične žice. Korozija se najpre pojavljuje na mestima gde je sloj cinka oštećen sečenjem, trenjem ili čestim savijanjem.

Koliko metara žice od 1,2 mm ima u kilogramu?

Približno 113 metara. Stvarna dužina može malo da odstupa zbog tolerancije prečnika i mase zaštitnog sloja.

Koliko metara žice od 2 mm ima u kilogramu?

Približno 40,5 metara. Sto metara žice tog prečnika teorijski ima masu od oko 2,47 kg.

Koju debljinu koristiti za pletenu ogradu?

Zavisi od visine i težine pletiva, razmaka stubova i dužine pravca. Za kućne ograde često se koriste noseće žice između 2 i 3 mm, ali to je samo orijentaciona preporuka. Za zahtevnije konstrukcije proverite podatke proizvođača sistema.

Da li je pocinkovana žica jača od paljene?

Zavisi od konkretne vrste. Pocinkovanje štiti od korozije, ali samo po sebi ne određuje čvrstoću. Tvrdo vučena pocinkovana žica uglavnom je pogodnija za zatezanje, dok je paljena žica pogodnija za ručno vezivanje.

Može li pocinkovana žica da se kupi na metar?

Da, pojedine debljine mogu da se kupe na metar. Tanja žica se češće prodaje na kilogram ili u fabričkom koturu.

Može li da se farba?

Da, ali se prvo mora očistiti, odmastiti i premazati prajmerom namenjenim pocinkovanom metalu. Boja naneta direktno na novi cink često se ljušti.

Može li pocinkovana žica da se vari?

Tehnički može, ali se takav rad ne preporučuje bez odgovarajuće ventilacije, zaštite i iskustva. Pri zagrevanju cinka nastaju štetna isparenja, a vareno mesto ostaje bez zaštitnog sloja.

Kako spojiti dva kraja žice?

Kod lakih vezivanja krajevi se mogu preklopiti i uredno obmotati. Kod jako zategnutih pravaca bolje je koristiti spojnicu ili hvatač namenjen konkretnom prečniku.

Zašto se na žici pojavljuje beli prah?

Najčešće je u pitanju bela korozija cinka. Javlja se kada je žica dugo mokra i nema dovoljno vazduha da se osuši.

Kako proveriti debljinu žice?

Najbolje je koristiti pomično merilo. Merite na nekoliko ravnih i neoštećenih mesta, bez prejakog stezanja.

Šta je najvažnije zapamtiti pre kupovine

Nemojte birati pocinkovanu žicu samo prema prečniku. Proverite da li je meka ili tvrđe vučena, da li će služiti za vezivanje ili zatezanje i koliko će biti izložena vlazi.

Za ručno vezivanje praktičnija je mekša žica. Za ograde, vinograde i dugačke pravce potrebna je odgovarajuća zatezna žica, ali i dovoljno jaki stubovi, ankeri, španeri i spojevi.

Pocinkovanu žicu različitih prečnika, klešta, sekače, obujmice, spojnice i zatezače možete pronaći u ponudi ispod teksta.